Пређи на садржај

Саша Марковић Микроб

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге особе са истим именом погледајте страницу Саша Марковић.
Саша Марковић Микроб
Лични подаци
Пуно имеСаша Марковић
НадимакМексиканац
Микроб
Младожења
Бамбус
Ганеша
Датум рођења(1959-10-21)21. октобар 1959.
Место рођењаБеоград, СФРЈ
Датум смрти15. јул 2010.(2010-07-15) (50 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Уметнички рад
Пољесликарство, перформанс, музика

Саша Марковић Микроб (Београд, 21. октобар 1959 — Београд, 15. јул 2010) познат и као Младожења, Бамбус и Ганеша[1] био је српски уметник, новинар, радијски водитељ, друштвени радник, перформер,[2] и један од најзначајнијих представника српске алтернативне и савремене уметничке сцене.[3][4] Радио је као сарадник у више листова и радио-програма, а као перформер је педесетак пута наступао у Србији и иностранству.[2] Марковић је као специфична личност био инспирација за бројне документарне филмове, а често се појављивао и у музичким спотовима београдских бендова.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Саша Марковић рођен је 1959. у Београду, где је студирао југословенску књижевност и српскохрватски језик.[1] Од ране младости бавио се различитим пословима — био је графички уредник Студента, чувар оружја у подруму банке у центру града, шофер и курир у амбасади једне ваневропске земље, политички активиста и оснивач неких опозиционих странака, полазник разних курсева, произвођач тоалет папира, аквизитер књига, новинар, радио водитељ, уредник Лепог ритма срца, предавач о историји рокенрола, саоснивач тајне организације КПГС, саоснивач Ремонта...[5]

Радио[уреди | уреди извор]

Од 1990. Марковић је радио на Радију Б92 у емисији Ритам срца, а од краја 1990-их водио и уређивао Лепи ритам срца,[2] која је почињала његовим препознатљивим поздравом Здраво живо![6][7] Марковић је у овој емисији „на забаван и оптимистичан начин коментарисао стварност, препоручивао концерте, изложбе и остала дешавања“, и из своје колекције бирао „музику која се није могла чути на другим местима“.[6] Након тога је до 2006. са Мићуном Ристићем на Радију СКЦ водио емисију Black Market која се бавила београдским музичким и концертним дешавањима.[1] Емисија је добила назив Black Market (црна берза) по берзи плоча која се паралелно одвијала на улици испред Студентског културног центра, а имала је и издање уживо у ДКСГ-у и појединим другим просторима у граду.[1] Емисија је прекинута након што Радио СКЦ није добио дозволу за емитовање програма на конкурсу Републичке радиодифузне агенције.[1]

Радионице и изложбе[уреди | уреди извор]

Са британским уметником Миксапом (Mixup) из Нотингема Марковић је извео више акција Лице одговара причи (The Face Fits the Story) уз радионице, пројекције видео радова и перформанс.[8] Користили су фото-аутомат као уметнички медиј, а да би радили заједно, састајали се наизменично у Србији и Великој Британији.[8] Прву заједничку акцију одржали су 1989. у СКЦ-у.[8] Марковић је с њим 1994. водио уметничку радионицу Psychodelia у Глазгову, а 1996. је у Житковцу водио студентску радионицу у оквиру Пројекта X (ЕАСА, Архитектонски факултет у Београду).[2]

Међу самосталним изложбама Марковића биле су The Face Fits The Story — Life In Photobooth 2004. у фотографској галерији 063 у Београду и Енглеско лето 2002 (са Миксапом) 2003. у галерији Ремонт.[1] У групним изложбама излагао је на 44. Октобарском салону 2003, на изложби Колекције и акумулације у галерији Студентског културног центра 2004, на изложбама О нормалности. Уметност у Србији 1989—2001 у Музеју савремене уметности у Београду[1] и Дислокације/утопијски простори у галерији O3one 2005, на изложбама Идеја (не) реализација 2 у галеријама Ремонт у Београду и Владислав Маржик у Краљеву 2008.[8]

Самосталне изложбе:
  • Радови из фото-аутомата, Срећна галерија/СКЦ, Београд, 1992.[9]
  • Crossover, галерија Себастијан, Београд 1994.[9]
  • Збиратељ, галерија Капелица/ШОУ, Љубљана / МКЦ ДПЗН, Копар, 1995.[9]
  • Those Who Were About to Die, We Salute You, Fly gallery, Глазгов, 1999.[9]
  • Енглеско лето 2002 (са Миксапом (Mixup)), галерија Ремонт, Београд, 2003.[9]
  • The Face Fits The Story – Life In Photobooth, фотографска галерија 063, Београд, 2004.[1]
  • О нормалности. Уметност у Србији 1989—2001, Музеј савремене уметности, Београд, 2005.[1]
  • Дислокације/утопијски простори, галерија O3one, Београд, 2005.[8]
  • Идеја (не) реализација 2, галерија Ремонт, Београд и Владислав Маржик, Краљево, 2008.[8]
  • Пројекат Готовина (са Стеваном Новаковићем), серија од три изложбе: Изуми, галерија Ремонт; Кожа, галерија ДКСГ; Готовина, галерија ДОБ, Београд, 2009.[1]
Групне изложбе:
  • Приватно – јавно, кућа Милице Томић – Срећна галерија/СКЦ, Београд 1993.[9]
  • X Салон младих, Галерија народног музеја Кикинда, 1993.[9]
  • Урбазона, Енергија 93 #6, Галерија дома омладине Београд, 1993.[9]
  • Сцене погледа, Годишња изложба СЦЦА, Cinema Rex, Београд, 1995.[9]
  • 44. Октобарски салон, Београд, 2003.[9]

