Đorđe Natošević

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Đorđe Natošević.
Đorđe Natošević.jpg
Đorđe Natošević
Datum rođenja (1821-07-19)19. jul 1821.
Mesto rođenja Slankamen
Austrijsko carstvo
Datum smrti 11. jul 1887.(1887-07-11) (65 god.)
Mesto smrti Karlovac
Austrougarska


Potpis dr Đorđa Natoševića

Đorđe Natošević (Slankamen, 19. jul 1821Karlovac, 11. jul 1887) je bio lekar , jedan od prvih srpskih pedagoga i pedagoških pisaca, prosvetni radnik, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj, prvi pisac udžbenika u Srba po Vukovom pravopisu, osnivač učiteljskih škola u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu i Pančevu; osnovao, uređivao i izdavao prvi srpski pedagoški list "Školski list“ i prve srpske dečje novine "Prijatelj srpske mladeži“.[1]“.[2]

Biografija[uredi]

Rođen je u Starom Slankamenu gde postoji njegova rodna kuća.

Medicinu je završio u Beču 1850. a u Novom Sadu je otpočeo lekarsku praksu. Ubrzo se posvetio prosvetnom radu i postao direktor Novosadske gimnazije, nadzornik srpskih škola u Austrougarskoj i glavni školski referent za Vojvodinu. Bio je narodni poslanik i predsednik Matice srpske (18811887). Njegovom zaslugom otvorene su srpske učiteljske škole u Pakracu, Novom Sadu, Karlovcu, Somboru i Pančevu. Osnovao je i uređivao prvi srpski pedagoški „Školski list“ i prve dečje novine „Prijatelj srpske mladeži“ u kojem je Jovan Jovanović Zmaj objavio svoje prve pesme za decu po nagovoru upravo Đorđa Natoševića. Prvi je pisac udžbenika po Vukovom pravopisu. Njegov „Bukvar“ bio je u upotrebi u svim srpskim školama. Svojim bukvarom ukinuo je stari, dugo godina korišćeni metod sricanja i uveo očiglednu nastavu. Svoj pedagoški rad upotpunio je sa dva najznačajnija priručnika „Kratko uputstvo za serbske narodne učitelje“, 1857. i drugo dopunjeno izdanje 1861., objavljeno u Novom Sadu, a drugi pod nazivom: „Uputstvo za predavanje bukvarski` nauka učiteljima narodnih učilišta u Austrijskom carstvu“, napisano 1858. U njima je izložio sva svoja pedagoška, didaktička i metodička shvatanja, koja su sačinjavala teorijsku osnovu reforme srpskih škola u habzburškoj monarhiji početkom druge polovine XIX veka. U svom instruktivno - pedagoškom radu Natošević je isticao značaj muzičke nastave tako da je drugo poglavlje u knjizi „Kratko uputstvo za serbske narodne učitelje“ u celini posvećeno „Nauci pojanja“ i praktičnim metodičkim uputstvima. Držao je da je pevanje za decu potreba, prirodan dar, da pevanjem duševno najviše jačaju i da pomoću pevanja mogu vrlo lako, brzo i bez teškoća savladati i najteže nastavne jedinice. Pored crkvenog pojanja zaveo je i nastavu notalnog pevanja uz obavezno pevanje svetovnih narodnih i umetničkih pesama, zatim višeglasno „harmonično pevanje“ i sviranje na nekom muzičkom instrumentu - klavir, violina, harmonika i drugo. Autor je „Školske uredbe“. Napisao je i raspravu „Zašto narod u Austriji propada?“. Sahranjen je na Uspenskom groblju u Novom Sadu.

Bio je oženjen Dafinom, ćerkom Grigorija Jovšića (1806-1862), gradonačelnika Novog Sada.[3][4]

Reference[uredi]

  1. Grupa autora, Mala enciklopedija Prosveta, Prosveta, Beograd, 1959. g.
  2. Dr.Đorđe Natošević, Biografija, “Bosanska Vila“ 1887/08/16 [http://www.idoconline.info/article/537716.
  3. Mileva Simić - Orden Kralja Aleksandra za pedagogiju i književnost („Večernje novosti”, 20. jul 2016)
  4. Srpski biografski rečnik, tom 4, Matica srpska, Novi Sad 2009. godine, ISBN 978-86-7946-037-0. str. 693, (COBISS.SR)

Spoljašnje veze[uredi]