Магента (боја)
| Магента | |
|---|---|
 | |
| Кординате боје | |
| Хексадецимално | #ФФ00ФФ |
| сРГББ (р, г, б) | (255, 0, 255) |
| ЦМYКХ (ц, м, y, к) | (0, 100, 0, 0) |
| ХСВ (х, с, в) | (300°, 100%, 100%) |
| Референца | ЦСС Цолор Модуле Левел 3 |
| Б: Нормализовано на [0–255] (бајт) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) | |
Магента је боја која је различито дефинисана као пурпурноцрвена,[1] црвенкасто-љубичаста или мовно-гримизна.[2] На котуру боја РГБ (адитивног) и ЦМY (суптрактивног) модела боја, она се налази тачно на средини између црвене и плаве боје. То је једна од четири боје мастила које се користе у штампи у боји помоћу инкјет штампача, заједно са жутом, црном и цијаном, за израду свих осталих боја. Тон магенте који се користи у штампи назива се „принтерска магента“.
Магента је своје име добила по анилинској боји коју је 1859. године направио и патентирао француски хемичар Франсоа-Емануел Вергја, који ју је првобитно назвао фуксин. Она је преименована је у част италијанско-француске победе у Бици код Магенте која се водила између Француза и Аустријанаца 4. јуна 1859. године у близини италијанског града Магента у Ломбардији.[3][4] Практично идентичну боју, названу розеин, створила су 1860. године два британска хемичара: Чејмберс Николсон и Џорџ Мол.
Оптика и наука о бојама[уреди | уреди извор]
Магента је екстра-спектрална боја, што значи да није нијанса повезана са монохроматском видљивом светлошћу. Магента је повезана са перцепцијом расподеле спектралне снаге концентрисане углавном у црвенкастим компонентама дужих таласних дужина и плавкастим компонентама краћих таласних дужина.[5]
У РГБ систему боја, који се користи за стварање свих боја на телевизијском или рачунарском дисплеју, магента је секундарна боја, направљена комбиновањем једнаких количина црвене и плаве светлости при великом интензитету. У овом систему, магента је комплементарна зеленој боји, а комбинација зелене и магента светлости на црном екрану створиће белу.
-
У РГБ моделу боја, који се користи за израду боја на рачунарским и телевизијским екранима, магента се ствара комбинацијом једнаких количина плаве и црвене светлости. -
У РГБ колу адитивних боја, магента је на пола пута између плаве и црвене боје. -
У CMYK моделу боја, који се користи у штампи у боји, цијан, магента и жута комбинација чине црну. У пракси, с обзиром да мастила нису савршена, додаје се и мало црног мастила. -
Магента није део видљивог спектра светлости. -
Видљиви спектар превијен да се споји љубичаста и црвена у адитивну мешавину магенте. У стварности, љубичаста и црвена налазе се на супротним крајевима спектра и имају врло различите таласне дужине. -
Респонсне криве конуса и штапића. Треба имати на уму да се љубичасти одговор у мозгу изазива стимулисањем Х и L (кроз његову секундарну осетљивост) конуса, али мало или нимало M стимулусом.
Историја[уреди | уреди извор]
Фуксин и магента боја (1859)[уреди | уреди извор]
.jpg)
Боја магента је била резултат револуције у индустријској хемији средином деветнаестог века, која је започела Вилијам Перкиновим проналаском мовејна 1856. године, који је био прва синтетичка анилинска боја. Огроман комерцијални успех те боје и нове боје које су из ње произашле, лила, инспирисали су друге хемичаре у Европи да развију нове боје направљене од анилинских боја.[3]
У Француској је Франсоа-Емануел Вергја, директор хемијске фабрике Луј Рафар у близини Лиона, испробао много различитих формула пре него што је коначно крајем 1858. или почетком 1859. мешајући анилин са угљен тетрахлоридом, дабио црвенкасто-љубичасту боју коју је назвао „фуксин“, по боји цвета биљке фуксија.[6] Он је напустио фабрику Рафар и однео своју боју у фирму произвођача боја, Франсоа и Жозеф Ренар, који су почели да производе ту боју 1859. године.
