Пређи на садржај

Планска економија

С Википедије, слободне енциклопедије
Економија
Еконимија по регијама
Општи аспекти
Методологија
Поља и поделе
Економске идеологије

Планска економија је тип економског система где се улагање, производња и алокација капиталних добара одвијају у складу са економским плановима и производним плановима за целу економију. Планска економија може да користи централизоване, децентрализоване, партиципативне или совјетске облике економског планирања.[1][2] Ниво централизације или децентрализације у доношењу одлука и учешћу зависи од специфичне врсте механизма планирања који се користи.[3]

Социјалистичке државе засноване на совјетском моделу користиле су централно планирање, иако је мањина попут Социјалистичке Федеративне Републике Југославије усвојила одређени степен тржишног социјализма. Тржишни аболиционистички социјализам замењује факторска тржишта директном калкулацијом као средством за координацију активности различитих друштвених привредних предузећа која чине економију.[4][5][6] Новији приступи социјалистичком планирању и расподели потичу од неких економиста и информатичара који предлажу механизме планирања засноване на напретку у рачунарству и информационој технологији.[7]

Планиране економије су у супротности са непланираним економијама, посебно тржишним, где аутономне фирме које послују на тржиштима доносе одлуке о производњи, дистрибуцији, ценама и инвестицијама. Тржишне економије које користе индикативно планирање различито се називају планиране тржишне економије, мешовите економије и мешовите тржишне економије. Командна економија следи административно-командни систем и користи економско планирање совјетског типа које је било карактеристично за бивши Совјетски Савез и Источни блок пре него што се већина ових земаља претворила у тржишне економије. Ово наглашава централну улогу хијерархијске управе и јавног власништва над производњом у вођењу расподеле ресурса у овим економским системима.[8][9][10]

У командним економијама важне одлуке о расподели доносе државни органи и намећу се законом.[11] То се противи марксистичком схватању свесног планирања.[12][13] Децентрализовано планирање предложено је као основа за социјализам, а различито су га заступали анархисти, одборнички комунисти, либертаријански марксисти и други демократски и либертаријански социјалисти који заговарају нетржишни облик социјализма, у потпуности одбацујући врсту планирања усвојену у економији Совјетског Савеза.[14]

Преглед

[уреди | уреди извор]

У хеленистичком и постхеленистичком свету „обавезно државно планирање било је најкарактеристичнији трговински услов за египатско село, за Хеленистичку Индију, а у мањој мери за у већој мери варварска подручја Селеукида, Пергаменије, јужне Арабије и Партијског царства”.[15] Научници тврде да је економија Инка била флексибилна врста командне економије, усредсређена на кретање и коришћење радне снаге уместо робе.[16] Једно виђење меркантилизма је да се сматра планском економијом.[17]

Планска економија совјетског стила започела је ратним комунизмом 1918. године и завршила се 1921. године, када је совјетска влада основала Госплан 1921. Међутим, период Нове економске политике интервенисао је пре него што су започели регуларни петогодишњи планови 1928. године. Вид владиног усмеравања економије путем непринудних средстава, практиковао се у Француској и Великој Британији након Другог светског рата. Шведска влада планирала је моделе јавног становања на сличан начин као и урбано планирање у пројекту названом Милионски програм, који се примењивао од 1965. до 1974. Извесно децентрализовано учешће у економском планирању спроведено је широм Револуционарне Шпаније, нарочито у Каталонији, током Шпанске револуције из 1936.[18][19]

Однос са социјализмом

[уреди | уреди извор]

Иако социјализам није еквивалентан економском планирању или концепту планске економије, утицајна концепција социјализма укључује замену тржишта капитала неким обликом економског планирања како би се постигла приемптивна координација економије. Циљ таквог економског система био би да становништво постизање свесну контролу над економијом, посебно тако да употребу вишка производа контролишу произвођачи.[20] Специфични облици планирања предложени за социјализам и њихова изводљивост је предмет социјалистичке калкулационе дебате.

