Guanozin

Guanozin
Nazivi
	IUPAC naziv 2-Amino-9-[3,4-dihydroxy-5-(hydroxymethyl)oxolan-2-yl]-3H-purin-6-one
	Drugi nazivi Guanine riboside
Identifikacija
CAS broj	118-00-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	6544;
ECHA InfoCard	100.003.844
MeSH	Guanosine
PubChem C ID	765;
	SMILES c1nc2c(=O)[nH]c(nc2n1[C@H]3[C@@H]([C@@H]([C@H](O3)CO)O)O)N; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C10H13N5O5
Molarna masa	283,241
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Guanozin je purinski nukleozid koji se sastoji od guanina vezanog za ribozni (ribofuranozni) prsten putem β-N₉-glikozidne veze.^[3]^[4] Guanozin može biti fosforolizovan, čime nastaje guanozin-monofosfat (GMP), ciklični guanozin monofosfat (cGMP), guanozin-difosfat (GDP), i guanozin trifosfat (GTP). Te forme imaju važne uloge u nizu biohemijskih procesa, poput sinteze nukleinskih kiselina i proteina, fotosintezi, mišićnim kontrakcijama i intracelularnom prenosu signala (cGMP). Kad je guanin vezan svojim N9 azotom za C1 ugljenik dezoksiriboznog prstena, to jedinjenje se zove dezoksiguanozin.

Struktura guanozina je slična antiviralnom leku aciklovir, koji se često koristi u lečenju herpesa.^[5]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
^ de Clercq, Erik; Field, Hugh J (5. 10. 2005). „Antiviral prodrugs – the development of successful prodrug strategies for antiviral chemotherapy”. British Journal of Pharmacology. 147 (1). Wiley-Blackwell (објављено 2006). стр. 1—11. PMC 1615839 . PMID 16284630. doi:10.1038/sj.bjp.0706446.

Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.