Đovani Plano Karpini

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Đovani Plano Karpini
Central Asian trade routes.jpg
Datum rođenja 1182.
Mesto rođenja Mađone
Datum smrti 8. april 1252.
Mesto smrti Bar

Đovani Plano Karpini (ital. Giovanni Piano Carpini/Giovanni da Pian del Carpini (što daje izgovor Đovani Pjano Karpini / Đovani da Pjan del Karpini); oko 1185—1252, bio je italijanski franjevac i prvi Evropljanin koji je zvanično posetio Mongolsko carstvo.

Biografija[uredi]

Delovanje u Evropi[uredi]

Đovani Plano Karpini bio je učenik i saputnik Franja Asiškog i u 1220—ima je misionirao i organizovao franjevce po Nemačkoj. U Nemačkoj osnovao je nekoliko franjevačkih samostana duž reke Rajne i u Saksoniji. 1222 otišao je kao misionar za Tunis, a 1225 na Iberijsko poluostrvo. Posle 1228 vodio je franjevačke provincije Teutonija (tj. nemačke zemlje) i Saksonija.

U misiji velikom kanu[uredi]

Putovanje Jovana Karpinija k Mongolima

1245. Karpini je od pape Inoćentija IV poslat u misiji u tadašnju Rusiju koja je pala pod vlast Mongola. Pored ove misije dobio je i zadatak da kao vođa jedne delegacije poseti mongolskog velikog kana. Poslanstvo je imalo za cilj da zaustavi dalje invazije Mongola po Evropi kao one iz 1240/1241 (kad je pored Poljske, Ugarske, Bugarske i drugih zemalja bila pustošena i Srbija) i da se Mongoli dobiju kao saveznici protiv islama, posebno u borbama oko krstaških država.

Na Vaskrs 1245. godine Karpini je napustio Lion, prošao Nemačku, Češku i Šleziju i stigao do Kijeva, a odatle dalje do reke Don. Sa Dona spustio se do Volge, dalje kroz mlado Mongolsko carstvo do reke Urala i na Putu svile do Džungarije, odatle najzad u središte Mongolskog carstva. Kod reke Orhon u Mongoliji, Karpini je stigao u mongolski logor gde su se Mongoli spremali da biraju novog velikog kana, jeste stari kan preminuo. U avgustu 1246 Karpini je posmatrao intronizaciju novog velikog kana Gujuka, unuka Džingis-kana i treći veliki kan Mongola (posle Džingis-kana i Ogataja).

Prvu audenciju kod novog kana, međutim, dobio je tek četiri meseca kasnije. Sa sobom imao je pismo pape Inoćentija IV, ali ne zna se da je pismo isporučio Gujuk-kanu. Nauzvrat Gujuk-kan je papi poslao pismo (šta govori više da je Karpini predao pismo Gujuk-kanu) u kojem odbija savezništvo sa papom i zahteva, da papa i drugi vladari Evrope krenu k njemu i njemu se potčine, suprotno bi sledili novi pohodi Mongola.

Time Karpinijeva misija u suštini nije uspela. Njegovi zapisi o putovanju k Mongolima (Ystoria Mongolorum quos nos Tartaros appelamus), koji su prvi zabeležili kulturu i običaje Mongola, bili su u naučnom pogledu svakako od velikog uspeha.

Karpini piše da Mongoli nisu nigde imali utvrđene gradove, već da su gradove smatrali strateškim nedostatkom koji bi se njihovom taktikom mogli lako osvojiti. Mongoli pak, te i sam veliki kan, živeli su u šatorima, a očigledno da i njihova kasnije utvrđena prestonica, Karakorum, koju je posetio Vilijam Rubruški, još nije bila izgrađena. Da se na prestonici gradilo, ali se nije pokazala Karpiniju, svedoče njegovi zabeleži o mnogim zanatlijama koje je susrećao, među njima mnoge Hrišćane, naročito Nestorijance, Ruse i druge.

O pitanju da li u Mongolskom carstvu žive hrišćani, on piše o hrišćanskom narodu Ujgura koje je podjarmio Džingis-kan: Ovi ljudi su hrišćani iz sekte Nestorijanaca. Karpini pominje i jedan drugi podjarmeni narod, jako bogat, verovatno misli na Kineze, i koji imaju jedno zasebno pismo: narod Kitaj. Za njih veli da su neznabošci, ali da veruju u Isusa Hrista iako nisu kršteni. Ne nose brade i liče na Mongole, ali nemaju široka lica kao ovi. Za carstvo legendarnog prezvitera Jovana Karpini smatra da je u Indiji, te piše: Jednog drugog sina je Džingis-kan poslao sa vojskom protiv Inde... Vodio je i vojsku u boj protiv Hrišćana koji žive u Velikoj Indiji. Kad je to čuo kralj te zemlje, koji se u narodu zove prezviter Jovan, krenuo je sa vojskom protiv njih...

Povratak u Evropu[uredi]

Za 106 dana Karpini sa društvom je prošao oko 3000 takozvanih engleskih milja, to su oko 4800 kilometara, i u junu mesecu 1247. godine društvo je stiglo u Kijev. Ne zna se pouzdano da li je pismo kana zaista dospelo do pape.

Delovanje u Srbiji i zadnje godine[uredi]

Godine 1248. je Đovani Plano Karpini postao nadbiskup Barske nadbiskupije, kao nadbiskup Ivan Drugi i time rimokatolički primas Srbije. Branio je uz pomoć Nemanjića prava Barske nadbiskupije protiv ambicija Dubrovačke nadbiskupije. Umro je u Baru 1. avgusta 1252. godine.

Pisana dela[uredi]

  • Liber Tartarorum
  • Ystoria Mongolorum quos nos Tartaros appelamus

Spoljašnje veze[uredi]

Prethodnik:
Ivan I
Nadbiskup Bara
12481252

Naslednik:
Gufrid


Njegova dela zadržavaju bogate informacije o tadašnjoj Rusiji odnosno Ukrajini i posebno opis Kijeva iz tog vremena.