Методологија анкете

С Википедије, слободне енциклопедије

Поље примењене статистике људског истраживачког анкетирања,[1] методологија анкете проучава узорковање индивидуалних јединица из популације и повезане технике прикупљања података из анкете, као што су конструкција упитника и методе за побољшање бројности и тачности одговора на анкете.[2] Методологија анкете обухвата инструменте или поступке којима се поставља једно или више питања на која је могуће добити одговор.

Истраживачи спроводе статистичке анкете с циљем извођења статистичких закључка о популацији која се проучава, а такви закључци снажно зависе од коришћених анкетних питања. Анкете о јавном мњењу, анкете о јавном здравству, анкете о истраживању тржишта, владине анкете и пописи становништва, сви су примери квантитативних истраживања која користе методологију анкетирања да одговоре на питања о популацији. Иако пописи не садрже „узорак”, они укључују и друге аспекте методологије анкетирања, попут упитника, анкетара и техника праћења одсуства одговора. Анкете пружају важне информације за све врсте јавних информација и поља истраживања, нпр. маркетиншка истраживања, психологија, здравствена заштита[3][4] и социологија.

Преглед[уреди | уреди извор]

Појединачно истраживање се састоји од бар узорка (или комплетне популације у случају пописа), методе прикупљања података (нпр. упитника) и појединачних питања или ставки које постају подаци који се могу статистички анализирати. Појединачна анкета се може усредсредити на различите типове тема као што су преференције (нпр. за председничког кандидата), мишљења (нпр. да ли би побачај требао бити легалан?), понашање (пушење и употреба алкохола) или чињеничне информације (нпр. приход), зависно од његове намене. Пошто се анкетно истраживање скоро увек заснива на узорку популације, успех истраживања зависи од репрезентативности узорка у односу на циљану популацију која истраживача занима. Та циљна популација може бити у распону од опште популације одређене земље до специфичних група људи у тој земљи, до листе чланова професионалне организације или листе ученика уписаних у школски систем (погледајте такође узорковање (статистика) и анкетно узорковање). Особе које одговоре на анкету називају се испитаницима, а у зависности од постављених питања њихови одговори могу се представљати њих као појединце, њихова домаћинства, послодавце или друге организације које представљају.

Методологија анкете као научно поље тежи да идентификује принципе дизајна узорка, инструмената за прикупљање података, статистичко прилагођавање података и обраду података, као и коначну анализу података која може створити систематске и случајне грешке у истраживању. Анкетне грешке се понекад анализирају у вези са трошковима анкете. Ограничења трошкова понекад се разматрају као побољшање квалитета унутар ограничења трошкова или, алтернативно, смањење трошкова за фиксни ниво квалитета. Методологија анкетирања је научна област и професија, што значи да се део стручњака у пољу емпиријски фокусира на анкетне грешке, док други дизајнирају анкете с циљем редуковања грешака. За дизајнере анкета, радни задатак укључује доношење великог броја одлука о хиљадама индивидуалних карактеристика анкете у циљу њиховог побољшања.[5]

Одабир узорака[уреди | уреди извор]

Узорак се бира из оквира узорковања које се састоји од листе свих чланова интересне популације.[1] Циљ анкете није да се опише узорак, већ већа популација. Ова способност генерализације зависи од репрезентативности узорка, као што је горе наведено. Сваки члан популације се назива елементом. Често се наилази на потешкоће при избору репрезентативног узорка. Једна уобичајена грешка која резултира је пристрасност избора.[6] Пристрасност селекције настаје када процедуре које се користе за одабир узорка доводе до превелике или недовољне заступљености неког значајног аспекта популације.[7][8] На пример, ако се популација од интереса састоји од 75% жена и 25% мушкараца, а узорак се састоји од 40% жена и 60% мушкараца, жене су недовољно заступљене, док су мушкарци презаступљени. Да би се минимизовале пристрасности избора, често се користи стратификовано рандомно узорковање.[9][10] Ово је када је популација подељена на подпопулације које се називају стратуми, а насумични узорци се извлаче из сваког од стратума, или се елементи извлаче за узорак на пропорционалној основи.

Начини прикупљања података[уреди | уреди извор]

Постоји неколико начина за спровођење анкете. На избор између начина администрације утиче неколико фактора, укључујући[11][12]

  • трошкови,
  • покривеност циљне популације,
  • флексибилност постављања питања,
  • спремност испитаника да учествују и
  • тачност одговора.

