Пређи на садржај

Kralj šamana

С Википедије, слободне енциклопедије
Овај чланак је о манги. За аниме адаптације, погледајте Краљ шамана (ТВ серија из 2001) и Краљ шамана (ТВ серија из 2021).
Краљ шамана
Оригинална насловна страна првог тома
シャーマンキング
(Shāman Kingu)
Жанравантура,[1] натприродно[2]
Манга
АуторХиројуки Такеи
ИздавачShueisha (стари издавач)
Kodansha (тренутни издавач)
Енглески издавачMadman Entertainment
Viz Media (истекло)
Циљна групаШонен
ШтампаJump Comics (оригинал)
Magazine Edge KC (допуњено издање)
ЧасописWeekly Shōnen Jump
Енглески часописShonen Jump
Прво излажење30. јун 1998. — 30. август 2004.
Томови32 (Шуеишино издање)
35 (Коданшино издање) (списак томова)
Манга
Shaman King: Funbari Poem
АуторХиројуки Такеи
ИздавачShueisha
Енглески издавачViz Media (истекло)
Циљна групаШонен
ЧасописAkamaru Jump
Прво излажење2004. — 2005.
Томови1 (списак томова)
Остале манге
Аниме
Портал Стрип

Краљ шамана (енгл. Shaman King) је манга коју је написао и илустровао Хиројуки Такеи. Манга прати авантуре Јоа Асакуре и његове напоре да побољша своје вештине и да постане Краљ шамана на Шаманском турниру. Такеи је изабрао шаманизам као главну тему јер га је зачудило што до тада нико други није истражио ту тему у манга формату.

Манга је првобитно објављена у недељном часопису Weekly Shōnen Jump између 1998. и 2004. године. Издавачка кућа Шуеиша је сакупила сва индивиудална поглавља и објавила их у 32 танкобона, с тим да је касније урађена нова канзенбан верзија која је садржи нова поглавља и прави крај. Манга је први пут адаптирана у аниме серију 2001-2002. године у продукцији студија TV Tokyo, NAS и Xebec, и приказивала се на јапанском каналу TV Tokyo када је убрзо постала феномен и произвела многе игрице, сличице и остале рекламне материјале. Друга аниме адаптација, која покрива свих 35 томова манге, емитовала се 2021-2022. године.

У Северној Америци, Viz Media је купила лиценцу за мангу и од марта 2003. до августа 2007. године објављивала мангу у америчком издању часописа Shonen Jump. Корпорација 4Kids Entertainment је добила лиценцу за први аниме серијал, те је 2003. приказивала на каналу Fox Box. У Србији, телевизијска станица Хепи ТВ (односно Кошава ТВ) је преузела америчку синхронизацију, превела српски језик и 2006-2007. пуштала на свом каналу. Корпорација 4Kids је такође произвела екслузивне игрице овог наслова и продавала их како у Северној Америци тако и у Европи.

Радња

[уреди | уреди извор]
 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис радње!
Главни чланак: Списак ликова из серије Краљ шамана

Прича прати шамана и медијума Јоа Асакуру и његовог најбољег друга Манту Ојамаду („Морти”, некада и „Шорти” код нас). Како би постао Краљ шамана и упознао Велику Душу (енгл. the Great Spirit) која може да испуни сваку жељу и измени свет, Јо мора да учествује у Шаманској борби која се одржава сваких 500 година и постане Краљ шамана. Убрзо упознајемо Ану Кјојаму, његову вереницу, која га својим убитачним тренинзима припрема за такмичење. Како се њихова авантура наставља, упознају Рјуа („Рио” код нас) , Тао Рена („Лен”), Хорохороа („Треј Тркач”), Фауста VIII, Лизерга Дитела („Лајсерж”), Чоколава Макдонела („Џоко”) и многе друге ликове.

Током Шаманске борбе, Јо упознаје Хаа Асакуру („Зик”), јаког шамана који жели да уништи човечанство како би створио свет у коме живе само шамани. На крају такмичења, остају само Јоов тим, група позната као X-Laws („Одметници правде”) и Хаов тим. Међутим, прва два тима се предају и Хао постаје Краљ шамана. Док се Хао спаја са Великом Душом, Јо и остали одлучују да га нападну. Како би га поразили, прво морају да поразе племе Пач чија је дужност да служе новог Краља шамана.

Након што их поразе, Хао, који је успео да се споји са Великом Душом и постане Краљ шамана, краде њихове душе и упија их у своје тело. Јо, Рен, Хорохоро, Лизерг и Чоколав се унутар Велике Душе боре против Хаа, користећи се легендарним духовима: духом Земље, духом Громова, духом Кише, духом Ватре и духом Ветра. У току борбе, откривају да је Хао питао Велику Душу да му врати душу своје мајке. Заједно са Аном, успевају да врате душу његове мајке и Хао одлучује да одложи свој план када му мајка каже да треба да опрости људима који су је убили.

Седам година касније, Хана Асакура на станици чека пет легендарних ратника и своје родитеље, Јоа и Ану.