Исте године су два британска хемичара, Чејмберс Николсон и Џорџ Мол, радећи у лабораторији произвођача боја Џорџа Симпсона, смештеној у Валворту, јужно од Лондона, направили још једну анилинску фарбу сличне црвено-љубичасте боје, коју су почели да производе 1860. године под називом „розеин“. Године 1860, променили су име боје у „магента“, у част Битке код Магенте која се годину дана раније водила између Француза и Аустријанаца у Магенти у Ломбардији. Нова боја је постала комерцијални успех.[3][7]
Процесна магента (пигмент магента; принтерска магента) (1890-те)[уреди | уреди извор]
| Процесна магента (суптрактивна примарна боја, сРГБ апроксимација) | |
|---|---|
| Кординате боје | |
| Хексадецимално | #ФФ0090 |
| сРГББ (р, г, б) | (255, 0, 144) |
| ЦМYКХ (ц, м, y, к) | (0, 100, 44, 0) |
| ХСВ (х, с, в) | (326°, 100%, 100%) |
| Референца | Без референце |
| Б: Нормализовано на [0–255] (бајт) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) | |
У штампи у боји, боја која се назива процесна магента, пигментна магента или принтерска магента једна је од три примарне пигментне боје које, заједно са жутом и цијан, чине три супстрактивне основне боје пигмента. (Секундарне боје пигмента су плава, зелена и црвена.) Као таква, нијанса магента је комплемент зелене боје: магента пигменти апсорбују зелену светлост; тако су магента и зелена супротне боје.
Поступак штампања CMYK изумљен је 1890-их, када су новине почеле да објављују стрипове у боји.
Процесна магента није РГБ боја и не постоји фиксна конверзија од CMYK примарна у РГБ. За мастило штампача користе се различите формулације, тако да могу да постоје варијације у штампаној боји која је чисто магента мастило. Типична формулација магенте је приказана у кутији боја десно.
Веб боје магента и фуксија[уреди | уреди извор]
| Магента (фуксија) | |
|---|---|
| Кординате боје | |
| Хексадецимално | #ФФ00ФФ |
| сРГББ (р, г, б) | (255, 0, 255) |
| ЦМYКХ (ц, м, y, к) | (0, 100, 0, 0) |
| ХСВ (х, с, в) | (300°, 100%, 100%) |
| Референца | X11 |
| Б: Нормализовано на [0–255] (бајт) Х: Нормализовано на [0–100] (стотина) | |
Десно је веб боја магента. То је једна од три секундарне боје у РГБ моделу боја. На РГБ точку боја, магента је боја између рузе и љубичасте, а на пола пута између црвене и плаве боје.
Магента (фуксија)
Ова боја се у X11 назива магента, а фуксија у ХТМЛ-у. У РГБ моделу боја настаје комбиновањем једнаких интензитета црвене и плаве светлости. Две веб боје магента и фуксија потпуно су исте боје. Понекад се магента у веб боји назива електрична магента или електронска магента.
Наука и култура[уреди | уреди извор]
Уметност[уреди | уреди извор]
- Пол Гоген (1848–1903) је користио магента нијансу 1890. године на свом портрету Марије Лагаду и на неким од својих слика Јужног мора.
- Анри Матис и чланови покрета Фовизма користили су магенту и друге нетрадиционалне боје како би изненадили гледаоце и покренули њихове емоције употребом смелих боја.
- Од средине 1960-их, флуоресцентна магента боја на бази воде доступна је за сликање психоделичних слика црног светла. (Флуоресцентна боја трешње, флуоресцентна шатрес жута, флуоресцентна плава и флуоресцентна зелена.)
-
Магента, заједно с моувом, направљеном од новооткривених анилинских боја, постала је популарна модна боја у другој половини деветнаестог века. У уметности се појавила у овом Бугровом делу Психа из 1890. године. -
Пол Гоген, Портрет Марије Лагаду (1890). -
Шездесетих година 20. века, магента је била популарна боја у психоделичној уметности, попут овог концертног плаката за Авалон плесну дворану у Сан Франциску (1967).
Астрономија[уреди | уреди извор]
- Астрономи су известили да су смеђи патуљци спектралне класе Т (они са најхладнијим температурама, изузев недавно откривених Y смеђих патуљака) обојени магента бојом због апсорпције светлости у атомима натријума и калијума у зеленом делу спектра.[8][9][10]
-
Визија уметника о спектралном класи Т браун патуљка
Биологија: магента инсекти, птице, рибе и сирари[уреди | уреди извор]
-
-
Андски фламинго, (Phoenicopterus andinus) -
Прави вилини коњици, или Анисоптера Ана Кота -
Псеудантхиас тука, гребенска риба из Индијског океана
Ботаника[уреди | уреди извор]
Магента је уобичајена боја за цвеће, посебно у тропским и субтропским пределима. Будући да је магента комплементарна боја зелене боје, магента цветови имају највећи контраст са зеленим лишћем, па су стога видљивији животињама потребним за њихово опрашивање.
