Магента (боја)

С Википедије, слободне енциклопедије

Магента
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ00ФФ
сРГББ  (ргб)(255, 0, 255)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 0, 0)
ХСВ       (х, с, в)(300°, 100%, 100%)
РеференцаЦСС Цолор Модуле Левел 3
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Магента је боја која је различито дефинисана као пурпурноцрвена,[1] црвенкасто-љубичаста или мовно-гримизна.[2] На котуру боја РГБ (адитивног) и ЦМY (суптрактивног) модела боја, она се налази тачно на средини између црвене и плаве боје. То је једна од четири боје мастила које се користе у штампи у боји помоћу инкјет штампача, заједно са жутом, црном и цијаном, за израду свих осталих боја. Тон магенте који се користи у штампи назива се „принтерска магента“.

Магента је своје име добила по анилинској боји коју је 1859. године направио и патентирао француски хемичар Франсоа-Емануел Вергја, који ју је првобитно назвао фуксин. Она је преименована је у част италијанско-француске победе у Бици код Магенте која се водила између Француза и Аустријанаца 4. јуна 1859. године у близини италијанског града Магента у Ломбардији.[3][4] Практично идентичну боју, названу розеин, створила су 1860. године два британска хемичара: Чејмберс Николсон и Џорџ Мол.

Оптика и наука о бојама[уреди | уреди извор]

Магента је екстра-спектрална боја, што значи да није нијанса повезана са монохроматском видљивом светлошћу. Магента је повезана са перцепцијом расподеле спектралне снаге концентрисане углавном у црвенкастим компонентама дужих таласних дужина и плавкастим компонентама краћих таласних дужина.[5]

У РГБ систему боја, који се користи за стварање свих боја на телевизијском или рачунарском дисплеју, магента је секундарна боја, направљена комбиновањем једнаких количина црвене и плаве светлости при великом интензитету. У овом систему, магента је комплементарна зеленој боји, а комбинација зелене и магента светлости на црном екрану створиће белу.

Историја[уреди | уреди извор]

Фуксин и магента боја (1859)[уреди | уреди извор]

Једна мапа из 1864. приказује Бујонску грофовију у магенти

Боја магента је била резултат револуције у индустријској хемији средином деветнаестог века, која је започела Вилијам Перкиновим проналаском мовејна 1856. године, који је био прва синтетичка анилинска боја. Огроман комерцијални успех те боје и нове боје које су из ње произашле, лила, инспирисали су друге хемичаре у Европи да развију нове боје направљене од анилинских боја.[3]

У Француској је Франсоа-Емануел Вергја, директор хемијске фабрике Луј Рафар у близини Лиона, испробао много различитих формула пре него што је коначно крајем 1858. или почетком 1859. мешајући анилин са угљен тетрахлоридом, дабио црвенкасто-љубичасту боју коју је назвао „фуксин“, по боји цвета биљке фуксија.[6] Он је напустио фабрику Рафар и однео своју боју у фирму произвођача боја, Франсоа и Жозеф Ренар, који су почели да производе ту боју 1859. године.

Исте године су два британска хемичара, Чејмберс Николсон и Џорџ Мол, радећи у лабораторији произвођача боја Џорџа Симпсона, смештеној у Валворту, јужно од Лондона, направили још једну анилинску фарбу сличне црвено-љубичасте боје, коју су почели да производе 1860. године под називом „розеин“. Године 1860, променили су име боје у „магента“, у част Битке код Магенте која се годину дана раније водила између Француза и Аустријанаца у Магенти у Ломбардији. Нова боја је постала комерцијални успех.[3][7]

Процесна магента (пигмент магента; принтерска магента) (1890-те)[уреди | уреди извор]

Процесна магента (суптрактивна примарна боја, сРГБ апроксимација)
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ0090
сРГББ  (ргб)(255, 0, 144)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 44, 0)
ХСВ       (х, с, в)(326°, 100%, 100%)
РеференцаБез референце
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

У штампи у боји, боја која се назива процесна магента, пигментна магента или принтерска магента једна је од три примарне пигментне боје које, заједно са жутом и цијан, чине три супстрактивне основне боје пигмента. (Секундарне боје пигмента су плава, зелена и црвена.) Као таква, нијанса магента је комплемент зелене боје: магента пигменти апсорбују зелену светлост; тако су магента и зелена супротне боје.

Поступак штампања CMYK изумљен је 1890-их, када су новине почеле да објављују стрипове у боји.

Процесна магента није РГБ боја и не постоји фиксна конверзија од CMYK примарна у РГБ. За мастило штампача користе се различите формулације, тако да могу да постоје варијације у штампаној боји која је чисто магента мастило. Типична формулација магенте је приказана у кутији боја десно.