Почеци и инспирација

[уреди | уреди извор]

Док је још увек радио као асистент за Нобухироа Вацукија, аутора познате манге Rurouni Kenshin, Такеи је поделио своју идеју са осталим асистентима међу којима је био аутор манге One Piece, Еичиро Ода.[3] У том периоду је радио на Краљу шамана само када је имао слободног времена.[3]

Одлучио се за шаманизам јер се нико до тада није бавио том темом у манга формату.[4] Убацио је своју личност и веровања у причу,[3] а шаманизам га је занимао, те је „истраживање те теме био логичан избор”.[4] Осим тога, знао је да ће кроз ту тему моћи да се позабави различитим културама и њиховом везом са преминулима и духовима.[5] Искористио је енгелску реч Shaman у наслову јер му се свидела и није могао да нађе адекватан превод за њу у јапанском језику.[3] Осим шаманизма, био је инспирисан хип-хопом и реповањем,[3] што се одразило на његов цртачки стил.[3]

Каже да је прво смислио ликове, па тек онда причу јер „приче се развијају из ликова”. Рекао је и да је „у стварању ликова најважнија оригиналност,”[3] те је њима желео да покаже различите културе, искуства и идеологије.[6] На питање како ће се мирољубиви шамани борити у Шаманским борбама, рекао је да се Шаманске борбе освајају „снагом душе,”[3] и да је поука Краља шамана да се не треба борити.[7]

Франшиза

[уреди | уреди извор]

Манга

[уреди | уреди извор]

Шуеишино издање

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак томова серије Краљ шамана

Мангу је написао и илустровао Хиројуки Такеи, а издавала кућа Шуеиша. Објављивала се од 30. јуна 1998. у недељној манга ревији Weekly Shōnen Jump,[8] да би на крају, 30. августа 2004. године, била збрзана и изненада завршена.[5][2][9] Првих 275 поглавља је спојено и објављено у 31 танкобон. Први том је објављен 3. децембра 1998., док је 31. објављен 4. октобра 2004. године.[10][11] Последњи, 32. том је требало да буде објављен 3. децембра 2004, али је Шуеиша померила датум рекавши да ће га објавити само ако барем 50,000 људи буде тражило да се објави.[12] Стога, 32. том је објављен 5. јануара 2005. године.[13] Уз њега је објављена додатна, спиноф прича Funbari no Uta („Песма из Фунбарија”) која је имала свега пет поглавља. Прича се одвија седам година након завршетка манге и прати Хана Асакуру, Јоовог и Аниног сина, који заједно са Рјуом покушава да нађе Пет Елементалних Ратника пре него што се отвори гостионца „Фунбари бања”.[14]

Такеи тврди да манга није укинута зато што није била популарна, већ да није више могао да прати жеље обожаватеља. Тражили су да уведе одређене аспекте карактеристичне за шонен жанр што је, по његовом мишљењу, нарушавало оригиналност приче.[5] Стога је 2007. године објавио да ће 2008. завршити мангу и да ће имати крај какав је он замислио.[5][6] Цела манга је временом објављена у 27 канзенбан тома под називом Shaman King Kanzen-Ban („Савршено издање Краља шамана”) и садржала је „прави крај”.[2] Нови крај је објављен на званичном Kanzen-Ban сајту.[15] Први том „Савршеног издања” је издат 4. марта 2008. године, док је последњи, 27. том објављен 3. априла 2009. године.[16][17] Пет година након завршетка серије, када је канзебан био готов, Такеи је рекао: „обожаватељи су се баш начекали, па се надам да их нећу разочарати”. За њега је крај био „велика одговорност,”[18] али му је уједно било забавно да измени причу и направи је у оно што је хтео.[19] Шеснаест томова Краља шамана је такође објављено у часопису-књизи, Shueisha Jump Remix у периоду од 1. априла 2011. до 28. октобра 2011. године.[20][21]

Viz Media је купила лиценцу за мангу, превела је на енглески језик и од 2003. до 2007. године је објављивала у америчком Shonen Jump-у.[22][23] Касније се само издавала као графички роман јер је Виз хтео да се што пре све објави.[24][25] Први том је објављен у августу или септембру 2003. године,[26][27][28] а последњи, 32. том је објављен 4. јануара 2011. године.[29] Корпорација Madman Entertainment у Аустралазији је откупила и објављивала мангу од 10. фебруара 2009. до 10. септембра 2011. године.[30][31] Објављивана је и у Бразилу (Editora),[32] Француској (Kana),[33] Немачкој (Carlsen Comics),[34] Италији (Star Comics),[35] Норвешкој (Schibsted Forlagene),[36] Русији (Comix-ART),[37] Сингапуру (Chuang Yi),[38] Шпанији (Editores de Tebeos),[39] Шведској (Bonnierförlagen)[40] и Вијетнаму (Kim Đồng Publishing House).[41]

Коданшино издање

[уреди | уреди извор]

Издавачка кућа Коданша је децембра 2017. године откупила Краља шамана,[42][43] и 1. јануара 2018. године је на свом сајту објавила да ће у част двадесетогодишњице манге издати 35 тома оригиналног „Краљ шамана” у формату е-књиге са све новим насловним странама. Дигитална верзија се издавала од 27 априла, до 1. октобра 2018. године,[44][45][46] а 1. јуна 2020 објављено је првих пет томова у физичком формату. Остали томови су објављени по истом принципу, сваког седамнаестог у месецу,[47][48] с тим да су 33. и 34. том изашли 15. априла,[49] а последњи том 15. октобра 2021. године.[50]

ComiXology и Kodansha USA су јула 2020. године објавили да ће дигитално издати свих 35 томова манге са правим крајем,[51] али је датум померен на октобар исте године.[52][53] Kodansha USA је такође објавила да ће од пролећа 2021. године издавати мангу у физичком издању, али у 12 књига од по три тома.[54] Први том је изашао 31. марта 2021. године.[55]

Наставци, преднаставци, кратке и додатне приче

[уреди | уреди извор]

Shaman King: Zero и Shaman King: Flowers

Десетог новембра 2011. године, у Jump X-у, објављена је једнократна прича (one-shot) под називом Zero stories која представља преднаставак Краља шамана и бави се прошлостима самих ликова.[56][57]Важно је напоменути да Zero-у претходи кратка прича од 33 стране звана Mappa Douji која је била у склопу фенбука и објашњава Хаово детињство и повезује се са, односно претходи, шестом и седмом поглављу из Zero-а.[58] Шуеиша је у првом издању Zero-а такође објавила да ће манга добити наставак, Shaman King Flowers („Цвеће Краља шамана”) који ће се бавити Ханом Асакуром и његовим авантурама.[57] Наставак је почео да се објављује 10. априла 2012.,[59] и заједно са Zero stories, завршен је 10. октобра 2014. године када је магазин угашен.[60][61] Два тома Shaman King Zero-а објављена су 10. маја 2012. године и 19. јануара 2015. године.[62][63] Flowers манга је издата у шест танкобона у периоду од 10. августа 2012. до 19. децембра 2014.[64][65]

