Карл Вилхелм Шеле

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл Вилхелм Шеле
Шеле (1874)
Лични подаци
Датум рођења(1742-12-09)9. децембар 1742.
Место рођењаШтралзунд, Шведска Померанија
Датум смрти21. мај 1786.(1786-05-21) (43 год.)
Место смртиЋепинг, Шведска
Научни рад
Пољехемија
Познат пооткриће кисеоника (независно), молибдена, волфрама, хлора и других елемената
d. Königl. Schwed. Acad. d. Wissenschaft Mitgliedes, Chemische Abhandlung von der Luft und dem Feuer (1777)

Карл Вилхелм Шеле (швед. Carl Wilhelm Scheele, IPA: /²ɧeː.lɛ/; Штралзунд, 9. децембар 1742 — Ћепинг, 21. мај 1786) био је шведски фармацеут и хемичар. Ајзак Асимов га је назвао „несретни Шеле”, јер је начинио велики број хемијских открића пре других, али — у највећем броју случајева — заслуге за та открића добили су други научници. На пример, Шеле је открио кисеоник (мада је Џозеф Пристли своје откриће први објавио), те је идентификовао молибден, волфрам, баријум, водоник и хлор пре Дејвија — између осталог. Шеле је такође открио и органске киселине: оксалну, винску, лимунску, мокраћну, млечну, као и флуороводоничну, цијановодоничну и арсенску киселину.[1] Више се служио немачким у односу на шведски језик током целог живота, а и немачки се уобичајено причао међу шведским фармацеутима.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Шеле је рођен у Штралзунду, у западној Померанији (данашња немачка покрајина Мекленбург-Западна Померанија), која је тада била део Шведске. Његов отац Јоахим (или Јохан) Кристијан Шеле био је трговац житом и произвођач пива пореклом из чувене немачке породице, а мајка се звала Маргарета Елеанора Варнекрос.

Пријатељи његових родитеља научили су Шелеа вештину читања рецепата и значења хемијских и фармацеутских ознака.[3] Затим су га 1757, као четрнаестогодишњака, послали у Гетеборг на праксу из фармације[2] — заједно са још једним породичним пријатељем и апотекаром, Мартином Андреасом Баухом. Тамо је живео осам година. Током тог периода, Шеле је проводио експерименте до дуго у ноћ и читао радове Лемерија, Нојмана, Фон Левенштерн-Кункела и Штала (једног од главних заговорника теорије флогистона). Многе од Шелеових каснијих теоретских спекулација биле су засноване на Шталу.[3]

Године 1765. Шеле је радио под патронатом напредног и добро информираног апотекара К. M. Кјелстрема у Малмеу, а постао је пријатељ с Андерсом Јаханом Рецијусом — предавачем на Универзитету у Лунду, касније и професором хемије у Стокхолму. Шеле је стигао у Стокхолм негде између 1767. и 1769. и тамо радио као апотекар. Током боравка тамо, открио је винску киселину, а са својим пријатељем Рецијусом проучавао је однос калцијум оксида и калцијум карбоната. Док је живео у престоници, упознао је бројне научнике (као што су Абрахам Бек, Петер Јонас Бергијус, Бенгт Бергијус и Карл Фридрајх фон Шулценхајм).

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Richard Myers (2003). The Basics of Chemistry.
  2. ^ а б Fors, Hjalmar (2008). Stepping through Science’s Door: C. W. Scheele, from Pharmacist's Apprentice to Man of Science. Ambix. 55: 29—49.
  3. ^ а б Castle, Fred'k A. (1886). American Druggist ["Carl Wilhelm Scheele"]. 15.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Abbott, David (1983). Biographical Dictionary of Scientists: Chemists. New York: Peter Bedrick Books. str. 126—127. ISBN 978-0-911745-81-8. 
  • Bell, Madison S. (2005). Lavoisier in the Year One. New York: W.W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-05155-1. 
  • Cardwell, D. S. L. (1971). From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age. Heinemann: London. str. 60—61. ISBN 978-0-435-54150-7. 
  • Dobbin, L. (trans.) (1931). Collected Papers of Carl Wilhelm Scheele. G. Bell & Sons, London. 
  • Farber, Eduard, ur. (1961). Great Chemists. New York: Interscience Publishers. str. 255—261. 
  • Greenberg, Arthur (2000). A Chemical History Tour: Picturing Chemistry from Alchemy to Modern Molecular Science. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 135—137. ISBN 978-0-471-35408-6. 
  • Greenberg, Arthur (2003). The Art of Chemistry: Myths, Medicines and Materials. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 161—166. ISBN 978-0-471-07180-8. 
  • Schofield, Robert E. (2004). The Enlightened Joseph Priestley: A Study of His Life and Work from 1773-1804. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-02459-2. 
  • Shectman (2003). Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries of the 18th Century. Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32015-6. 
  • Sootin, Harry (1960). 12 Pioneers of Science. New York: Vanguard Press. 
  • Carl Wilhelm Scheele's d. Königl. Schwed. Acad. d. Wissenschaft Mitgliedes, Chemische Abhandlung von der Luft und dem Feuer (језик: немачки)
    /извор за слику лаб. опреме изнад/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Карл Вилхелм Шеле на Викимедијиној остави.
Викицитат има цитате везане за чланак Карл Вилхелм Шеле.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Karl_Vilhelm_Šele&oldid=24405903”