Карл Вилхелм Шеле
Карл Вилхелм Шеле | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. децембар 1742. |
Место рођења | Штралзунд, Шведска Померанија |
Датум смрти | 21. мај 1786. (43 год.) |
Место смрти | Ћепинг, Шведска |
Научни рад | |
Поље | хемија |
Познат по | откриће кисеоника (независно), молибдена, волфрама, хлора и других елемената |
Карл Вилхелм Шеле (швед. Carl Wilhelm Scheele, IPA: /²ɧeː.lɛ/; Штралзунд, 9. децембар 1742 — Ћепинг, 21. мај 1786) био је шведски фармацеут и хемичар. Ајзак Асимов га је назвао „несретни Шеле”, јер је начинио велики број хемијских открића пре других, али — у највећем броју случајева — заслуге за та открића добили су други научници. На пример, Шеле је открио кисеоник (мада је Џозеф Пристли своје откриће први објавио), те је идентификовао молибден, волфрам, баријум, водоник и хлор пре Дејвија — између осталог. Шеле је такође открио и органске киселине: оксалну, винску, лимунску, мокраћну, млечну, као и флуороводоничну, цијановодоничну и арсенску киселину.[1] Више се служио немачким у односу на шведски језик током целог живота, а и немачки се уобичајено причао међу шведским фармацеутима.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Шеле је рођен у Штралзунду, у западној Померанији (данашња немачка покрајина Мекленбург-Западна Померанија), која је тада била део Шведске. Његов отац Јоахим (или Јохан) Кристијан Шеле био је трговац житом и произвођач пива пореклом из чувене немачке породице, а мајка се звала Маргарета Елеанора Варнекрос.
Пријатељи његових родитеља научили су Шелеа вештину читања рецепата и значења хемијских и фармацеутских ознака.[3] Затим су га 1757, као четрнаестогодишњака, послали у Гетеборг на праксу из фармације[2] — заједно са још једним породичним пријатељем и апотекаром, Мартином Андреасом Баухом. Тамо је живео осам година. Током тог периода, Шеле је проводио експерименте до дуго у ноћ и читао радове Лемерија, Нојмана, Фон Левенштерн-Кункела и Штала (једног од главних заговорника теорије флогистона). Многе од Шелеових каснијих теоретских спекулација биле су засноване на Шталу.[3]
Године 1765. Шеле је радио под патронатом напредног и добро информираног апотекара К. M. Кјелстрема у Малмеу, а постао је пријатељ с Андерсом Јаханом Рецијусом — предавачем на Универзитету у Лунду, касније и професором хемије у Стокхолму. Шеле је стигао у Стокхолм негде између 1767. и 1769. и тамо радио као апотекар. Током боравка тамо, открио је винску киселину, а са својим пријатељем Рецијусом проучавао је однос калцијум оксида и калцијум карбоната. Док је живео у престоници, упознао је бројне научнике (као што су Абрахам Бек, Петер Јонас Бергијус, Бенгт Бергијус и Карл Фридрајх фон Шулценхајм).
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Richard Myers (2003). The Basics of Chemistry.
- ^ а б Fors, Hjalmar (2008). Stepping through Science’s Door: C. W. Scheele, from Pharmacist's Apprentice to Man of Science. Ambix. 55: 29—49.
- ^ а б Castle, Fred'k A. (1886). American Druggist ["Carl Wilhelm Scheele"]. 15.
Литература[уреди | уреди извор]
- Abbott, David (1983). Biographical Dictionary of Scientists: Chemists. New York: Peter Bedrick Books. str. 126—127. ISBN 978-0-911745-81-8.
- Bell, Madison S. (2005). Lavoisier in the Year One. New York: W.W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-05155-1.
- Cardwell, D. S. L. (1971). From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age. Heinemann: London. str. 60—61. ISBN 978-0-435-54150-7.
- Dobbin, L. (trans.) (1931). Collected Papers of Carl Wilhelm Scheele. G. Bell & Sons, London.
- Farber, Eduard, ur. (1961). Great Chemists. New York: Interscience Publishers. str. 255—261.
- Greenberg, Arthur (2000). A Chemical History Tour: Picturing Chemistry from Alchemy to Modern Molecular Science. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 135—137. ISBN 978-0-471-35408-6.
- Greenberg, Arthur (2003). The Art of Chemistry: Myths, Medicines and Materials. Hoboken: John Wiley & Sons, Inc. str. 161—166. ISBN 978-0-471-07180-8.
- Schofield, Robert E. (2004). The Enlightened Joseph Priestley: A Study of His Life and Work from 1773-1804. Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-02459-2.
- Shectman (2003). Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries of the 18th Century. Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-32015-6.
- Sootin, Harry (1960). 12 Pioneers of Science. New York: Vanguard Press.
- Carl Wilhelm Scheele's d. Königl. Schwed. Acad. d. Wissenschaft Mitgliedes, Chemische Abhandlung von der Luft und dem Feuer (језик: немачки)
/извор за слику лаб. опреме изнад/
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Carl Wilhelm Scheele на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Karl Vilhelm Šele на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Scheele, Chemical Observations and Experiments on Air and Fire (1780 translation) (jezik: engleski)
- Excerpts from the Chemical Treatise on Air and Fire (jezik: engleski)
- „Scheele, Karl Wilhelm”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- „Scheele, Carl Wilhelm”. The Nuttall Encyclopædia. 1907.
- „Sketch of Karl Wilhelm Scheele”. Popular Science Monthly. 31: 839—843. октобар 1887.
- „The Scheele Monument at Stockholm”. Popular Science Monthly. 42: 685—688. март 1893.