Shaman King: The Super Star

Наставак Flowers-а под називом Shaman King: The Super Star („Краљ шамана: супер звезда”) је 17. априла 2018. имао пролог од три поглавља,[66] па је сама манга почела да се објављује 17. маја исте године, с тим да је први танкобон издат 15. новембра.[67] У периоду од децембра 2018. до јуна 2019. године, манга се није издавала.[68][69] Други том је објављен 16. августа 2019. године,[70] а када је 17. децембра исте године објављен трећи том,[71] речено је да се манга приводи крају.[72]

Shaman King: Red Crimson и Shaman King: Marcos

Додатна прича, односно спиноф, под називом Shaman King: Red Crimson („Краљ шамана: црвено-гримизни”) коју је написао Такеи, али илустровао Џет Кусамура, 15. јуна 2018. године је објављена у часопису Magazine Edge, и прати Тао породицу током Flowers и The Super Star наставака.[66][73] Први од четири тома објављен је 15. новембра исте године.[67] Манга се није издавала у периоду између јануара и маја 2019. године,[69][74] а завршена је 17. јануара 2020. године.[75] Последњи, четврти, том ове манге издат је 17. марта 2020. године. Исте године, 17. априла, Кусамура је започео нову спиноф мангу под називом Shaman King: Marcos (マルコス, Marukosu) која је исто повезана са наставцима и бави потрагом за Марком, капетаном групе X-Laws.[76][77]

Kodansha USA је у јулу 2020. године објавила да је добила лиценцу за Shaman King: Zero, Shaman King: Flowers, Shaman King: Super Star и Shaman King: Red Crimson и да ће почети да их издаје на енглеском од августа 2020. године.[54] Међутим, датум је померен;[52] Zero, Flowers и Red Crimson су објављени у дигиталном издању у октобру, а Super Star у децембру 2020. године.

Shaman King & a garden

Још један спиноф је од 1. децембра 2020. године почео да се издаје у магазину Nakayoshi. Мангу је илустровала Кјо Нуесава, и за разлику од претходних наслова, Shaman King & a garden спада у шођо жанр. Прича прати чланове Хаовог тима, Хана-Гуми.[78] Први од четири тома је објављен 15. априла 2021.,[79] а последњи 17. августа 2022. године.[80]

Shaman King: Faust8 – The Eternal Eliza

Десетог јула 2021. године, почела је да се издаје још једна спиноф манга под називом Shaman King: Faust8 – The Eternal Eliza. Мангу је илустровала Аја Танака и базирана је на роману Shaman King Faust8: Eien no Eliza ауторке Какеру Кобашири. Манга се издавала на Коданшиној апликацији Magazine Pocket.[81][82]

Аниме

[уреди | уреди извор]

Прва адаптација (2001)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Краљ шамана (ТВ серија из 2001)

Серију је режисирао Сеиџи Мизушима.[83] Такеи је на почетку надгледао продукцију, али је морао да се повуче јер је још увек радио на манги и није имао времена.[6] Септембра 2020. године, Мизушима је објавио да друга половина приче није била његова идеја, него да су је предложили надлежни из Шуеише.[84] Аниме је имао укупно 64 епизоде (плус пет специјала) које су се пуштале на јапанској станици TV Tokyo у периоду од 4. јула 2001. до 25. септембра 2002. године.[85] У Америци, корпорација 4Kids Entertainment је синхронизовала серију[86] и пуштала је на каналу FoxBox од 6. септембра 2003. године.[87] У Србији, телевизијска станица Хепи ТВ (односно Кошава ТВ) је преузела америчку синхронизацију, превела на наш језик и 2006-2007. пуштала на свом каналу.

Друга адаптација (2021)

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Краљ шамана (ТВ серија из 2021)

Бивши председник Madhouse студија и тренутни председник MAPPA студија, Масао Марујама је 2015. године на конвенцији Otakon рекао да жели да обнови серију.[88] Такеи је 2017. године на Твитеру рекао да је добио понуду за римејк, али да ју је одбио јер не би могао да користи оригиналне гласовне глумце и музику.[89]

Ипак, јуна 2020. године објављено је да ће Краљ шамана добити нови аниме који ће адаптиратати 35. томова манге и садржати прави крај. Прва епизода емитована је 1. априла 2021.,[90][91] а последња 21. априла 2022. године. Продукцију друге адаптације вршио је студио Bridge са Џоџијем Фурутом као режисером, Шоџијем Јонемуром као сценаристом, Сатохико Сано као карактер дизајнером и Јукијем Хајашијем као композитором. Јоко Хикаса даје глас Јоу Асакури, док Мегуми Хајашибара (Ана Кјојама), Кацујуки Кониши (Амидамару) и Минами Такајама (Хао Асакура) опет позајмљују своје гласове поменутим ликовима.[92][93] Netflix је од 9. августа 2021. године почео да пушта серију на својој платформи.[94][95][96]

Након што је емитована последња епизода, најављено је да ће серијал добити наставак који ће адаптирати Flowers мангу.[97] Вест је потврђена марта 2023. године, као и да ће прва епизода изаћи јануара 2024.[98][99]

Карте

[уреди | уреди извор]

