Ирина Калинец

С Википедије, слободне енциклопедије
Ирина Калинец
Ирина и Игор Калинец 1961.
Лични подаци
Датум рођења(1940-12-06)6. децембар 1940.
Место рођењаЛавов, Украјинска ССР, Совјетски Савез
Датум смрти31. јул 2012.(2012-07-31) (71 год.)
Место смртиЛавов, Украјина
ОбразовањеУниверзитет у Лавову
Уметнички рад
ПољеПоезија
НаградеOrder of Princess Olga, 3rd class

Ирина Калинец (укр. Іри́на Ону́фріївна Калине́ць; Лавов, 6. децембар 1940 — 31. јул 2012) је била украјинска песникиња, писац, активиста и совјетски дисидент током 1970-их.[1] Била је супруга другог водећег совјетског дисидента, Игора Калинеца.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 6. децембра 1940. у Лавову. Дипломирала је филологију на Универзитету у Лавову.[1] Предавала је украјински језик и књижевност пре него што се придружила групи Shistdesyatnyky за људска права.[1] Била је издавач забрањеног часописа о људским правима Український Вісник.[1] Јавно је протестовала због притварања других дисидената, међу којима су били Нина Строката Караванска и Валентин Мороз.[1] Ухапшена је заједно са активисткињама Надијом Свитличном и Стефанијом Шабатуром због писања о совјетској пропаганди. Осуђена је на шест година затвора и три године унутрашњег изгнанства у Совјетском Савезу.[1]

Вратила се у Лавов 1981. године након што је одслужила казну. Била је заговорник украјинског покрета за независност, убрзо се придружила Меморијалу и Народном покрету Украјине.[1] Када се Украјина одвојила од Совјетског Савеза 1991. године Калинец је изабрана у Врховном раду, као посланик у првом украјинском парламенту након стицања независности.[1] Наставила је да објављује списе све док јој се здравље није погоршало. Преминула је након дуге болести 31. јула 2012.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Dissident Iryna Kalnets Dies After Long Illness”. Association of Ukrainians in Great Britain. 31. 7. 2012. Приступљено 2. 8. 2012. 
  2. ^ „Померла поетеса-дисидентка Ірина Калинець”. RISU. 31. 7. 2012. Приступљено 2. 8. 2012.