-
Орхидеја Phalaenopsis -
-
Clematis „Залазак сунца” -
-
Далија „Хилкрест ројал” -
Рамблер ружа -
Јоргован „Пол Дешанел” -
Лили „Малиновско звоно” -
Polemoniaceae, или флокс -
Цвет кактуса -
Achillea „Стара бургандинска” -
Mirabilis jalapa „Цвет четвртог сата”
Бизнис[уреди | уреди извор]
Немачка телекомуникациона компанија Дојче телеком користи магентни логотип. Она је настојала је да спречи употребу било које сличне боје од стране других предузећа, чак и оних у неповезаним областима, као што је осигуравајућа компанија Лемонад.[11]
Транспорт[уреди | уреди извор]
У системима аутопилотских авиона, пут који пилот или авион треба да пређе до одредишта обично је назначен на екранима кокпита користећи магента боју.[12]
Нумизматика[уреди | уреди извор]
Индијска банка резерви (РБИ) издала је новчаницу у магента боји за деноминацију од ₹2000 дана 8. новембра 2016. под називом Нова серија Махатма Ганди. Ово је новчаница са највишом вредношћу коју је штампао РБИ и која је у активном промету у Индији.
-
Индијска новчаница од 2000 рупија, лице -
Индијска новчаница од 2000 рупија, наличје
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Цвет биљке Fuchsia био је првобитна инспирација за боју, која је касније преименована у магента боју. -
Магента је своје име добила 1860. године по овој анилинској боји која се првобитно звала „фуксин“, по цвету фуксије. -
Магента се користи у штампи у боји од краја деветнаестог века. Слике се штампају у три боје; магента, цијан и жута, које у комбинацији могу да направе све боје. Ова слика из 1902. године уместо тога користи RYB алтернативни модел. -
Принтери у боји у данашње време користе магента, цијан и жуто мастило за производњу целокупног спектра боја. -
Магента је комплементарна боја зелене боје. Ове две боје комбиноване у РГБ моделу чине белу. Једна поред друге, пружају највећи могући контраст и међусобно појачавају осветљеност. -
Боја беретке индонежанског маринца је магента љубичастој боји.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wебстер'с Неw Wорлд Дицтионарy оф тхе Америцан Лангуаге (1964)
- ^ дефинитион оф магента Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015) in Oxford dictionary (American English) (US)
- ^ а б в Philip Ball (2001). Bright Earth: Art and the Invention of Color (illustrated изд.). University of Chicago Press. стр. 214. ISBN 978-0226036281. Приступљено 27. 7. 2014. Originally referenced from French edition pp. 311–312 ISBN 978-2754105033
- ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Color. London: John Murray. стр. 167–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129.
- ^ Parkin, Alan (2015). Digital Imaging Primer. Springer Science & Business Media. стр. 278. ISBN 978-3540856191.
- ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 16–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129.
- ^ Maerz and Paul. A Dictionary of Color, New York: 1930 McGraw-Hill. p. 126 Plate 52 Color Sample K12–Magenta
- ^ Brown Dwarves (go halfway down the website to see a picture of a magenta brown dwarf)
- ^ Burrows et al. The theory of brown dwarfs and extrasolar giant planets. Reviews of Modern Physics 2001; 73: 719–765
- ^ An Artist's View of Brown Dwarf Types Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2011) (26 Јуне 2002) Др. Роберт Хурт оф тхе Инфраред Процессинг анд Аналyсис Центер
- ^ Слефо, Георге П. (4. 11. 2019). „Т-Мобиле саyс ит оwнс еxцлусиве ригхтс то тхе цолор магента”. Ад Аге. Приступљено 2019-11-06.
- ^ Мингле, Катие (2015-06-23). „Цхилдрен оф тхе Магента (Аутоматион Парадоx, пт. 1)”. 99% Инвисибле.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Pictures of actual aniline dye samples in various shades of magenta.
- Magenta is a product of the brain rather than a spectral frequency
- Colour Mixing and the Mystery of Magenta Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2017), Royal Institution video
- Магента Фоундатион. Организатион wебсите Архивирано 2006-08-27 на сајту Wayback Machine.