Александар Зиновјев

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Зиновјев
Александар Зиновјев
Лични подаци
Датум рођења(1922-09-22)22. септембар 1922.
Место рођењаПахтино, Руска СФСР
Датум смрти10. мај 2006.(2006-05-10) (83 год.)
Место смртиМосква, Руска Федерација
ОбразовањеУниверзитет Ломоносов
Књижевни рад
Најважнија делаЗјапеће висине
Потпис
Званични веб-сајт
www.zinoviev.ru

Александар Зиновјев (рус. Александр Александрович Зиновьев, Пахтино, 22. септембар 1922 — Москва, 10. мај 2006) био је руски филозоф, социолог, писац и публициста. Jедна је од најзначајнијих интелектуалних личности у Русији у другој половини 20. и на почетку 21. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Пореклом је из сиромашне сеоске породице, средином 20. века био је један од симбола рађања филозофске мисли у тадашњем Совјетском Савезу.

Његово стваралаштво обухвата око 40 написаних књига, најчешће из области социологије, филозофије, логике, етике и политичке мисли, које је тешко сместити у одређене строго академске оквире. Поштоваоци Зиновјева најчешће указују на оригиналност његовог „социолошког романа“, али и извесну противреченост у његовој личности која је прошла пут од антистаљинизма у раној младости, преко чврстог заступника грађанске позиције и оштрог критичара совјетског система, до једног од најистакнутијих критичара процеса глобализације.

У Великом отаџбинском рату (1941-1945) борио се као пилот у редовима Црвене армије и први пут борбено деловао у марту 1945. године. Учествовао је у борбама у Пољској и Немачкој, а 1946. године су га демобилисали. Тада је са мајком и млађим братом прешао у Москву. Светску славу стекао је после објављивања књиге „Зјапеће висине“ (1976), а после две године (1978) протеран је из земље и одузето му је совјетско држављанство.

У Русију се вратио 1999. године, између осталог, подстакнут НАТО агресијом и бомбардовањем Савезне Републике Југославије.

Зиновјев је посебно писао и говорио о трагедији Југославије, осврнуо се на агресију 1999. године која је по њему била у основи „рат против Европе“, али и својеврсна опомена Русији, Кини и осталим земљама. Управо због тога био је међу првим руским интелектуалцима који је поздравио смену Јељцина и долазак Владимира Путина на власт. Према њему то је био један позитиван преокрет у савременој историји Русије, односно покушај „стабилизације Русије“ у потпуно измењеним друштвеним и међународним околностима. Зиновјева су посебно оштро критиковали „руски либерали“ приказујући га у својим медијима као „теоретичара завере“. Када су га у једној полемици упитали да ли има неки конкретан доказ да је Запад на челу завере против Русије, одговорио им је лаконски: „Господо, највећи доказ да завера постоји је наша стварност“.[1]

Његова супруга је била Олга Мироновна Зиновјева. Преминуо је 10. маја 2006. године у Москви.[2]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

Област логике[уреди | уреди извор]

  • Филоофские проблемы многозначной логики, 1960;
  • Основы научной теории научных знаний, 1967;
  • Логика науки, 1972;
  • Логическая физика, 1972;
  • Нетрадиционная теория кванторов, 1973;
  • Логика классов (множеств), 1973.

Есеји и публицистика[уреди | уреди извор]

  • Зјапеће висине, 1976;
  • Светла иднина, 1978;
  • Без илузии, 1979;
  • Лудница, 1980;
  • Ние и западот, 1981;
  • Homo Ѕovieticus, 1982;
  • Полетта на нашата младост, 1983.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Александар Зиновјев – један поглед на постхладноратовску еру, КЦНС, аутор: Милорад Вукашиновић, 3. 10. 2017.
  2. ^ Umro ruski filozof Aleksandar Zinovjev, mondo.rs, 11. 5. 2006.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Зиновјев&oldid=26192315”