Картице на размењивање, налик оних из Покемон серијала, 2005. године су пуштене на тржиште у Америци. Продавала их је компанија Upper Deck, а прозивела их је јапанска компанија Tomy.[100] Напослетку је Upper Deck имао пуна права на њих,[101] али их је касније Blockbuster Video преузео. Намеравали су да продају картице од 28. јануара до 15. фебруара 2005. године, након чега би се продавале и у другим продавницама.[102] Кори Џоунс, директор за развој нових производа у Upper Deck-у је у интервјуу рекао да су картице повучене са тржишта због све лошијег пријема аниме серије.[103]

Дванаестог маја 2021. године, објављена је колаборација са Cardfight!! Vanguard overdress-ом, компаније Bushiroad TCG. Први сет карата је планиран за 5. новембар 2021, а други за пролеће 2022. године.[104]

Видео игре

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Списак видео игара франшизе Краљ шамана

Има укупно тринаест видео игара базираних на Краљу шамана. Прва игра, Shaman King Chō Senji Ryakketo Funbari Hen, пуштена је на тржиште 21. децембра 2001. године, међутим само у Јапану.[105] Конами и 4Kids Entertainment су направили сопствене игрице базиране на овом наслову и продавали су их како у Северној Америци, тако и у Европи.[106][107] Ликови из Краља шамана су се такође појавили у игрицама Jump Super Stars и Jump Ultimate Stars.[108][109]

Остало

[уреди | уреди извор]

Објављена су два лајт романа 25. децембра 2001. и 23. августа 2002. године. Написао их је Хидеки Мицуи, а илустровао Хиројуки Такеи.[110][111] Осим њих, 30. априла 2004. године објављен је фенбук под називом Shaman Kingu Kōshiki Fan Bukku - Mankin Bukku,[112] као и два водича – први, Shaman Kingu Kyarakutāzu Bukku – Manjien, објављен 4. јуна 2002. године, био је базиран на оригиналној верзији,[113] док је други Shaman Kingu Kazenban Saishū Kōshiki Gaidobukku Mantarite био базиран на верзији са такозваним правим крајем и објављен је седам година након првог водича.[114] Коданша је 15. новембра 2018. године објавила Faust 8: Eien no Eliza, роман аутора Какеруа Торабаширија.[67][115] Исте године, 30. новембра, објављена је и књига о ликовима.[116] Од осталих рекламних материјала, у Јапану су се продавали привесци,[117] акционе фигуре,[118] одећа[119] и остале играчке.[120][121]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Јавност

[уреди | уреди извор]

По подацима из 2011. године, у Јапану је продато 26 милиона копија оригиналне манге од 32 тома.[122] Тај број је порастао на 35 милиона у марту 2020. године.[48]

Верзија са правим крајем,[123][124] водич,[125] оба Zero тома,[126][127] прва четири Flowers тома[128][129][130][131] и The Super Star[132] серијал били су на листи бестселера како у Јапану тако и у Америци (The New York Times, Nielsen BookScan, Diamond Comic Distributors).[133][134][135][136] ICv2, северномаричка компанија, објавила је 2008. године да је Краљ шамана био 24. на листи најбољих манги те године.[137] Последња епизода аниме серијала је у Јапану имала оцену од 9.5,[138][139][140] а 2001. године је била шеста најбоља серија на Animage-у,[141] а 47. од 100 на анкети телевизијске станице TV Asahi.[142] Чак је и продато 165 милиона картица на размењивање.[102]

Критичари

[уреди | уреди извор]

Џастин Фриман из Anime News Network-а је критиковао први том, рекавши да су духови deus ex machina и да „серијал не иде у добром смеру”.[143] Са друге стране, Александар Хофман (Comics Village) рекао је „у првом тому је најбитније да се развије веза између Јоа, Амидамаруа и Манте, духови су мање битни”.[144] Холи Елингвуд (Active Anime) је рекла да јој се свиђа како је Такеи успео да убаци разне митове у причу[145] и да су акција и свет јединствени за шонен жанр.[146] Лори Хендерсон (Manga Life) је похвалила мангу рекавши да јој се свиђају борбе и то да „сви, укључујући и зликовце имају своје унутрашње демоне и разлог да се боре”.[147] Критичар из The Star-а је похвалио Такеија, рекавши да су му сви ликови јединствени и занимљиви.[148] Џон Џакала (ANN) је био импресиониран његовим јединственим, „графити” стилом.[149] Шина Мекнил (Sequential Start) је рекла да је стил „блесав,” али да је „детаљан, чист и да црта одличне експресије”. Такође је рекла да је Такеи „успео да модернизује шаманизам, али и да одржи фантазију у њему”.[150]