Различите методе стварају модове ефеката који мењају начин на који испитаници одговарају, и различите методе имају различите предности.[13][14][15] Најчешћи начини администрације се могу сажети као:[16]

  • Телефон
  • пошта
  • Онлајн анкете
  • Личне анкете код куће
  • Лична анкета пресретањем у тржном центру или на улици
  • Хибриди предхоно наведених.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Схаугхнессy, Ј.; Зецхмеистер, Е.; Јеанне, З. (2011). Ресеарцх метходс ин псyцхологyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (9тх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw Хилл. стр. 161–175. ИСБН 9780078035180. 
  2. ^ Гровес, Роберт M.; Фоwлер, Флоyд Ј.; Цоупер, Мицк П.; Лепкоwски, Јамес M.; Сингер, Елеанор; Тоурангеау, Рогер (2004). „Ан интродуцтион то сурвеy метходологy”. Сурвеy Метходологy. Wилеy Сериес ин Сурвеy Метходологy. 561 (2 изд.). Хобокен, Неw Јерсеy: Јохн Wилеy & Сонс (објављено 2009). стр. 3. ИСБН 9780470465462. Приступљено 27. 8. 2020. „[...] сурвеy метходологy ис тхе студy оф сурвеy метходс. Ит ис тхе студy оф соурцес оф еррор ин сурвеyс анд хоw то маке тхе нумберс продуцед бy тхе сурвеyс ас аццурате ас поссибле.” 
  3. ^ Ким, ДY; Лее, YГ; Ким, БС (јул 2017). „Сурвеy оф Медицал Онцологy Статус ин Кореа (СОМОС-К): А Натионал Сурвеy оф Медицал Онцологистс ин тхе Кореан Ассоциатион фор Цлиницал Онцологy (КАЦО).”. Цанцер Ресеарцх анд Треатмент. 49 (3): 588—594. ПМЦ 5512367 Слободан приступ. ПМИД 27658389. дои:10.4143/црт.2016.313. 
  4. ^ Гендy, С; ЕлГебеилy, M; Ел-Собкy, ТА; Кхосххал, КИ; Јаwади, АХ (2019). „Цуррент працтице анд преференцес то манагемент оф еqуинус ин цхилдрен wитх амбулаторy церебрал палсy: А сурвеy оф ортхопедиц сургеонс.”. СИЦОТ-Ј. 5: 3. ПМЦ 6394235 Слободан приступ. ПМИД 30816087. дои:10.1051/сицотј/2019003. 
  5. ^ Гровес, Р.M.; Фоwлер, Ф. Ј.; Цоупер, M.П.; Лепкоwски, Ј.M.; Сингер, Е.; Тоурангеау, Р. (2009). Сурвеy Метходологy. Неw Јерсеy: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-1-118-21134-2. 
  6. ^ Схахрокх Есфахани, Мохаммад; Доугхертy, Едwард Р. (2014). „Еффецт оф сепарате самплинг он цлассифицатион аццурацy”. Биоинформатицс. 30 (2): 242—250. ПМИД 24257187. дои:10.1093/биоинформатицс/бтт662 Слободан приступ. 
  7. ^ „Нон-Пробабилитy Самплинг - ААПОР”. www.аапор.орг. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-24. 
  8. ^ Wеисберг, Херберт Ф. (2005), Тхе Тотал Сурвеy Еррор Аппроацх, Университy оф Цхицаго Пресс: Цхицаго. п.231.
  9. ^ Ботев, З.; Риддер, А. (2017). „Варианце Редуцтион”. Wилеy СтатсРеф: Статистицс Референце Онлине: 1—6. ИСБН 9781118445112. дои:10.1002/9781118445112.стат07975. 
  10. ^ Сäрндал, Царл-Ерик; et al. (2003). „Stratified Sampling”. Model Assisted Survey Sampling. New York: Springer. стр. 100—109. ISBN 0-387-40620-4. 
  11. ^ Vehovar, V.; Lozar Manfreda, K. (2008). „Overview: Online Surveys”. Ур.: Fielding, N.; Lee, R. M.; Blank, G. The SAGE Handbook of Online Research Methods. London: SAGE. стр. 177–194. ISBN 978-1-4129-2293-7. 
  12. ^ Bethlehem, J.; Biffignandi, S. (2012). Handbook of Web Surveys. Wiley Handbooks in Survey Methodology. 567. New Jersey: John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-12172-6. 
  13. ^ „The essential guide to CATI CAWI CAPI methodologies”. 
  14. ^ Agley, Jon; Meyerson, Beth; Eldridge, Lori; Smith, Carriann; Arora, Prachi; Richardson, Chanel; Miller, Tara (фебруар 2019). „Just the fax, please: Updating electronic/hybrid methods for surveying pharmacists”. Research in Social and Administrative Pharmacy (на језику: енглески). 15 (2): 226—227. PMID 30416040. S2CID 53281364. doi:10.1016/j.sapharm.2018.10.028. 
  15. ^ Mellenbergh, G.J. (2008). „Surveys”. Ур.: Adèr, H.J.; Mellenbergh, G.J. Advising on Research Methods: A consultant's companion. Huizen, The Netherlands: Johannes van Kessel Publishing. стр. 183—209. ISBN 978-90-79418-01-5. 
  16. ^ Mellenbergh, G.J. (2008). Chapter 9: Surveys. In H.J. Adèr & G.J. Mellenbergh (Eds.) (with contributions by D.J. Hand), Advising on Research Methods: A consultant's companion (pp. 183–209). Huizen, The Netherlands: Johannes van Kessel Publishing.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Metodologija ankete na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Metodologija_ankete&oldid=27676477”