Структурни мотив

С Википедије, слободне енциклопедије

Структурни мотив је код биолошких полимерних молекула, као што су протеини или нуклеинске киселине, суперсекундарна структура која се јавља у мноштву различитих молекула. Биолошка функција се не може предвидети на основу структурног мотива, јер су они нађени у протеинима и ензимима са дијаметрално различитим функцијама.[1]

Релација између примарне структуре и терцијарне структуре није једноставна, те два биополимера могу да имају заједнички мотив мада немају сличну примарну структуру. Другим речима, структурни мотив не мора да буде асоциран са мотивом секвенце. Исто тако, постојање мотива секвенце не подразумева постојање дистинктне структуре. У већини ДНК мотива, на пример, подразумева се да ДНК структура има нормалну структуру двоструког двоструког хеликса.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]