Пређи на садржај

Љубиша Ристић

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубиша Ристић
Датум рођења(1947-02-08)8. фебруар 1947. (78 год.)
Место рођењаПриштина
 ФНР Југославија
Политичка странкаЈугословенска левица (1994–2003)
Удружење за југословенску демократску иницијативу (1989–1992)
Савез комуниста Југославије (1964–1971)
Антигона у режији Љубише Ристића, на фестивалу „Град театар” у Будви, 90-их година 20. века

Љубиша Ристић (Приштина, 8. фебруар 1947) српски и југословенски је позоришни редитељ. Некадашњи је члан ЈУЛ-а.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Академију драмских уметности у Београду (студирао код Хуга Клајна и Вјекослава Афрића), а дипломирао са представом „Буба у уху” Жоржа Фејдоа, која се и данас игра у Југословенском драмском позоришту.

Са Надом Кокотовић 1977. године оснива КПГТ (акроним од „Казалиште, Позориште, Гледалишче, Театар”).

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рад у Суботици

[уреди | уреди извор]

Године 1974. у Суботици оформљује свој редитељски поступак, где ствара своје најбоље представе. У јесен 1985. године долази у Суботицу и ствара „Културни бум”, доводећи велика имена позоришне уметности. У Суботици је стварао до 1995, када се одваја српска од мађарске драме, и Ристић прелази у биоскоп „Јадран”. Његов боравак, због авангардног приступа, је био изложен многим критикама, нпр. избацио је све столице из публике, па је иста морала да стоји за време представа. Једна од представа је извођена на сплаву на језеру Палић. Сплав је током представе био отиснут од обале те нико није могао да напусти представу пре краја.

  • Мадач коментари (1985)
  • Шекспир-фест (1986)
  • Молијер-фест (1987)
  • Ју-фест (1989), и истоимена књижара
  • Балканске трагедије (1990)
  • Данило Киш фест (1991)
  • Плесни театар Наде Кокотовић (1991)
  • Ју фест - источно од краја (1992)
  • Ју фест - златно доба (1993)
  • Ју фест (1994)

Рад у Београду

[уреди | уреди извор]

Године 1996. са Данком Ленђел у Београду оснива „Међународни арт центар К.П.Г.Т.”, у старој Шећерани надомак Аде Циганлије на Чукарици.[2]