Едуардо Чавез (Mania) је рекао „уме да буде супер, али понекад је досадно”.[151] Кетлин Бекстер (School Library Journal) је рекла да је Краљ шамана пун акције и ликова типичних за шонен жанр и да има веома једноставну причу.[152] Међутим, Маргарет Веира (Active Anime) је рекла да прича касније постаје комплекснија.[153] С друге стране, критичар Џексон Томпсон каже да од 20. тома па надаље, прича „оде тамо негде”.[154] По њему, осим што се стил полако погоршавао, смањио се и број борби. „Њиховог противника,” каже он „не може да порази сирова снага, стога прича склања фокус са борби и пребацује га на неочекиване издаје, везе и домишљате (понекад конфузне) шеме”.[154] Лерој Доресо (Comic Book Bin) dodaje da je poslednji tom pogotovo razočaravajuć.[155] Tompson je takođe bio razočaran krajem prve verzije, ali je napomenuo da je takozvani pravi kraj „odličan,” i da je „sličan Akiri autora Kacuhira Otoma i nekim američkim stripovima kad su u pitanju bića sa natprirodnim moćima.”[154]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Official Website for Shaman King”. Viz Media. Архивирано из оригинала 26. 9. 2016. г. 
  2. ^ а б в Loo, Egan (2. 6. 2008). „Shaman King Manga's New Ending Anticipated in 2009”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж „Hiroyuki Takei: The Spirit of Manga”. Shonen Jump. Viz Media. 1 (8): 3; 24. avgust 2003. 
  4. ^ а б Aoki, Deb. „Interview: Stan Lee and Hiroyuki Takei - Page 4”. About.com. InterActiveCorp. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  5. ^ а б в г „Interview – Hiroyuki Takei”. Animeland (на језику: француски) (136): 54—56. 5. 11. 2007. ISSN 1148-0807. 
  6. ^ а б в „Interview - Hiroyuki Takei” (на језику: француски). Manga-News. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 1. 12. 2013. 
  7. ^ „Are You Ready for the Shaman Fight?!?”. Shonen Jump. Viz Media. 2 (3): 7. mart 2004. 
  8. ^ Takei; Hiroyuki (30. 6. 1998). 幽霊と踊る男 [The Boy Who Dances with Ghosts]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: јапански). Shueisha (31). 
  9. ^ Takei; Hiroyuki (30. 8. 2004). 夢のあと [After the Dream]. Weekly Shōnen Jump. Shaman King (на језику: јапански). Shueisha (40). 
  10. ^ シャーマンキング 1 [Shaman King 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 3. 9. 2012. г. 
  11. ^ シャーマンキング 31 [Shaman King 31] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 3. 2016. г. 
  12. ^ Macdonald, Christopher (15. 11. 2004). „Shaman King Under Strain”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  13. ^ シャーマンキング 32 [Shaman King 32] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 13. 4. 2014. г. 
  14. ^ Takei, Hiroyuki (4. 1. 2011). Shaman King, Volume 32Неопходна слободна регистрација. San Francisco: Viz Media. ISBN 1-4215-2185-7. 
  15. ^ Loo, Egan (2. 3. 2009). „New Shaman King Manga Finale Being Posted Online”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  16. ^ シャーマンキング 完全版 1 [Shaman King Kazen-Ban 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. 
  17. ^ シャーマンキング 完全版 27 [Shaman King Kanzen-Ban 27] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 9. 2012. г. 
  18. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 12”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  19. ^ „Pafu Interview with Hiroyuki Takei - Page 13”. Pafu. oktobar 2010. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  20. ^ „シャーマンキング 霊と絆を持つ少年~麻倉葉登場 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Shaman King: Rei to Kizuna o Motsu Shōnen ~ Asakura yō Tōjō (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  21. ^ „シャーマンキング/完全書き下ろしシャーマンキング完結編 (SHUEISHA JUMP REMIX) (ムック)” [Kanzen Kakioroshi Shaman King Kanketsu-hen (Shueisha Jump Remix)(Mook)] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 8. 12. 2012. 
  22. ^ Macdonald, Christopher (27. 1. 2003). „Shaman King Debut”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 9. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  23. ^ Loo, Egan (1. 6. 2007). „Viz's Shonen Jump, Shojo Beat Shake Up Manga Lineup”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 02. 04. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  24. ^ Koulikov, Mikhail (27. 7. 2007). „Viz Media: Shonen Jump - Comic-Con International 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  25. ^ Koulikov, Mikhail (29. 6. 2007). „Viz Entertainment - Anime Expo 2007”. Anime News Network. Приступљено 8. 11. 2015. 
  26. ^ „Shaman King, Vol. 1: A Shaman in Tokyo”. Viz Media Store. Архивирано из оригинала 13. 8. 2012. г. 
  27. ^ „Shaman King, Volume 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  28. ^ „Shaman King, Vol. 1”. Viz Media. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  29. ^ „Shaman King, Vol. 32”. Viz Media. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017. 
  30. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 01”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  31. ^ „Shaman King (Manga) Vol. 32 (End)”. Madman Entertainment. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  32. ^ „Mangá Shaman King” (на језику: португалски). Editora JBC. Архивирано из оригинала 4. 7. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  33. ^ „Shaman King tome 32” (на језику: француски). Kana. Архивирано из оригинала 25. 5. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  34. ^ „Shaman King, Band 32 (Taschenbuch)” (на језику: немачки). Carlsen Comics. Архивирано из оригинала 15. 6. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  35. ^ „Shaman King n. 32” (на језику: италијански). Star Comics. Архивирано из оригинала 13. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  36. ^ „En sjaman i Tokyo” (на језику: норвешки). Bokelskere. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  37. ^ Вышел 1-й том манги "Король-шаман"! (на језику: руски). Comix-ART. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  38. ^ 漫画目录 (на језику: кинески). Chuang Yi. Архивирано из оригинала 17. 7. 2006. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  39. ^ „Shaman King 10” (на језику: шпански). Editores de Tebeos. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  40. ^ „Shaman King 13” (на језику: шведски). Bonnierförlagen. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  41. ^ „Shaman King - Tập 32” (на језику: вијетнамски). Kim Đồng Publishing House. Архивирано из оригинала 21. 2. 2014. г. Приступљено 13. 2. 2014. 
