Ана Баркова

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Баркова
Лични подаци
Пуно имеАна Александровна Баркова
Датум рођења(1901-07-16)16. јул 1901.
Место рођењаИваново, Руска Империја
Датум смрти29. април 1976.(1976-04-29) (74 год.)
Место смртиМосква, Совјетски Савез
Народноструска
Занимањеписац, песник, новинар,
есејиста, мемоариста и писац белетристике

Ана Александровна Баркова (рус. А́нна Алекса́ндровна Барко́ва; Иваново, 16. јул 1901 — Москва, 29. април 1976), била је совјетски песник, новинар, драмски писац, есејиста, мемоариста и писац белетристике. Била је затворена више од 20 година у Гулагу. 2017. филм о њеном животу је објавио Ceská Televize под називом 8 hlav sílenství (такође познат као 8 глава лудости), у коме глуми популарна певачица Анета Лангерова; углавном се ради о њеном животу у логорима и женама које је волела.[1]

Младост[уреди | уреди извор]

Ана је рођена у породици домара приватне школе у граду текстила Иваново 1901. године. Дозвољено јој је да похађа школу због положаја њеног оца; ретка прилика за младу девојку из радничке класе у пред-револуционарној Русији.[2] [3]

1918. уписала се као члан Круга правих пролетерских песника, групе писаца са седиштем у Иванову.[4] Убрзо након што се придружила, почела је да пише кратке чланке за часопис групе, „Земља радника“. Такође је објављивала поезију у новинама под псеудонимом Kalika perekhozhaia („лутајући богаљ“), име које се давало слепим или осакаћеним певачима који су од села до села певали побожне баладе да би добили милостињу.[5]

Књижевно дело[уреди | уреди извор]

Анина рана поезија привукла је пажњу бољшевичког књижевног естаблишмента, укључујући водећег критичара Александра Воронског и комесара просветитељства Анатолија Луначарског. Луначарски је постао њен покровитељ,[4] [6] а 1922. преселила се у Москву да би била његова секретарица. Такође 1922. објављена је њена прва песничка збирка Жена са предговором Луначарског. 1923. објављена је њена драма Настасја Бонфире.[5]

Такође је похађала књижевничку школу у Москви под управом Валерија Брјусова, а писала је за његов лист Print and Revolution. Касније је Марија Уљанова, сестра Владимира Лењина, нашла Ани место у листу Правда и помогла јој да састави другу збирку песама која никада није објављена.[5]

Затвор и прогонство[уреди | уреди извор]

Крајем 1920-их постала је све више разочарана совјетским животом. Њене песме раних 1930-их биле су веома критичне према совјетском животу и институцијама.[7]

1934. Баркова је осуђена и ухапшена, а део њене поезије је употребљен против ње као доказ. Осуђена је на пет година затвора. Поново је ухапшена у новембру 1947. године, када је осуђена на 10 година затвора и 5 година ограничених права. Њена друга пресуда укинута је у децембру 1955. године и ослобођена је. Рехабилитована је у октобру 1957. године, а затим је по трећи пут ухапшена у новембру и поново осуђена на 10 година затвора и 5 година ограничених права. Коначно је ослобођена када је укинута ова трећа пресуда у мају 1965. Такође је претрпела два периода изгнанства од 1940. до 1947. (проведена у Калуги) и од 1965. до 1967.[4] 1967. године дозвољено јој је да се врати у Москву након интервенције групе писаца коју су предводили Александар Твардовски и Константин Федин. Остатак свог живота провела је у релативном сиромаштву у заједничком стану, где је сачувала ентузијазам за књиге, пријатеље и разговоре.[5] [8]

Енглески преводи[уреди | уреди извор]

  • A Few Autobiographical Facts and Tatar Anguish, (poems), from An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992, Oxford, 1994.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „8 hlav sílenství”. IMDB. Приступљено 16. 7. 2018. 
  2. ^ Tomei, Christine D. (1999). Russian Women Writers, Volume 2. Taylor & Francis. стр. 943—944. ISBN 0-8153-1797-2. Приступљено 9. 8. 2011. 
  3. ^ Kelly, Catriona (1994). An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992. Oxford University Press. стр. 311. ISBN 0-19-871504-8. 
  4. ^ а б в Kelly, Catriona (1994). An Anthology of Russian Women's Writing, 1777–1992. Oxford University Press. стр. 311. ISBN 0-19-871504-8. 
  5. ^ а б в г Tomei, Christine D. (1999). Russian Women Writers, Volume 2. Taylor & Francis. стр. 943—944. ISBN 0-8153-1797-2. Приступљено 9. 8. 2011. 
  6. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. стр. 147. ISBN 1-884964-10-9. Приступљено 9. 8. 2011. 
  7. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. стр. 147. ISBN 1-884964-10-9. Приступљено 9. 8. 2011. 
  8. ^ Kelly, Catriona (1998). Reference Guide to Russian Literature. Taylor & Francis. стр. 147. ISBN 1-884964-10-9. Приступљено 9. 8. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ана_Баркова&oldid=27452087”