Пређи на садржај

Звонимир Крнетић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Звонимир Крнетић
Датум рођења(1930-11-06)6. новембар 1930.
Место рођењаБеоград
 Краљевина СХС
Датум смрти18. фебруар 2016.(2016-02-18) (85 год.)
Место смртиБеоград
 Република Србија

Звонимир Крнетић (Београд, 1930 — Београд, 2016) био је српски оперски певач, тенорског репертоара.[1]

Школовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 6. новембра 1930. године у Београду. После завршене Средње музичке школе „Мокрањац”, у класи Радмиле Тирнанић, дипломирао је на одсеку соло певања на Музичкој академији у Београду 1960. године, у класи професора Јелке Стаматовић. Затим добија стипендију секретаријата за културу и проводи годину дана на Конзерваторијуму „Benedetto Marcello”, у Венецији, у класи професора Паола Бононија. По повратку у Београд завршава последипломске студије, такође на Музичкој академији у Београду, у класи професора Зденке Зикове.

Оперска и концертна активност[уреди | уреди извор]

Још у току студија, 1958. године, почиње са концертном делатношцу, која ће касније израсти до активног опредељења, уз дугогодишњу сарадњу са пијанистом Зденком Марасовићем и примљен је за члана Београдске опере, на чијој сцени је певао са великим успехом. Довољно је набројати дела у којима је Крнетић наступао, па да се одмах схвати и види његов значај у животу Београдске опере. Травијата, Севиљски берберин, Лучија ди Ламермур, Мадам Батерфлај, Продана невеста, Евгеније Оњегин, Фауст, Хофманове приче, Јулије Цезар, Боеми, Риголето, Дон Карлос, Мазепа, Хованшчина, Кнез Игор, Сорочински сјам, Иван Грозни, Коштана, На уранку, Борис Годунов, Фаворита, Трубадур, Еро са онога свијета, Аида, Едипус Рекс, Вертер, Бал под маскама, Ернани, Ђурађ Бранковић, Норма, Атила, Набуко, Лоенгрин, Кавалерија рустикана, Пајаци, Андре Шеније, Јенуфа, Тоска, Млада, Кармен....

Био је члан Београдске Опере од 1958. до 1978. године. Дебитовао је као Алфредо (Травијата), а последња улога (премијера) је била 1992. године Дон Царло (Дон Царлос). Од 1971/2 до 2002 године је радио на ФМУ у Београду.

На својим концертима, Крнетић је изводио веома широк репертоар, почев од дела старих мајстора, преко Моцарта, Шуберта, Шумана, Брамса, Штрауса, до Дебисија и Бритна. Посебан став, Крнетић има према домаћем стваралаштву, где је његово искрено и дугогодишње залагање за песме Коњовића, Милојевића, Христића, Трбојевића, Радића, Перичића, Бабића и др. Читав низ солистичких концерата су га потврдили и као врхунског интерпрета лида и домаћих аутора. Велики део тог репертоара Крнетић је снимио за радио и телевизију.

Наступао је у свим оперским кућама бивше Југославије, певајући успешно улоге тенорског репертоара. Био је чест гост Мајских свечаности у Скопљу и СВЕМ-а у Сарајеву. У Београду је снимио телевизијску адаптацију опере „Пајаци”, затим оперу „Робиња” и „Коштана”, „Карађорђе” и „Сељаци”. У Загребу је снимио са радио оркестром РТЗ, као сталне снимке, комплетне опере „Постолар од Делфта”, „Еро с онога свијета” и „Аделова пјесма” са концертним изводењем. За загребацку телевизију, снимио је целу оперету „Мала флорами”. Са екипом југословенских солиста снимио је оперу „Млада” - Р. Корсаков у Паризу за француски радио.

Остварио је читаву галерију ликова из класичног и новијег оперског репертоара где је стекао признања критике и велику наклоност публике. Као незаменљиви тенор гостовао је са Београдском опером широм Европе, у Немачкој, Италији, Швајцарској, Француској, Шпанији, Грчкој, Аустрији, УАР, Енглеској, Пољској, Бугарској и Чехословачкој, у улогама следећих опера: Кнез Игор, Евгеније Оњегин, Продана невеста, Фауст, Ернани, Борис Годунов, Хованшчина и многе друге. Самостално је гостовао на оперским сценама следецих градова: Ница, Париз, Атина (Риголето, Евгеније Оњегин), Барселона, Мадрид, Москва (Травијата у Бољшом театру), Праг - више пута, Солун, Грац, Луксембург, Техеран, Братислава, Букурешт - неколико пута, Софија, Одеса, Талин, Кијев, Вилниус и Алма Ата. Певао је са Боналдом Ђаиотијем, Николајем Ђауровим, Титом Гобијем, Аном Мофо и другима.

На свим овим гостовањима, критика је увек веома позитивно оцењивала наступе у улогама које је певао. Снимио је три плоче са оперским аријама, соло песмама и наполитанским канцонама.

Не треба изгубити из вида ни Крнетићеве високе домете у тумачењу ораторијумске литературе (Верди - „Реквијем”, „Месија”, Бахов „Магнификат”, Моцартов „Реквијем”, Росинијев „Стабат матер”, као и Дворжаков, затим „Девета симфонија”, „Годишња доба” Ј. Хајдна и др.

Педагошка делатност[уреди | уреди извор]

После двадесетогодишњег искуства на оперској сцени и концертном подијуму, Крнетић, иако релативно млад, почиње да се бави педагогијом. Резултати педагошког рада се несумњиво исказују преко његових студената који су деловали и данас делују у нашем музичком животу.

I поред велике заузетости, као певач и педагог, Крнетић је био активан и у осталим активностима као што су комисија за пријем нових чланова УМУС-а, дуги низ година шеф катедре за соло певање, члан кадровске комисије, стручних већа и комисије за научно-уметнички рад ФМУ.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је многих награда:

  • 3. награда на такмичењу младих музичких уметника у Београду,
  • награда Народног Позоришта за успешно остварене улоге у операма „Ернани” и „Тоска”,
  • сребрњак Народног Позоришта (2012) за целокупан рад у својој матичној кући,
  • награда Удружења Музичких Уметника Србије (1980) године за улогу „Андре Шеније”,
  • предлаган је више пута за Октобарску награду града Београда,
  • плакета Универзитета Уметности у Београду
  • признање "Златни беоцуг" (2010), које додељује Културно просветна заједница Београда за трајни допринос култури,
  • носилац је Ордена рада са златним венцем.

Преминуо је 18. фебруара 2016. године у Београду.[2]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ковачевић, Крешимир (1974). Музичка енциклопедија 2, Гр-Оп. Загреб: Југословенски лексикографски завод. стр. 389. 
  2. ^ „Преминуо прослављени тенор Звонимир Крнетић”. Блиц. 18. 02. 2016. Приступљено 2. 1. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvonimir_Krnetić&oldid=27450064”