  42. ^ Ressler, Karen (26. 12. 2017). „'Shaman King' Trademark Listed Under Kodansha (Update)”. Anime News Network. Приступљено 31. 12. 2017. 
  43. ^ Ressler, Karen (11. 6. 2018). „Viz Media No Longer Has Rights to Shaman King Manga”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  44. ^ Saabedra, Humberto (31. 12. 2017). „Kodansha Launches "Shaman King" 20th Anniversary Site”. Crunchyroll. Приступљено 31. 12. 2017. 
  45. ^ „Shaman King　～シャーマンキング～　KC完結版 (1) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  46. ^ „Shaman King　～シャーマンキング～　KC完結版 (35) (少年マガジンエッジコミックス) Kindle版” (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 20. 5. 2020. 
  47. ^ 武井宏之「SHAMAN KING 完結版」紙版が講談社より刊行決定. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 16. 3. 2020. Приступљено 14. 11. 2021. 
  48. ^ а б „シャーマンキング』が新仕様で再び！ 『SHAMAN KING』全35巻が6月1日より刊行決定!!”. Famitsu (на језику: јапански). 16. 3. 2020. Приступљено 16. 3. 2020. 
  49. ^ 【4月15日付】本日発売の単行本リスト. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 15. 4. 2021. Приступљено 14. 11. 2021. 
  50. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ（３５） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 22. 10. 2021. 
  51. ^ Hazra, Adriana (21. 7. 2020). „ComiXology, Kodansha Comics to Publish Shaman King Manga Digitally on July 28”. Anime News Network. Приступљено 21. 7. 2020. 
  52. ^ а б Mateo, Alex (27. 7. 2020). „Kodansha Comics Delays Digital Releases of Shaman King Manga, Spinoffs”. Anime News Network. Приступљено 27. 7. 2020. 
  53. ^ Hazra, Adriana (28. 9. 2020). „Kodansha Comics to Release Full Shaman King Manga on ComiXology on October 6”. Anime News Network. Приступљено 28. 9. 2020. 
  54. ^ а б Mateo, Alex (24. 7. 2020). „Kodansha Comics to Publish 4 Shaman King Spinoff Manga Digitally in August”. Anime News Network. Приступљено 25. 7. 2020. 
  55. ^ Mateo, Alex (23. 3. 2021). „North American Anime, Manga Releases, March 21-27”. Anime News Network. Приступљено 14. 11. 2021. 
  56. ^ Loo, Egan (24. 9. 2011). „Shaman King to Return in New Short Manga in November (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  57. ^ а б Loo, Egan (9. 11. 2011). „Shaman King -Flowers- Sequel Manga to Launch in April”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 24. 5. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  58. ^ „Mappa Douji”. Shaman King Wiki. Приступљено 1. 6. 2020. 
  59. ^ „新連載「シャーマンキングFLOWERS」先頭10Pが無料で先読みできる！” (на језику: јапански). Jump X official site. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 9. 11. 2015. 
  60. ^ Loo, Egan (9. 10. 2014). „Shaman King Flowers Sequel Manga Ends This Month”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  61. ^ Loo, Egan (16. 2. 2015). „Stan Lee, Hiroyuki Takei's Ultimo Manga Heads Towards Climax”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  62. ^ „シャーマンキング0─zero─ 1” [Shaman King 0─Zero─ 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 3. 5. 2013. г. 
  63. ^ „シャーマンキング0─zero─ 2” [Shaman King 0─Zero─ 2] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 4. 7. 2017. г. 
  64. ^ „シャーマンキングFLOWERS　1” [Shaman King Flowers 1] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 12. 2015. г. 
  65. ^ „シャーマンキングFLOWERS 6” [Shaman King Flowers 6] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. 
  66. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (17. 5. 2018). „Shaman King Manga Gets Spinoff Manga About Tao Jun”. Anime News Network. Приступљено 13. 7. 2018. 
  67. ^ а б в „武井宏之「シャーマンキング」新章1巻発売、外伝やノベライズも同時発売”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 15. 11. 2018. Приступљено 22. 12. 2018. 
  68. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 12. 2018). „Shaman King The Super Star Manga Goes on 3-Month Hiatus”. Anime News Network. Приступљено 22. 12. 2018. 
  69. ^ а б Pineda, Rafael Antonio (17. 4. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Delays Return by 2 More Months to June”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  70. ^ „Shaman King The Super Star (2)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 3. 9. 2019. 
  71. ^ „Shaman King The Super Star (3)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 20. 5. 2020. 
  72. ^ Mateo, Alex (17. 12. 2019). „Shaman King: The Super Star Manga Nears Climax”. Anime News Network. Приступљено 18. 12. 2019. 
  73. ^ „「シャーマンキング」道家を描くスピンオフ始動、「探偵が早すぎる」マンガ版も”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 15. 6. 2018. Приступљено 1. 8. 2019. 
  74. ^ „Shaman King　レッドクリムゾン (2)” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 1. 8. 2019. 
  75. ^ Pineda, Rafael Antonio (17. 1. 2020). „Shaman King: Red Crimson Spinoff Manga Ends”. Anime News Network. Приступљено 19. 1. 2020. 
  76. ^ Mateo, Alex (18. 3. 2020). „Shaman King Manga Gets New Spinoff Manga Series”. Anime News Network. Приступљено 18. 3. 2020. 
  77. ^ „マルコ探しの旅を描く、シャーマン外伝「SHAMAN KING マルコス」エッジで始動”. Natalie.mu (на језику: јапански). Natasha. 17. 4. 2020. Приступљено 19. 5. 2020. 