Рачунарско економско планирање

[уреди | уреди извор]

Када је развој рачунарске технологије још увек био у раној фази 1971. године, социјалистичка Аљендова влада у Чилеу покренула је пројекат Сиберсин да инсталира телекс машину у сваку корпорацију и организацију у привреди за комуникацију економских података између предузећа и владе. Подаци су такође кориштени за рачунарски симулисану економију зарад предвиђања. Изграђена је контролна соба за посматрање и управљање укупном економијом у реалном времену. Прототипни ступањ пројекта показао је обећавајуће резултате када је коришћен за преусмеравање залиха током штрајка камионџија,[21] али након што је Аугусто Пиноче уз подршку агенције ЦИА извржио пуч 1973., којим је успостављена војна диктатура под његовом влашћу, програм је укинут, а Пиноче померио Чиле ка либерализованијој тржишној економији.

У својој књизи Према новом социјализму (1993), информатичар Пол Кокшот са Универзитета у Глазгову и економиста Алин Котрел са Универзитета Вејк Форест тврде да се може демонстрирати да је могућа демократски планирана економија генерисана помоћу модерне рачунарске технологије, и разрађују тезу да би то било економски стабилније од економија слободног тржишта, као и морално пожељно.[22]

Кибернетика

[уреди | уреди извор]

Коришћење рачунара за оптималну координацију производње на разне начине је предложено за социјалистичке економије. Пољски економиста Оскар Ланг је тврдио да је рачунар ефикаснији од тржишног процеса у решавању мноштва истовремених једначина потребних за ефикасну алокацију економских инпута (било у физичким количинама, или у монетарним ценама).[23]

