Петар Радовановић (глумац)

За другу употребу, погледајте страницу Петар Радовановић (вишезначна одредница).

Петар Радовановић
Датум рођења	1927.
Место рођења	Лапотинце, Краљевина СХС
Датум смрти	2006.

Петар Радовановић (Лапотинце, близу Лесковца; 1927 — 6. априла 2006) био је српски глумац, старешина војвођанског глумишта и пензионер суботичког Народног позоришта.

Живот

Детињство му је прошло у сиромаштву и сталном, тешком физичком раду. Петар сам одлази у партизане 1943. (са само 16 година).

На почетку је вршио дужност курира, а касније је одређен за драмску секцију. Ту се родила његова љубав за позориштем. Драмска секција би се по месец дана повлачила и спремала програм, а после по два месеца обилазила терен и давала представе. Цела имовина драмске секције је била натоварена на три стуба. Како би стигли у неко село, одмах би на леђини дизали шатор и позорницу. После рата завршио је Нижу гимназију у Лесковцу, а затим Железнички техникум у Пули.

Посао му се није свиђао, стално је мислио на позориште. Петар се, касније, јавља се на аудицију у Градском народном позоришту у Лесковцу 1951. Већ на почетку је имао среће. Дебитовао је као Хљестаков у Гогољевом Ревизору, и то с успехом.

До доласка у Суботицу, неколико година је био члан Народног позоришта у Косовској Митровици и Приштини. Када је у јесен 1963. дошао у Суботицу, Петар је био већ формиран и зрео глумац, у најлепшим годинама, када се пуним плућима дише на сцени. У суботичком Позоришту дебитовао је 21. октобра 1963, у комаду Вере Панове „Како си момче?”, улогом „Мишка”.

У позоришној документацији бројне су представе у којима је Петар играо из сезоне у сезону:

• Зона Замфирова
• Мртво дубоко
• Вучјак
• Федра
• Протекција
• Богојављенска ноћ
• Кратак сусрет
• Учене жене
• Господа Глембајеви
• Арсеник и старе чипке
• Хамлет
• Медеја
• Коштана
• Мистер Долар
• Лажа и паралажа
• Три сестре
• Покојник
• Ревизор
• Хамлет у селу Мрдуша Доња
• Непријатељ народа
• Др
• На рубу памети
• Малограђани
• Сумњиво лице
• Радован III
• Дон Жуан
• Шиптар
• Спровод у Терезијенбургу
• Аретеј
• Народни посланик
• Отац Сам
• Кристофор Колумбо
• Дон Кихот
• Тимон Атињанин
• Антигона, Госпођица.

Када се Мата Милошевић (председник жирија на 22. сусрету) упознао са њим, упутио му је неколико ласкавих речи и упитао га у чијој је класи завршио Академију, јер га се не сећа. Петар се скептично насмешио и рекао: „Ја Академију ни видео нисам”.

Похвале и награде

Богат уметнички рад и друштвена активност нису могли проћи без награда, признања, похвала или захвалница. Бројне представе које је изводио су касније постали познати југословенски филмови.

Награде за драмског уметника Србије:

• 1962: орден заслуга за народ са сребрном звездом.
• 1967: за улогу „Ђавола” у представи „Кад бог ђаволу кумује”
• 1968: за улогу „Учитеља” у представи „Посета старе даме”
• 1973: за улогу „Професора” у представи „Безимена звезда”
• 1974: за улогу „Доктора” у представи „На рубу памети”
• 1982: за улогу „Микца” у представи „Свечана вечера у погребном предузећу”

Награде на Суретима војвођанских позоришта:

• 1970: за улогу „Кулигина” у представи „Три сестре”
• 1971: за улогу „Алексе” у представи „Лажа и паралажа”
• 1972: за улогу „Андре Шкунца” у представи „Хамлет у селу Мрдуша Доња”
• 1972: награда новинара за улогу „Андре Шкунца” у представи „Хамлет у селу Мрдуша Доња”
• 1972: добитник „Првомајског признања”
• 1974: добитник „Првомајског признања”
• 1975: за улогу „Фазлијева” у представи „Црнила”
• 1976: златни ловоров венац за улогу „Јеротија” у представи „Сумњиво лице”
• 1978: награда критике за улогу „Јеротија” у представи „Сумњиво лице”
• 1982: похвала за улогу у представи „Свечана вечера” у погребном предузећу „Дани комедије Светозарево”

Пензија – смрт

Пензија за Петра Радовановића није била смисао већ само статус. Радио је без престанка у позориштима:

• „КПГТ”
• „Атеље 212”
• „Народном позоришту у Београду”
• „Југословенском драмском позоришту”.

Последњу представу, „Чудо у Шаргану”, одиграо је 27. фебруара 2006. године, на сцени позоришта „Атеље 212”, те је исте године, 6. априла умро.