  78. ^ Hodgkins, Crystalyn (1. 11. 2020). „Shaman King Manga Gets Shōjo Spinoff About Kanna, Matilda, Marion”. Anime News Network. Приступљено 2. 11. 2020. 
  79. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ　＆ａ　ｇａｒｄｅｎ（１）） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 9. 3. 2022. 
  80. ^ ＳＨＡＭＡＮ　ＫＩＮＧ　＆ａ　ｇａｒｄｅｎ（4） (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 15. 8. 2022. 
  81. ^ Pineda, Rafael Antonio (21. 6. 2021). „Shaman King's New Spinoff Manga Adapts Spinoff Novel About Faust VIII, Eliza”. Anime News Network. Приступљено 21. 6. 2021. 
  82. ^ ファウストVIII世とエリザを綴ったスピンオフ小説「FAUST8 永遠のエリザ」マンガ版. Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 10. 7. 2019. Приступљено 9. 7. 2021. 
  83. ^ „Shaman King stafflist” (на језику: јапански). King Records. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 2. 2. 2014. 
  84. ^ Morrissy, Kim (18. 9. 2020). „Original Shaman King Anime Director Comments on Anime-Original Material”. Anime News Network. Приступљено 19. 9. 2020. 
  85. ^ ストーリー (на језику: јапански). TV Tokyo. Приступљено 11. 11. 2013. 
  86. ^ Macdonald, Christopher (15. 5. 2003). „Shaman King Licensed and on TV”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  87. ^ Alexander, Isaac (16. 11. 2003). „4Kids In the Black”. Anime News Network. Приступљено 3. 11. 2016. „We launched the 2003-2004 Fox Box season on September 6 with exciting new shows, including Shaman King and Sonic X(TM) as well as new episodes of returning shows Teenage Mutant Ninja Turtles, Kirby: Right Back At Ya!(TM) and Ultimate Muscle: The Kinnikuman Legacy(TM).” 
  88. ^ Ink (27. 8. 2015). „Otakon 2015: MAPPA Q and A with Masao Maruyama and Yasuaki Iwase”. Ani-Gamers. Приступљено 9. 1. 2018. 
  89. ^ Komatsu, Mikikazu (15. 2. 2017). „"Shaman King" Manga Author Refused An Offer for Anime Remake”. Crunchyroll. Приступљено 21. 5. 2017. 
  90. ^ 「シャーマンキング」2021年4月に完全新作TVアニメ制作決定！2000年版アニメも配信. Natalie (на језику: јапански). 12. 6. 2020. Приступљено 12. 6. 2020. 
  91. ^ Loo, Egan (11. 6. 2020). „Shaman King Manga Gets Brand-New TV Anime Next April”. Anime News Network. Приступљено 12. 6. 2020. 
  92. ^ アニメ「SHAMAN KING」葉役は日笠陽子！小西克幸・林原めぐみ・高山みなみは続投. Natalie (на језику: јапански). 17. 9. 2020. Приступљено 17. 9. 2020. 
  93. ^ Pineda, Rafael Antonio (16. 9. 2020). „New Shaman King Anime's Teaser Reveals Cast, Staff”. Anime News Network. Приступљено 17. 9. 2020. 
  94. ^ Pineda, Rafael Antonio (3. 3. 2021). „New Shaman King Anime's English-Subtitled Trailer Reveals Netflix Streaming in 2021”. Anime News Network. Приступљено 4. 3. 2021. 
  95. ^ Mateo, Alex (10. 6. 2021). „Netflix Streams New Shaman King Anime on August 9”. Anime News Network. Приступљено 10. 6. 2021. 
  96. ^ Mateo, Alex (13. 7. 2021). „Netflix Streams New Shaman King Anime's English Dub Trailer”. Anime News Network. Приступљено 15. 7. 2021. 
  97. ^ Loo, Egan (21. 4. 2022). „New Shaman King Anime Gets Sequel”. Anime News Network. Приступљено 21. 4. 2022. 
  98. ^ 「SHAMAN KING FLOWERS」来年1月に放送決定、日笠陽子・小西克幸・上坂すみれら. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 15. 3. 2023. Приступљено 15. 3. 2023. 
  99. ^ Cayanan, Joanna (15. 3. 2023). „Shaman King Flowers Anime's Teaser Unveils Cast, Staff, January 2024 Debut”. Anime News Network. Приступљено 15. 3. 2023. 
  100. ^ „Upper Deck to Release Shaman King CCG”. ICv2. GCO. 10. 2. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  101. ^ „Upper Deck Plans Aggressive CCG Schedule”. ICv2. GCO. 22. 8. 2004. Приступљено 11. 11. 2013. 
  102. ^ а б „Shaman King TCG Exclusive to Blockbuster”. ICv2. GCO. 4. 1. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  103. ^ „Interview with Upper Deck's Cory Jones--Part 1”. ICv2. GCO. 6. 10. 2005. Приступљено 11. 11. 2013. 
  104. ^ マーベル、ときのそら参戦！「ブシロード TCG戦略発表会 2021」で明かされた新情報まとめ【レポート】. animeanime.jp (на језику: јапански). 13. 5. 2021. Архивирано из оригинала 13. 5. 2021. г. Приступљено 20. 5. 2021. 
  105. ^ „【GB】持霊とともに戦え!!　『シャーマンキング 超･占事略決 ふんばり編/メラメラ編』” [(GB) Fight with holding spirit! "Shaman King Chō Senji Ryakketu Funbari Version/Meramera Version"]. Famitsu (на језику: јапански). 2. 12. 2001. Приступљено 19. 7. 2013. 
  106. ^ Harris, Craig (18. 12. 2003). „Shaman King to GBA”. IGN. Приступљено 17. 8. 2010. 
  107. ^ „4Kids Licenses Shaman King to Konami” (Саопштење). 4Kids. Business Wire. 18. 12. 2003. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2012 — преко Anime News Network. 
  108. ^ シャーマンキング - キャラクター紹介 (на језику: јапански). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  109. ^ „Jump Ultimate Stars - シャーマンキング” (на језику: Japanese). Nintendo. Приступљено 12. 2. 2014. 
  110. ^ シャーマンキング [Shaman King] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 4. 5. 2008. г. 
  111. ^ シャーマンキング 2 [Shaman King 2] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 5. 12. 2008. г. 
  112. ^ 「シャーマンキング」公式ファンブック　『マンキンブック』 [Shaman King Official Fan Book: Mankin Book] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 12. 10. 2010. г. 
  113. ^ シャーマンキングキャラクターズブック『万辞苑』 [Shaman King Character Book: Manjien] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 7. 2013. г. 
  114. ^ シャーマンキング完全版　最終公式ガイドブック　マンタリテ [Shaman King Kazenban Ultimate Official Guide Book: Mentalite] (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 7. 2013. г. 
  115. ^ „Shaman King Faust 8　永遠のエリザ” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  116. ^ „Shaman King Character Book　原色魂図鑑” (на језику: јапански). Kodansha. Приступљено 12. 12. 2018. 
  117. ^ シャーマンキング フィギュアキーホルダー パート3 [Shaman King Figure Key Chain Part 3] (на језику: јапански). Takara Tomy. Приступљено 13. 12. 2012. 
