Пређи на садржај

Питирим Сорокин

С Википедије, слободне енциклопедије

Питирим Сорокин
Сорокин ин 1917
Сорокин 1917. године
Пуно имеПитирим Александрович Сорокин
Име по рођењуПитири́м Алекса́ндрович Соро́кин
Друга именаПитирим Алеxандровицх Сорокин
Датум рођења(1889-02-02)2. фебруар 1889.
Место рођењаТурја, Вологдски гувернорат
 Руско царство (са Коми република, Русија)
Датум смрти10. фебруар 1968.(1968-02-10) (79 год.)
Место смртиВинчестер, Масачусетс
 САД
ПребивалиштеРусија, САД
Држављанство
УниверзитетСанкт Петербуршки империјални универзитет
Организација
Деловањесоциологија
СупружникЕлена Петровна Сорокина (девојачки Баратинскаја) (1894–1975)

Питирим Александрович Сорокин (/сəˈроʊкɪн, сɔː-/;[1] рус. Питири́м Алекса́ндрович Соро́кин, 2. фебруар (јулијански 21. јануар) 1889 – 10. фебруар 1968) био је руски, касније амерички, социолог и политички активиста, који је допринео теорији друштвеног циклуса.

Позадина[уреди | уреди извор]

Питирим Александрович Сорокин је рођен 4. фебруара [по јулијанском 23. јануара] 1889. у Турији, малом селу у Јаренском округу, губернија Вологда, Руско царство (сада Књажпогостски округ, Република Коми, Русија), као други син оца Руса и Коми мајке. Сорокинов отац, Александар Прокопјевич Сорокин, био је из Великог Устјуга и путујући занатлија специјализован за злато и сребро. Његова мајка, Пелагеја Васиљевна, била родом из Жешхарта и припадала је сељачкој породици. Василиј, његов старији брат, рођен је 1885. године, а млађи брат Прокопиј је рођен 1893. Сорокинова мајка је умрла 7. марта 1894. године у селу Коквица. После њене смрти, Сорокин и његов старији брат Василиј остали су са оцем, путујући с њим по градовима у потрази за послом. У исто време, Прокопија је примила његова тетка Анисија Васиљевна Римски. Ова потоња је живела са својим мужем Василијем Ивановичем у селу Римија. Сорокиново детињство, проведено међу Комима, било је компликовано, али обогаћено верским и моралним образовањем. Моралне особине (као што су побожност, чврста вера у добро и љубав) које су култивиране у њему у то време уродиле су плодом у његовом каснијем раду (његова амитологија и позив да се превазиђе криза модерности).

Александар Прокопјевич Сорокин се предао алкохолу. Због тога је њихов отац имао тешку анксиозност и нападе панике до те мере да је физички злостављао своје синове. После бруталног премлаћивања које је оставило ожиљак на Питиримовој горњој усни, Питирим је са једанаест година, заједно са својим старијим братом, одлучио да жели да буде самосталан и да више није под очевим старатељством.[2][3]

Почетком 1900-их, издржавајући се као занатлија и службеник, Сорокин је похађао Царски универзитет у Санкт Петербургу, где је стекао диплому из криминологије и постао професор.[4]

Сорокин је био антикомуниста. Током Руске револуције био је члан Социјалистичке револуционарне партије, посланик Руске уставотворне скупштине,[5] присталица Белог покрета и секретар премијера Александра Керенског. После Октобарске револуције, Сорокин је наставио да се бори против комунистичких вођа и нови режим га је неколико пута хапсио пре него што је на крају осуђен на смрт. После шест недеља у затвору, Сорокин је пуштен и вратио се да предаје на Универзитету у Санкт Петербургу, постајући оснивач катедре за социологију на универзитету.[4] Пошто је био вођа међу демократама до Руске револуције, тражиле су га снаге Владимира Лењина након што је Лењин консолидовао своју власт.[6]

Прикази о Сорокиновим активностима 1922. године се разликују; могуће је га је совјетска влада ухапсила и протерала,[4] или је можда провео месеце скривајући се пре него што је побегао из земље.[6] Након што је напустио Русију, емигрирао је у Сједињене Државе,[4] где је постао натурализовани држављанин 1930. године.[6] Од Сорокина је лично затражено да прихвати позицију на Универзитету Харвард, оснивајући Одељење за социологију и постајући гласни критичар свог колеге Талкота Парсонса.[7][8]

Сорокин је био ватрени противник комунизма, који је сматрао „људком штеточином”. Људи су га сматрали лидером, мада је било и оних који су у њему видели изопћеника, што може бити разлог зашто је прогнан. У то време људи нису разумели његове идеје које су промовисале еманципацију и промене, и теорије које је он износио нису увек биле добро прихваћене.[9]

Сорокин је био професор социологије на Универзитету у Минесоти од 1924. до 1929. године када је прихватио понуду председника Харвардског универзитета да се придружи факултету Харварда, где је наставио да ради до 1959. Једна од његових ученица била је списатељица Мајра Пејџ.[10]

