Ramonda serbica

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Награда Рамонда Сербика.
Ramonda serbica
Ramonda serbica1.jpg
Ramonda serbica
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Angiospermae
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Asteridae
Ред: Lamiales
Породица: Gesneriaceae
Род: Ramonda
Биномијална номенклатура
Ramonda serbica
Pančić

Ramonda serbica (српска рамонда, колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице Gesneriaceae. Биљку је открио Јосиф Панчић 1874. године у околини Ниша.[1] Ramonda serbica је остатак суптропске флоре Европе и Медитерана, највероватније афричког порекла. Веома је слична биљци Ramonda nathaliae и сматра се да се од ње полиплоидијом одвојила током терцијара у самосталну врсту.[1]

Опис биљке[уреди]

Ово је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка.[1]

Листови су јој скупљени у приземну розету, ромбични до елиптично-ромбични. По ободу су неправилно и крупно назубљени.[1]

Цветна дршка је без листова, висока је до 15 центиметара и на њој се налази 1—3 цветова, а код старијих примерака до 6 цветова. Цветови су смештени у вршној разређеној цвасти. Крунични листићи код цветова су бледо љубичасте боје са жутом основом. На цвету се најчешће налази 4-5 круничних листића, а ређе 3 или 6. Прашници су љубичасте боје.[1]

Плод је чахура са пуно браонкастог семена.[1]

Број хромозома је 2n = 96.

За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода Ramonda само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (Haberlea rhodopensis и Jankaea heldreichii).[2]

Станиште и распрострањеност[уреди]

Ramonda serbica — цртеж објављен 1918. године у енглеском ботаничком часопису „Curtis's Botanical Magazine“

Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена, најчешће у заштити шумске вегетације. Живи у клисурама и нижим планинским гребенима на надморској висини од 150—1800 метара. Чешће се налази у брдском и нижем планинском региону на надморским висинама од 300 до 1000 m. Насељава само северно експониране стене. Ramonda serbica са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице од којих су најзначајније Ceterachi-Ramondaetum serbicae и већи број заједница типа Musco-Ramondetum serbicae.[1] Такође на стаништима где се преклапа са Ramonda nathaliae, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae.[3]

Ramonda serbica је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље: Албанију, Бугарску, Грчку (Епир), Републику Македонију, Србију, Црну Гору.[1] Ареал се карактерише бројним дисјункцијама од којих се издвајају две највеће. Једна у источној Србији и северозападној Бугарској и друга, већа од Црне Горе, преко јужне Србије (Косово и Метохија), Републике Македоније, Албаније до Грчке.[1]

Угроженост[уреди]

Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим приступачни делови станишта (стене поред путева) као и мале локалне популације су у великој мери редуковане и на ивици су нестанка због експлатације од стране сакупљача.[1] Према истраживањима у источној Србији (Сићевачка клисура, Јелашничка клисура, клисуре северних падина Шар планине) бројност популације на 5 m² варира од 10-350 јединки. У узрасној структури претежно се јављају репродуктивни адулти. Млађе узрасне класе су честе у заједницама са маховинама.[1]

Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања. Биљка је такође угрожена и уништавањем природне шумске вегетације чиме се мењају микроклиматски услови, као и изградњом хидроакомулација у мањонима.[1]

У Србији је Ramonda serbica заштићена као природна реткост.

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 О Српској рамонди на сајту pancic.bio.bg.ac.rs
  2. Чланак о Ramonda serbica у Блицу (28.03.2010)
  3. Стевановић, В., Никетић, М., Стевановић, Б. 1987. Фитоценолошке карактеристике симпатричких ендемо-реликтних врста Ramonda serbica Panč. и Ramonda nathaliae Panč. et Petrov. Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду 21: 17–26.

Спољашње везе[уреди]

Црвена књига флоре Србије
Adolphe Braun Tulpen.jpg


Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије
услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.