Одабрана театрографија

[уреди | уреди извор]
  • Ох, тата, сироти тата, мама те је обесила у плакар и ја сам тако тужан, (асистент режије), 13. 03. 1966, Београд, Атеље 212[3]
  • Пигмалион, (асистент режије), 12. 11. 1969, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Човек од Ла Манче, (асистент режије), 17. 04. 1970, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Хамлет, (асистент режије), 22. 01. 1971, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • Буба у уху, Жорж Фејдо, 07. 06. 1971, Београд, Југословенско драмско позориште[3]
  • То што се са њима десило нема никакве везе са безболом, Сем Бобрик, Рон Кларк, 03. 02. 1972, Београд, Савремено позориште[3]
  • Буба у уху, Жорж Фејдо, 07. 04. 1972, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић”[3]
  • Алекс из Кутлова, Бранимир Тори Јанковић, 24. 03. 1973, Крагујевац, Књажевско-српски театар[3]
  • То се никад не зна, Џорџ Бернард Шо, 23. 04. 1973, Зрењанин, Народно позориште „Тоша Јовановић”[3]
  • Силом муж, Жорж Фејдо, 26. 01. 1974, Суботица, Народно позориште[3]
  • Сумњиво лице, Бранислав Нушић, 27. 11. 1974, Суботица, Народно позориште[3]
  • Тако, тако!, Љубиша Ристић, 1974, Љубљана, Гледалишче Пекарна[4]
  • Мајка храброст и њена деца, Бертолт Брехт, 28. 10. 1975, Суботица, Народно позориште[3]
  • Играјте тумор в глави ин онеснажење зрака, Душан Јовановић, 19. 01. 1976, Цеље, Словенско људско гледалишче[5]
  • Мушке ствари, Франц Ксавер Крец, 09. 05. 1976, Београд, Атеље 212[3]
  • Цемент, Хајнер Милер, 17. 11. 1976, Љубљана, СНГ Драма[6]
  • Мошка задева, Франц Ксавер Крец, 26. 11. 1976, Цеље, Словенско људско гледалишче[7]
  • Жртве моде бум, бум, Душан Јовановић, 22. 02. 1977, Зрењанин, Народно позориште 'Тоша Јовановић'[3]
  • Мицхалангело Буонаротти, Мирослав Крлежа, 30. 07. 1977, Сплит, Сплитско љето, Хрватско народно казалиште[8]
  • 1803 - 1804 Пролог; Тосца (1800...); 1820 Епилог, Вјеран Зуппа, 19. 02. 1978, Цеље, Словенско људско гледалишче[9]
  • Ослобођење Скопља, Душан Јовановић, 08. 06. 1978, Загреб, Центар за културну дјелатност Савеза Социјалистичке омладине и Радна заједница "Ослобођење Скопља"[10]
  • Ослобођење Скопља, Душан Јовановић, 24. 09. 1978, Београд, Народно позориште[3]
  • Камов, смртопис, Слободан Шнајдер, 14. 04. 1979, Загреб, Хрватско народно казалиште[11]
  • 1918., Мирослав Крлежа, 07. 08. 1979, Сплит, Сплитско љето, Центар за културне дјелатности ССО Загреб и Радна заједница "1918."
  • Држићев сан, Слободан Шнајдер, 13. 02. 1980, Загреб, Хрватско народно казалиште
  • Хамлет, Вилијем Шекспир, 16. 06. 1980, Сплит, Хрватско народно казалиште
  • Пержани, Ајсил, 09. 12. 1980, Љубљана, Словенско младинско гледалишче[12]
  • Мисса ин А Минор, Љубиша Ристић, 21. 12. 1980, Љубљана, Словенско младинско гледалишче[13]
  • Цемент, Хајнер Милер, 19. 05. 1981, Београд, Атеље 212[3]
  • Карамазови, Душан Јовановић, 12. 12. 1981, Загреб, Центар за културну дјелатност Савеза Социјалистичке омладине
  • Ромео ин Јулија, Вилијем Шекспир, 07. 04. 1983, Љубљана, СНГ Опера ин балет, Словенско младинско гледалишче, Цанкарјев дом[14]
  • Војна тајна, Душан Јовановић, 12. 08. 1983 (Сплит), 05. 09. 1983 (Београд), Сплит, Хрватско народно казалиште, Београд, Студентски културни центар, Загреб, Центар за културу, Радна заједница "Војна тајна"
  • Тајна Црне руке, Пуриша Ђорђевић, 31. 12. 1983, Београд, Привремена позоришна радна заједница, Позориште "Нова осећајност", "Сава" центар
  • Непријатељ народа, ибзеновштина, Карл Маркс, 27. 05. 1984, Београд, Студентски културни центар и Продукција "Књига и реч"
  • Чекајући Годоа, Самјуел Бекет, 08. 07. 1984, Београд, Позориште "Годо-фест", Позориште "Нова осећајност", Књига и реч, Арт филм и Славија филм
  • Љубинко и Десанка, Александар Поповић, 10. 08. 1985, Београд, Позориште "Годо-фест"
  • Левитан, Љубиша Ристић, Нада Кокотовић, 11. 04. 1985, Љубљана, Словенско младинско гледалишче[15]
  • Ресничност, Лојзе Ковачич, 23. 04. 1985, Љубљана, Словенско младинско гледалишче[16]
