Наталијина рамонда
| Ramonda nathaliae | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | R. nathaliae
|
| Биномно име | |
| Ramonda nathaliae | |
| Синоними | |
| |
Наталијина рамонда (лат. Ramonda nathaliae; колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae.[1] Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda serbica за коју се сматра да се од врсте Ramonda nathaliae одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара.[2][3] Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.[4]
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Наталијина рамонда је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка.[3]
Биљка има снажан ризом.
Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени[3]. На горњој страни листова се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке.[3]
Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 cm са 1—3 ређе 4—5 цветова. Круница је углавном тамно љубичаста, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5—6 круничних листића.[3]
Плод је чахура са великим бројем ситних семена.[3]
За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii).[4]
Број хромозома: 2n = 48.
Станиште и распрострањеност
[уреди | уреди извор]Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена на надморској висини од 350—2150 m. Насељава углавном северно експониране стене, али се среће и на стенама у одговарајућој шумској реликтној заједници као што је нпр. Fago-Colurnetum на Сувој планини. Ramonda nathaliae са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице као нпр. Erysimo-Ramondetum nathaliae.[3] Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda serbica, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae (на Радованском камену изнад села Јелашница и на Облику у Сићевачкој клисури).[5]
Ramonda nathaliae је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље Северну Македонију, северну Грчку и Србију.[3] У Северној Македонији је честа у клисурама десних притока Вардара (Треска, Бабуна, Тополка, Црна река) и околним планинама (Јакупица, Кожуф, Козјак и Ниџе). У Грчкој се јавља у граничним областима са Северном Македонијом (планине Тзена, Вермион, Ворас), а јавља се и у Епиру.[3] У Србији се јавља на Сувој планини (Трем, Мосор, Соколов камен, Голеш), у Јелашничкој клисури (Радовански камен, изнад села Јелашница), у Сићевачкој клисури (Облик изнад села Островица), на Шар Планини (падине Љуботена).[3]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим, приступачни делови станишта (стене поред путева), као и мале локалне популације су у великој мери редуковане и угрожене су због експлоатације од стране сакупљача.[3] Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања.[3]
Ramonda nathaliae се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.[3]
Симбол
[уреди | уреди извор]Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији.[6][7]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
- ^ Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „О Наталијиној рамонди на сајту pancic.bio.bg.ac.rs”. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ а б „Чланак о Ramonda serbica у Блицу”. 28. 03. 2010. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ Стевановић, В., Никетић, М., Стевановић, Б. 1987. Фитоценолошке карактеристике симпатричких ендемо-реликтних врста Ramonda serbica Panč. и Ramonda nathaliae Panč. et Petrov. Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду 21: 17–26.
- ^ „Председништво: Дан примирја обележити видљиво и упечатљиво („Политика“)”. 8. новембар 2012. Приступљено 14. 4. 2013.
- ^ „Наталијина рамонда у част победе („Вечерње новости“)”. 7. новембар 2012. Приступљено 14. 4. 2013.