У пролеће 2008. са Стеваном Новаковићем основао је уметничку групу Радар. У јулу исте године започели су пројекат Готовина изложбом у Марковићевом стану.[1] Пројекат се бавио прикупљањем предмета са београдских бувљих пијаца, те њиховом представљању као ready-made објеката или њиховом комбиновању у асемблаже.[1] Пројекат је требало да укаже на феномен искоришћавања одбачених ствари и процес зараде од њихове препродаје након мањих интервенција.[1] Пројекат Готовина чинила је серија од три изложбе: Изуми у галерији Ремонт, Кожа у галерији Дома културе Студентски град и Готовина у галерији Дома омладине Београда.[1]

Музика[уреди | уреди извор]

Марковић је био врсни познавалац рокенрола са богатом колекцијом плоча,[7] од којих је прву набавио кад је имао девет година.[9]

Пројекат Поглед на зид у сарадњи са Културним центром Рекс

Године 1987. Марковићев пријатељ Небојша Дудек, упознао га је са тада непознатим Рамбом Амадеусом са којим су основали тајну организацију КПГС. Назив је представљао акроним од Курац! Пичка! Говно! Сиса! који је спонтано настао у телефонском разговору између Марковића и Дудека. Марковић је у оквиру групе КПГС учествовао на албуму О, туго јесења, Рамба Амадеуса из 1988.[10] Поред званичног издања ПГП-а на чијем се омоту налази Рамбо Амадеус обучен у тогу из времена Амадеуса, а на позадини обучен попут Рамба, постоји још једно издање овог албума. У тиражу од 90 примерака појавило се специјално издање омота који је радио Марковић. Предња страна украшена је фотокопијама које садрже разне референце на турбо-фолк, а име Рамбо Амадеус исписано фонтом тада популарне Микијеве радионице, док је задња страна урађена у облику стрипованог колажа од слика из фото-аутомата.[11] Рамбо Амадеус је 1993. издао албум Курац, пичка, говно, сиса на коме се налази песма К.П.Г.С. (Ода радости).

Марковићев хоби био је опремање самостално нарезаних CD-ова ручно прављеним омотима јер, како је говорио, „тај поступак природно следи из копирања музике“. Марковић није марио за заштиту интелектуалне својине, сматрајући је „лицемерном стратегијом богатих“, али је био против масовне пиратерије коју је сматрао делом „наказне немани капитализма“:[9] „Пиратерија јесте капитализам и зато је треба сузбијати. Сасвим друга прича су каталози колекционара, током дугог времена брижљиво, са љубављу прикупљане хиљаде, често непознатих наслова. Каталози круже мрежом као вода у природи. Зауставити ту циркулацију једнако је заустављању живота! То је љубав! То је слобода! То је поезија!“[9] Израда омота укључивала је обавезни предњи омот, понекад и задњу страну са списком песама, и обавезну слику на самом CD-у. По Марковићу, преласком музике са винила на CD, уметност омота за плоче је назадовала, са много мање добрих омота него '50-их, '60-их и '70-их година XX века.[9] Његова колекција бројала је преко преко шестсто ручно направљених омота.[9]

Сарађивао је са Тобићем Тобићем, као члан његовог one-man бенда,[6][12] појављивао се у музичким спотовима Боли ме кита, групе Фамилија,[13] Лепа Јања, рибарева кћи, Бајаге и инструктора,[14] Опет јак, групе Репетитор,[15] и као маскота на омоту музичке компилације Шта треба малој деци.[6]

Смрт[уреди | уреди извор]

Марковић је после дуже и тешке болести преминуо 15. јула 2010. у болници на Бежанијској Коси у Београду у 51. години.[1] Кремиран је на Новом гробљу у Београду 17. јула 2010. Опелу је присуствовао велики број Марковићевих пријатеља, познаника, колега, уметника, као и председник Србије Борис Тадић.[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Umro Saša Marković Mikrob”. SEEcult.org. 15. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  2. ^ а б в г д „Preminuo Saša Marković Mikrob”. B92. 15. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ BETA (15. 7. 2010). „Umro novinar i umetnik Saša Marković Mikrob”. Danas. Pristupljeno 01. 8. 2010. 
  4. ^ а б „Oproštaj od Saše Markovića Mikroba”. B92. 17. jul 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  5. ^ Radosavljević, Darka (18. 7. 2010.). „Odlazak "Dobrog duha Beograda"”. B92. Pristupljeno 1. 8. 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ а б в г Tobić Tobić (18. 7. 2010.). „Moj drugar Mikrob”. Kurir. Pristupljeno 1. 8. 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  7. ^ а б Daniel Kovač (20. 7. 2010). „Čovek koji je voleo život”. Popboks. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  8. ^ а б в г д ђ „Ispraćaj Mikroba”. SEEcult.org. 15. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Saša Marković Mikrob, multimedijalni umetnik iz Beograda: Moja muzika”. Činč. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  10. ^ Nikolić, Branislav (maj 2006). „Rambo Amadeus – O, tugo jesenja (PGP RTS, 1988)”. Plastelin. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  11. ^ Nikolić, Branislav (maj 2006). „Rambo Amadeus – O, tugo jesenja (PGP RTS, 1988)”. Plastelin. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  12. ^ „Mikrob i Tobić, Božanska pravda”. YouTube. 27. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  13. ^ „Familija Boli me kita”. YouTube. 27. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  14. ^ „Dejan Cukic Julija”. YouTube. 27. 7. 2010. Pristupljeno 4. 8. 2010. 
  15. ^ „Repetitor: Opet jak”. YouTube. 17. 7. 2010. Pristupljeno 1. 8. 2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Саша Марковић Микроб на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Saša_Marković_Mikrob&oldid=27778705”