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

На енглеском или у енглеском преводу
  • Цонтемпорарy Социологицал Тхеориес (1928), Неw Yорк: Харпер.онлине фрее
  • Принциплес оф Рурал-Урбан Социологy (1929, wитх Царле C Зиммерман) Неw Yорк : Х. Холт. Префаце: "а суммарy оф Соурце боок ин рурал социологy," ин тхрее волумес, препаред ундер тхе ауспицес оф тхе У.С. Депт. оф Агрицултуре анд тхе Университy оф Миннесота, то бе публисхед ин 1930 ор 1931"[11]
  • Тхе Социологy оф Револутион (1935) ОЦЛЦ 84193425. ФРепринт, Х. Фертиг, 1967.[12]
  • Социал анд Цултурал Дyнамицс (1937–1941), Цинциннати: Америцан Боок Цомпанy, 1937–1941. 4 волс.
  • Тхе Црисис оф Оур Аге (1941), Неw Yорк : Дуттон, 1941 "Басед упон фоур волумес оф тхе аутхор'с Социал анд цултурал дyнамицс."[13]
  • Социетy, Цултуре, анд Персоналитy: Тхеир Струцтуре анд Дyнамицс, А Сyстем оф Генерал Социологy (1947), Харпер & Бротхерс Публисхерс:, Неw Yорк & Лондон. (723 доубле цолумнед пагес плус ан 11 трипле цоумнед паге Индеx анд а 7 трипле цолумнед паге Индеx оф Намес)
  • Леавес Фром а Руссиан диарy, анд Тхиртy Yеарс Афтер (1950), Бостон: Беацон Пресс. ОЦЛЦ 1476438
  • Тхе Wаyс анд Поwер оф Лове: Тyпес, Фацторс, анд Тецхниqуес оф Морал Трансформатион. Пхиладелпхиа: Темплетон Фоундатион Пресс (Оригинал wорк публисхед 1954). 2002. ИСБН 978-1-890151-86-7.  (са уводом Стивена Г. Поста у издању из 2002. године) (552 пагес)
  • Фадс анд Фоиблес ин Модерн Социологy анд Релатед Сциенцес (1956), Цхицаго:, Х. Регнерy Цо. ОЦоЛЦ 609427839. Репринтед бy Греенwоод Публисхинг Гроуп, 1976, ISBN 978-0-8371-8733-4.
  • Социал анд Цултурал Дyнамицс: А Студy оф Цханге ин Мајор Сyстемс оф Арт, Трутх, Етхицс, Лаw анд Социал Релатионсхипс (1957 (репринтед 1970) изд.). Бостон: Еxтендинг Хоризонс Боокс, Портер Саргент Публисхерс. 1957. ИСБН 978-0-87558-029-6. 
  • (wитх Лунден, W. А.), Поwер анд Моралитy: Wхо Схалл Гуард Тхе Гуардианс? (1959), Бостон, МА: Портер Саргент Публисхерс.
  • А Лонг Јоурнеy: тхе Аутобиограпхy оф Питирим А. Сорокин (1963) Цоллеге анд Университy Пресс, ЛЦ 426641.
  • Хунгер Ас а Фацтор ин Хуман Аффаирс (1975), Университy Прессес оф Флорида.
  • Социал Анд Цултурал Мобилитy (1959 изд.). Бостон: Фрее Пресс. 1959. ИСБН 9780029302804. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Сорокин". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ „Сорокин, Питирим Александрович”, Википедия (на језику: руски), 2019-10-09, Приступљено 2019-10-10 
  3. ^ „Питирим Александровицх Сорокин”. Америцан Социологицал Ассоциатион (на језику: енглески). 2009-06-08. Приступљено 2019-10-10. 
  4. ^ а б в г Аллен Пхиллип, Ј. (1963). Питирим А. Сорокин ин Ревиеw. Дурхам Н.C. Дуке Университy Пресс
  5. ^ V.I. Ленин, "Тхе Валуабле Адмиссионс оф Питирим Сорокин", 21 Новембер 1918.
  6. ^ а б в Сорокин, Питирим (1992). Дальняя дорога: автобиография [Лонг јоурнеy: аутобиограпхy] (на језику: руски). Мосцоw: Терра. стр. 9. 
  7. ^ Јеффриес, Винцент. "Сорокин, Питирим," Енцyцлопедиа оф Социал Тхеорy. Цалифорниа: Саге Публицатионс.
  8. ^ Ин "Фадс анд Фоиблес," Сорокин аццусес Парсонс оф борроwинг хис wорк wитхоут ацкноwледгемент.
  9. ^ Јохнстон, Баррy V. (1996-06-01). „Питирим А. Сорокин (1889-1968): Пионеер анд Париах”. Интернатионал Социологy (на језику: енглески). 11 (2): 229—238. ИССН 0268-5809. С2ЦИД 144813413. дои:10.1177/026858096011002005. 
  10. ^ Паге, Мyра; Бакер, Цхристина Лоопер (1996). Ин а Генероус Спирит: А Фирст-Персон Биограпхy оф Мyра Паге. Университy оф Иллиноис Пресс. стр. 67. ИСБН 978-0-252-06543-9. Приступљено 4. 8. 2018. 
  11. ^ WорлдЦат итем рецорд
  12. ^ WорлдЦат итем рецорд
  13. ^ wорлдЦат итем рецорд

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Питирим Сорокин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pitirim_Sorokin&oldid=27676811”