  • Мадач коментари, Имре Мадач, 12. 10. 1985, Суботица, Народно позориште[3]
  • Шиптар, Драган Томић, 15. 02. 1986, Суботица, Народно позориште[3]
  • Непушач, Драгутин Трумбеташ, 21. 03. 1986, Суботица, Народно позориште[3]
  • Тит Андроник, Вилијем Шекспир, 08. 06. 1986, Суботица, Народно позориште[3]
  • Ричард III, Вилијем Шекспир, 12. 08. 1986, Суботица, Народно позориште[3]
  • Дон Жуан, Жан Батист Поклен де Молијер, 02. 07. 1987, Суботица, Народно позориште
  • Тартиф, Жан Батист Поклен де Молијер, 12. 07. 1987, Суботица, Народно позориште
  • Шиптар 2, Драган Томић, 21. 01. 1989, Суботица, Народно позориште
  • Јегор Буличов, Максим Горки, 14. 10. 1989, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Друга врата лево, Александар Поповић, 18.11.1989, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Козодер у акцији, 01. 01. 1990, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Чрне маске, Мариј Когој, 30. 01. 1990, Љубљана, СНГ Опера ин балет[17]
  • Краљ Лир, Вилијем Шекспир, 29. 03. 1990, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Луд од љубави, Сем Шепард, 12. 05. 1990, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Стаза дивљачи, Франц Ксавер Крец, 25. 05. 1990, Нови Сад, Српско народно позориште[3]
  • Цар Едип, Софокле, 29. 07. 1990, Суботица, Народно позориште
  • Народни посланик, Бранислав Нушић, 09. 01. 1991, Суботица, Народно позориште
  • Кристифор Колумбо, Мирослав Крлежа, 24. 08. 1993, Суботица, Народно позориште
  • Дон Кихот, Мигуел де Сервантес, 20. 09. 1993, Суботица, Народно позориште
  • Сан летње ноћи, Вилијем Шекспир, 1995, КПГТ
  • Оговарање, Небојша Ромчевић, 10. 10. 2008, Сомбор, Народно позориште[3]
  • Конзулска времена, Иво Андрић, 07. 03. 2009, Београд, Звездара театар[3]
  • Троил и Кресида, Вилијем Шекспир, 28. 07. 2010, Скопље, Македонски народни театар[18]
  • Буба у уху, 07. 06. 2016, Београд, КПГТ[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Љубиша Ристић – Биографија”. АРТ Мозаик. Архивирано из оригинала 23. 01. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ „СА ЊИМ ЋЕ СЕ СЛОЖИТИ ПОЛА СРБИЈЕ: Бивши председник ЈУЛ-а о ријалити програмима!”. Ало. Приступљено 23. 1. 2019. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Музеј позоришне уметности Србије”. театрослов.мпус.орг.рс. Приступљено 2021-11-17. 
  4. ^ „Љубиша Ристић”. Гесло (на језику: словеначки). Приступљено 2025-08-19. 
  5. ^ „Душан Јовановић: Играјте тумор в глави ин онеснажење зрака (прем. 19. 1. 1976 в СЛГ Цеље, реж. Љубиша Ристић)”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  6. ^ „ЦЕМЕНТ”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  7. ^ „МОШКА ЗАДЕВА”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  8. ^ КПГТтхеатре (2016-01-01), МИЦХЕЛАНГЕЛО БУОНАРРОТИ, Приступљено 2025-08-18 
  9. ^ „Вјеран Зуппа, Луиги Иллица, Гиусеппе Гиацоса, 1803–1804 Пролог – Тосца (1800 …) – 1820 Епилог (либрето Тосце по Вицториену Сардоују), Словенско људско гледалишче Цеље, 1977/78”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  10. ^ „40 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА КПГТ: Шекспир за јубилеј”. www.новости.рс (на језику: српски). Приступљено 2025-08-18. 
  11. ^ „1979. – 24. ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПОЗОРИШНЕ ИГРЕ Репертоар | Стеријино позорје” (на језику: српски). Приступљено 2025-08-18. 
  12. ^ „ПЕРЖАНИ”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  13. ^ „МИССА ИН А МИНОР”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  14. ^ „РОМЕО ИН ЈУЛИЈА”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  15. ^ „ЛЕВИТАН”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  16. ^ „РЕСНИЧНОСТ”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  17. ^ „ЧРНЕ МАСКЕ”. репертоар.сигледал.орг. Приступљено 2025-08-19. 
  18. ^ „ТРОИЛ И КРЕСИДА - НУ Македонски Народен Театар, Република Северна Македонија”. мнт.мк (на језику: македонски). Приступљено 2025-08-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ljubiša_Ristić&oldid=30359216”