Чилеански дистрибуирани систем подршке одлукама, пројекат Сиберсин из 1970. године, пионирски је развила социјалистичка влада Салвадора Аљендеа у покушају да се крене ка децентрализованој планској економији са експерименталним одрживим моделом система прорачунате организационе структуре аутономних оперативних јединица кроз алгедонску поставку повратних информација и партиципативну демократију спроведену одоздо нагоре.[24]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Алец Нове (1987). "Планнед Ецономy". Тхе Неw Палграве: А Дицтионарy оф Ецономицс. вол. 3. п. 879.
  2. ^ Девине, Пат (26. 7. 2010). Демоцрацy анд Ецономиц Планнинг. Политy. ИСБН 978-0745634791. 
  3. ^ Грегорy, Паул Р.; Стуарт, Роберт C. (2003). Цомпаринг Ецономиц Сyстемс ин тхе Тwентy-Фирст Центурy. Бостон: Хоугхтон Миффлин. стр. 23—24. ИСБН 978-0-618-26181-9. 
  4. ^ Прyцхито, Давид L. (31. 7. 2002). Маркетс, Планнинг, анд Демоцрацy: Ессаyс Афтер тхе Цоллапсе оф Цоммунисм. Едwард Елгар Публисхинг. стр. 72. ИСБН 978-1840645194. „Традитионал социалисм стривес то план алл ецономиц ацтивитиес цомпрехенсивелy, ботх wитхин анд бетwеен ентерприсес. Ас суцх, ит сеекс то интеграте тхе ецономиц ацтивитиес оф социетy (тхе цоординатион оф социаллy оwнед пропертy) инто а сингле цохерент план, ратхер тхан то релy упон тхе спонтанеоус ор анарцхиц ордеринг оф тхе маркет сyстем то цоординате планс.” 
  5. ^ Мандел, Ернест (1986). „Ин Дефенце оф Социалист Планнинг” (ПДФ). Неw Лефт Ревиеw. 159: 5—37. „Планнинг ис нот еqуивалент то 'перфецт' аллоцатион оф ресоурцес, нор 'сциентифиц' аллоцатион, нор евен 'море хумане' аллоцатион. Ит симплy меанс 'дирецт' аллоцатион, еx анте. Ас суцх, ит ис тхе оппосите оф маркет аллоцатион, wхицх ис еx пост.” 
  6. '^ Еллман, Мицхаел (31. 3. 1989). Социалист Планнинг. Цамбридге Университy Пресс. стр. 327. ИСБН 978-0521358668. „[С]оциалист планнинг', ин тхе оригинал сенсе оф а натионал ецономy wхицх реплацед маркет релатионсхипс бy дирецт цалцулатион анд дирецт продуцт еxцханге, хас ноwхере беен естаблисхед [...].” 
  7. ^ Цоттрелл, Аллин; Цоцксхотт, W. Паул (1993).
  8. ^ Зимбалист, Схерман анд Броwн, Андреw, Хоwард Ј. анд Стуарт (октобар 1988). Цомпаринг Ецономиц Сyстемс: А Политицал-Ецономиц Аппроацх. Харцоурт Цоллеге Пуб. стр. 4. ИСБН 978-0-15-512403-5. „Алмост алл индустрy ин тхе Совиет Унион ис говернмент оwнед анд алл продуцтион ис дирецтед, ин тхеорy, бy а централ план (тхоугх ин працтице муцх ис лефт фор лоцал дисцретион анд муцх хаппенс тхат ис унпланнед ор нот ундер говернмент цонтрол).” 
  9. ^ Wилхелм, Јохн Хоwард (1985). „Тхе Совиет Унион Хас ан Администеред, Нот а Планнед, Ецономy”. Совиет Студиес. 37 (1): 118—130. дои:10.1080/09668138508411571. 
  10. ^ Еллман, Мицхаел (2007). „Тхе Рисе анд Фалл оф Социалист Планнинг”. Ур.: Естрин, Саул; Коłодко, Грзегорз W.; Увалић, Милица. Транситион анд Беyонд: Ессаyс ин Хоноур оф Марио Нути. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. стр. 22. ИСБН 978-0-230-54697-4. „Ин тхе УССР ин тхе лате 1980с тхе сyстем wас нормаллy реферред то ас тхе 'административе-цомманд' ецономy. Wхат wас фундаментал то тхис сyстем wас нот тхе план бут тхе роле оф административе хиерарцхиес ат алл левелс оф децисион макинг; тхе абсенце оф цонтрол овер децисион макинг бy тхе популатион [...].” 
  11. ^ Россер, Мариана V.; Россер, Ј. Барклеy (23. 7. 2003). Цомпаративе Ецономицс ин а Трансформинг Wорлд Ецономy. МИТ Пресс. стр. 7. ИСБН 978-0-262-18234-8. „Ин а цомманд ецономy тхе мост импортант аллоцатион децисионс аре маде бy говернмент аутхоритиес анд аре импосед бy лаw.” 
  12. ^ Мандел, Ернест (Септембер—Оцтобер 1986). „Ин дефенсе оф социалист планнинг”. Неw Лефт Ревиеw. I (159): 5—37. „Планнинг ис нот еqуивалент то 'перфецт' аллоцатион оф ресоурцес, нор 'сциентифиц' аллоцатион, нор евен 'море хумане' аллоцатион. Ит симплy меанс 'дирецт' аллоцатион, еx анте. Ас суцх, ит ис тхе оппосите оф маркет аллоцатион, wхицх ис еx пост.”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ) Сее алсо тхе ПДФ версион.