Веб боје магента и фуксија[уреди | уреди извор]

Магента (фуксија)
Кординате боје
Хексадецимално#ФФ00ФФ
сРГББ  (ргб)(255, 0, 255)
ЦМYКХ   (ц, м, y, к)(0, 100, 0, 0)
ХСВ       (х, с, в)(300°, 100%, 100%)
РеференцаX11
Б: Нормализовано на [0–255] (бајт)
Х: Нормализовано на [0–100] (стотина)

Десно је веб боја магента. То је једна од три секундарне боје у РГБ моделу боја. На РГБ точку боја, магента је боја између рузе и љубичасте, а на пола пута између црвене и плаве боје.

Магента (фуксија)

Ова боја се у X11 назива магента, а фуксија у ХТМЛ-у. У РГБ моделу боја настаје комбиновањем једнаких интензитета црвене и плаве светлости. Две веб боје магента и фуксија потпуно су исте боје. Понекад се магента у веб боји назива електрична магента или електронска магента.

Наука и култура[уреди | уреди извор]

Уметност[уреди | уреди извор]

  • Пол Гоген (1848–1903) је користио магента нијансу 1890. године на свом портрету Марије Лагаду и на неким од својих слика Јужног мора.
  • Анри Матис и чланови покрета Фовизма користили су магенту и друге нетрадиционалне боје како би изненадили гледаоце и покренули њихове емоције употребом смелих боја.
  • Од средине 1960-их, флуоресцентна магента боја на бази воде доступна је за сликање психоделичних слика црног светла. (Флуоресцентна боја трешње, флуоресцентна шатрес жута, флуоресцентна плава и флуоресцентна зелена.)

Астрономија[уреди | уреди извор]

  • Астрономи су известили да су смеђи патуљци спектралне класе Т (они са најхладнијим температурама, изузев недавно откривених Y смеђих патуљака) обојени магента бојом због апсорпције светлости у атомима натријума и калијума у зеленом делу спектра.[8][9][10]

Биологија: магента инсекти, птице, рибе и сирари[уреди | уреди извор]

Ботаника[уреди | уреди извор]

Магента је уобичајена боја за цвеће, посебно у тропским и субтропским пределима. Будући да је магента комплементарна боја зелене боје, магента цветови имају највећи контраст са зеленим лишћем, па су стога видљивији животињама потребним за њихово опрашивање.

Бизнис[уреди | уреди извор]

Немачка телекомуникациона компанија Дојче телеком користи магентни логотип. Она је настојала је да спречи употребу било које сличне боје од стране других предузећа, чак и оних у неповезаним областима, као што је осигуравајућа компанија Лемонад.[11]

Транспорт[уреди | уреди извор]

У системима аутопилотских авиона, пут који пилот или авион треба да пређе до одредишта обично је назначен на екранима кокпита користећи магента боју.[12]

Нумизматика[уреди | уреди извор]

Индијска банка резерви (РБИ) издала је новчаницу у магента боји за деноминацију од ₹2000 дана 8. новембра 2016. под називом Нова серија Махатма Ганди. Ово је новчаница са највишом вредношћу коју је штампао РБИ и која је у активном промету у Индији.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wебстер'с Неw Wорлд Дицтионарy оф тхе Америцан Лангуаге (1964)
  2. ^ дефинитион оф магента Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015) in Oxford dictionary (American English) (US)
  3. ^ а б в Philip Ball (2001). Bright Earth: Art and the Invention of Color (illustrated изд.). University of Chicago Press. стр. 214. ISBN 978-0226036281. Приступљено 27. 7. 2014.  Originally referenced from French edition pp. 311–312 ISBN 978-2754105033
  4. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Color. London: John Murray. стр. 167–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  5. ^ Parkin, Alan (2015). Digital Imaging Primer. Springer Science & Business Media. стр. 278. ISBN 978-3540856191. 
  6. ^ St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 16–168. ISBN 978-1473630819. OCLC 936144129. 
  7. ^ Maerz and Paul. A Dictionary of Color, New York: 1930 McGraw-Hill. p. 126 Plate 52 Color Sample K12–Magenta
  8. ^ Brown Dwarves (go halfway down the website to see a picture of a magenta brown dwarf)
  9. ^ Burrows et al. The theory of brown dwarfs and extrasolar giant planets. Reviews of Modern Physics 2001; 73: 719–765
  10. ^ An Artist's View of Brown Dwarf Types Архивирано на сајту Wayback Machine (17. новембар 2011) (26 Јуне 2002) Др. Роберт Хурт оф тхе Инфраред Процессинг анд Аналyсис Центер
  11. ^ Слефо, Георге П. (4. 11. 2019). „Т-Мобиле саyс ит оwнс еxцлусиве ригхтс то тхе цолор магента”. Ад Аге. Приступљено 2019-11-06. 
  12. ^ Мингле, Катие (2015-06-23). „Цхилдрен оф тхе Магента (Аутоматион Парадоx, пт. 1)”. 99% Инвисибле. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]