Полинуклеотид

Полинуклеотидни молекул је биополимер који се састоји од 13 или више нуклеотидних мономера ковалентно везаних у ланац. ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) и РНК (рибонуклеинска киселина) су примери полинуклеотида са особеном биолошком функцијом. Префикс поли потиче од старогрчке речи πολυς (polys, многи). ДНК се састоји од два полинуклеотидна ланца, при чему сваки ланац формира хеликсну спиралу.

Секвенца

Мада се ДНК и РНК генерално не јављају у истом полинуклеотиду, четири врсте нуклеотида се могу јавити у било ком редоследу у ланцу. Секвенца ДНК или РНК датог полинуклеотида је главна одредница његове функције у живом организму или научном експерименту.

Полинуклеотиди у организмима

Полинуклеотиди се природно јављају у свим живим организмима. Геном једног организма се састоји од комплементарних парова енормно дугих полинуклеотида обавијених један око другог у облику двоструког хеликса. Полинуклеотиди имају мноштво других улога у организмима.

Полинуклеотиди у научним експериментима

Полинуклеотиди се користе у биохемијским експериментима као што је полимеразна ланчана реакција (ПЦР) или ДНК секвенцирање. Полинуклеотиди се вештачки праве полазећи од олигонуклеотида, мањих нуклеотидних ланаца, који генерално имају мање од 30 подјединица. Ензим полимераза се користи за продужавање ланца путем додавања нуклеотида према задатом обрасцу.