  13. ^ Сцхwеицкарт, Давид; Лаwлер, Јамес; Тицктин, Хиллел; Оллман, Бертелл (1998). "Дефинитионс оф Маркет анд Социалисм". Маркет Социалисм: Тхе Дебате Амонг Социалистс. Неw Yорк: Роутледге. пп. 58–59. ISBN 978-0-415-91967-8. "Фор ан Анти-Сталинист Марxист, социалисм ис дефинед бy тхе дегрее то wхицх тхе социетy ис планнед. Планнинг хере ис ундерстоод ас тхе цонсциоус регулатион оф социетy бy тхе ассоциатед продуцерс тхемселвес. Пут ит дифферентлy, тхе цонтрол овер тхе сурплус продуцт рестс wитх тхе мајоритy оф тхе популатион тхроугх а ресолутелy демоцратиц процесс. [...] Тхе сале оф лабоур поwер ис аболисхед анд лабоур нецессарилy бецомес цреативе. Еверyоне партиципатес ин руннинг тхеир институтионс анд социетy ас а wхоле. Но оне цонтролс анyоне елсе."
  14. ^ Сцхwеицкарт, Давид (2007). "Демоцратиц Социалисм". Ин Андерсон, Гарy L.; Херр, Катхрyн Г., едс. Енцyцлопедиа оф Ацтивисм анд Социал Јустице. САГЕ Публицатионс. п. 448. ISBN 9781452265650. Архивирано 17 јун 2012 на сајту Wayback Machine. Retrieved 6 August 2020. "Virtually all socialists have distanced themselves from the economic model long synonymous with socialism (i.e., the Soviet model of a nonmarket, centrally planned economy. [...] Some have endorsed the concept of market socialism, a postcapitalist economy that retains market competition but socializes the means of production and, in some versions, extends democracy to the workplace. Some hold out for a nonmarket, participatory economy. All democratic socialists agree on the need for a democratic alternative to capitalism".
  15. ^ Heichelheim, Friedrich Moritz (1949). „Commerce, Greek and Roman”. Ур.: Hammond, Nicholas G. L.; Scullard, H. H. The Oxford Classical Dictionary (2 изд.). Oxford: Oxford University Press (објављено 1970). стр. 274. ISBN 0198691173. 
  16. ^ La Lone, Darrell E. „The Inca as a Nonmarket Economy: Supply on Command versus Supply and Demand”. стр. 292. Приступљено 17. 12. 2018. 
  17. ^ Blaug, Mark, ур. (1991). The Early mercantilists: Thomas Mun (1571–1641), Edward Misselden (1608–1634), Gerard de Malynes (1586–1623). Pioneers in economics. E. Elgar Pub. Co. стр. 136. Приступљено 7. 9. 2018. „To this approach belongs at least in part an attempt to view mercantilism as economic dirigee, a planned economy with national economic objectives – 'wealth', 'plenty' or simply 'welfare' within the framework of the nation and at the expense of other nations.” 
  18. ^ Wetzel, Tom. "Workers Power and the Spanish Revolution".
  19. ^ Dolgoff, Sam, ed. (1974). The Anarchist Collectives (1st ed.). Free Life Editions. p. 114. ISBN 9780914156024.
  20. ^ Феинстеин, C. Х. (1975). Социалисм, Цапиталисм анд Ецономиц Гроwтх: Ессаyс Пресентед то Маурице Добб. Цамбридге Университy Пресс. стр. 174. ИСБН 0-521-29007-4. „Wе хаве пресентед тхе виеw тхат планнинг анд маркет мецханисмс аре инструментс тхат цан бе усед ботх ин социалист анд нон-социалист социетиес. [...] Ит wас импортант то еxплоде тхе примитиве идентифицатион оф централ планнинг анд социалисм анд то стресс тхе инструментал цхарацтер оф планнинг.” 
  21. ^ Еден Медина (2006). „Десигнинг Фреедом, Регулатинг а Натион: Социалист Цyбернетицс ин Алленде'с Цхиле”. Ј. Лат. Ам. Студ. Цамбридге Университy Пресс. 38 (38): 571—606. дои:10.1017/С0022216X06001179. 
  22. ^ Цоцксхотт, Паул; Цоттрелл, Аллин (1993). Тоwардс а Неw Социалисм. Спокесман Боокс. ISBN 978-0851245454.
  23. ^ Lange, Oskar (1979). „The Computer and the Market”. Calculemus.org. Приступљено 12. 9. 2012. 
  24. ^ "Cyberfolk". Project Cybersyn. Архивирано 12 мај 2011 на сајту Wayback Machine. Ретриевед 6 Аугуст 2020.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Планска економија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Planska_ekonomija&oldid=28524073”