  118. ^ „TOMY　SRシリーズ　シャーマンキング　フィギュアコレクション　全6種” [Tomy SR Series: Shaman King Figure Collection All 6 Varieties] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  119. ^ „コスプレ衣装　シャーマンキング ホロホロ 女性Sサイズ” [Cosplay Costume: Shaman King Horohoro Women Size S] (на језику: јапански). Amazon. Архивирано из оригинала 27. 2. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  120. ^ „シャーマンキング オラクルHPカウンター” [Shaman Kinh Oracle HP Counter] (на језику: јапански). Amazon. Приступљено 13. 12. 2012. 
  121. ^ „コスプレ道具★31069★シャーマンキング syaman king★道蓮★馬孫刀武器” [Cosplay Tool★31609★Shaman King syaman king★Tao Ren★Bason Katana] (на језику: јапански). Amazon. Архивирано из оригинала 18. 2. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2012. 
  122. ^ „［マンガ新連載］「シャーマンキング0-zero-」　人気作の"ゼロストーリー"を描く読み切りシリーズ” [Manga new series: "Shaman King 0-zero-": One-shot depicting popular work "zero story"]. MyNavi. 10. 11. 2011. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  123. ^ Loo, Egan (18. 3. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 3–9”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  124. ^ Loo, Egan (8. 4. 2009). „Japanese Comic Ranking, March 31–April 6”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  125. ^ Loo, Egan (10. 6. 2009). „Japanese Comic Ranking, June 1–7 (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 2. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  126. ^ Hodgkins, Crystalyn (18. 5. 2012). „Japanese Comic Ranking, May 7–13”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  127. ^ Ressler, Karen (28. 1. 2015). „Japanese Comic Ranking, January 19–25”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  128. ^ Hodgkins, Crystalyn (15. 8. 2012). „Japanese Comic Ranking, August 6–12 (Updated)”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  129. ^ Hodgkins, Crystalyn (19. 12. 2012). „Japanese Comic Ranking, December 10–16”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  130. ^ Hodgkins, Crystalyn (22. 5. 2013). „Japanese Comic Ranking, May 13–19”. Anime News Network. Приступљено 9. 11. 2015. 
  131. ^ Hodgkins, Crystalyn (16. 10. 2013). „Japanese Comic Ranking, October 7–13”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 18. 5. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  132. ^ Ressler, Karen (21. 11. 2018). „Japanese Comic Ranking, November 12–18”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2019. 
  133. ^ Loo, Egan (11. 9. 2009). „New York Times Manga Best Seller List, August 30-September 5”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 8. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  134. ^ Loo, Egan (16. 7. 2010). „New York Times Manga Best Seller List, July 4–10”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 4. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  135. ^ „BookScan's Top 20 Graphic Novels for September 2008”. ICv2. GCO. 2. 10. 2008. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  136. ^ „Top 300 Graphic Novels Actual--November 2010”. ICv2. GCO. 8. 2. 2011. Архивирано из оригинала 11. 8. 2014. г. Приступљено 23. 2. 2014. 
  137. ^ „ICv2 Insider's Guide: Top 25 Manga Properties of 2008”. ICv2. GCO. Архивирано из оригинала 12. 8. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  138. ^ „VOL.52　2001 12/24(月)〜 12/30(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 28. 4. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  139. ^ „VOL.40　2001 10/1(月) 〜 10/7(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 28. 4. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  140. ^ „VOL.39　2002 9/23(月) 〜 9/29(日)”. Video Research. Архивирано из оригинала 11. 3. 2005. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  141. ^ Macdonald, Christopher (10. 5. 2002). „June Animage Ranks Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 29. 3. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  142. ^ Macdonald, Christopher (23. 9. 2005). „TV Asahi Top 100 Anime”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 20. 5. 2014. г. Приступљено 8. 12. 2012. 
  143. ^ Freeman, Justin (5. 12. 2004). „Shaman King G.novel 1”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  144. ^ Hoffman, Alexander. „Shaman King Volume 1”. ComicsVillage. Архивирано из оригинала 21. 11. 2010. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  145. ^ Ellingwood, Holly (30. 4. 2007). „Shaman King Vol. 12 (Advance Review)”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  146. ^ Ellingwood, Holly (10. 3. 2007). „Shaman King (Vol. 11)”. Active Anime. Приступљено 12. 12. 2012. 
  147. ^ Henderson, Lori. „Shaman King v13”. Manga Life. Архивирано из оригинала 19. 10. 2008. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  148. ^ „Good fight”. The Star. 16. 4. 2006. Архивирано из оригинала 21. 7. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015. 
  149. ^ Jakala, John (13. 2. 2003). „Shonen Jump Issue 3 - Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2012. 
  150. ^ McNeil, Sheena (1. 12. 2003). „Shaman King Vol. 1”. Sequential Tart. Приступљено 19. 4. 2014. 
  151. ^ Chavez, Eduardo (14. 10. 2005). „Shaman King Vol. #07”. Mania. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  152. ^ Baxter, Cathleen (1. 2. 2007). „Xpress Reviews—First Look at New Books”. School Library Journal. Архивирано из оригинала 11. 4. 2012. г. Приступљено 12. 12. 2012. 
  153. ^ Veira, Margaret (24. 1. 2011). „Shaman King Vol. 30”. Active Anime. Приступљено 20. 4. 2015. 
  154. ^ а б в Thompson, Jason (10. 5. 2010). „8 Reasons Hiroyuki Takei is the Greatest Shonen Manga Artist Working Today”. comiXology.com. Архивирано из оригинала 21. 6. 2017. г. 
  155. ^ Douresseaux, Leroy (19. 1. 2011). „Shaman King: Volume 32”. Comic Book Bin. Приступљено 12. 12. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kralj_šamana&oldid=27755051”