Тасосартан
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2,4-диметил-8[2'-(1H-tetrazol-5-il)bifenil-4-il]metil5,8-дихидропиридо[2,3-d]пиримидин-7(6H)-он | |
| Клинички подаци | |
| Категорија трудноће |
|
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Идентификатори | |
| CAS број | 145733-36-4  |
| ATC код | C09CA05 (WHO) |
| PubChem | CID 60919 |
| DrugBank | DB01349 |
| ChemSpider | 54890  |
| UNII | 48G92V856H |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C23H21N7O |
| Моларна маса | 411,459 g/mol |
Тасосартан је антагонист ангиотензин II рецептора.
Произвођач је овај лек повукао са ФДА прегледа након што су клиничка испитивања фазе III показала повишене трансаминазе (знак могуће хепатотоксичности) код знатног броја учестника.[1][2]
Особине[уреди | уреди извор]
| Особина | Вредност |
|---|---|
| Број акцептора водоника | 6 |
| Број донора водоника | 1 |
| Број ротационих веза | 4 |
| Партициони коефицијент[3] (ALogP) | 3,1 |
| Растворљивост[4] (logS, log(mol/L)) | -5,9 |
| Поларна површина[5] (PSA, Å2) | 100,6 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Аткинсон АЈ; et al. (2007). Principles of clinical pharmacology. Amsterdam: Elsevier. стр. 515. ISBN 978-0-12-369417-1.
- ^ Dina R, Jafari M (2000). „Angiotensin II-receptor antagonists: an overview”. Am J Health Syst Pharm. 57 (13): 1231—41. PMID 10902066.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
