Jakov Hlitčijev

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jakov Hlitčijev
Prof. dr. Jakov Hlitčijev dipl.inž.
Lični podaci
Datum rođenja(1886-12-01)1. decembar 1886.
Mesto rođenjaNahičevan na Donu, Ruska Imperija
Datum smrti14. april 1963.(1963-04-14) (76 god.)
Mesto smrtiBeograd, SFR Jugoslavija

Jakov Matvejevič Hlitčijev (rus. Яков Матвеевич Хлитчиев; Nahičevan na Donu, 1. decembar 1886 — Beograd, 14. april 1963) bio je inženjer pomorstva i profesor na Građevinskom i Mašinskom fakultetu u Beogradu, a od 1955. biran je za redovnog člana Srpske akademije nauka (SAN).[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 29. novembra 1886. godine u Nahičevanu na Donu, Ruska Imperija gde je završio osnovnu školu a klasičnu gimnaziju 1904. u Rostovu na Donu. Iste godine upisao je Politehnički institut imperatora Petra I u Petrovgradu - Odeljenje za brodogradnju. Tokom prekida predavanja u Petrovgradu (1905/1906. zbog buržoaske revolucije) pohađao je Visoku tehničku školu u Berlinu. Diplomirao je u Petrovgradu 1911. godine na odseku za brodogradnju. Umro je 14. aprila 1963, Beogradu kao penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Radna biografija[uredi | uredi izvor]

Odmah nakon diplomiranja posvećuje se nastavničkom pozivu na Politehnički institut imperatora Petra I u Petrovgradu od 1912. do 1918. godine na predmetima Teorija elastičnosti i Nauka o čvrstoći brodova. Naporedo sa tim radio je kao konstruktor brodova u konstruktivnom birou brodogradilišta mornarice, ogledajući se kao konstruktor krstarice ali i transportnih brodova. Posle izbijanja Oktobarske revolucije u Petrovgradu inž. J. Hlitčijev se sa porodicom preseljava u Herson gde na tamošnjem Politehničkom institutu dobija mesto vanrednog profesora na predmetu Otpornost materijala a u brodogradilištu Herson postaje direktor brodogradilišta u kome radi do kraja 1919. godine kada kreće u izbeglištvo preko Turske u Jugoslaviju. Porodica Hlitčijev se nastanjuje u Beogradu, a J. Hlitčijev dobija prvi angažman na Tehničkom fakultetu u Beogradu gde je 1937. godine izabran za redovnog profesora. Za sve vreme rada na Univerzitetu prof. J. Hlitčijev se bavio i praktičnim (privrednim) aktivnostima, tako je od 1922. do 1924. godine bio direktor preduzeća „Kalorija“, od 1924. do 1933. je predsednik i poslovni direktor preduzeća „Ustiprača“, a od 1933. do 1939. godine je bio poslovni direktor Rudarskog društva „Kalna A. D.". Na Univetzitetu u Beogradu radi do svoje sedamdesete godine kada po zakonu odlazi u penziju. Zahvaljujući svom naučnoistraživačkom radu prof. J. Hlitčijev je 10. juna 1955. godine izabran za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).[2][3][4]

Nastavna delatnost[uredi | uredi izvor]

Kada je 14. aprila 1920. godine J. Hlitčijev postavljen za honorarnog profesora Tehničkog fakulteta za predmete Repeticije iz Mehanike, Grafistatike i Hidraulike imao je iskustva u držanju predavanja iz oblasti mehanike na fakultetima u Petrovgradu i Hersonu. Posao koji je tada dobio na Tehničkom fakultetu bio je nivoa asistenta početnika, da li je to bilo pravdano nepoznavanjem jezika ili nešto drugo ne zna se. Sva sreća je bila u tome što je šef katedre za Tehničku mehaniku i termodinamiku bio prof. Ivan Arnovljević koji je odmah procenio kakvog je saradnika dobio pa je ta nepravda prema njemu ispravljena 2. maja 1922. godine, kada je postavljen na dužnost kontraktualnog vanrednog profesora univerziteta. Pored toga prof. J. Hlitčijev je imao sreće da za asistenta dobije Milana Vrečko, koji je svom profesoru pomogao oko rada sa studentima i u sređivanju rukopisa za udžbenike iz predmeta koje je držao. Iste godine iz predmeta Mehanika se izdvaja predmet Otpornost materijala koju preuzima da predaje prof. J. Hlitčijev, ovom predmetu je kasnije promenjen naziv u Nauku o čvrstoći. U Ovom statusu je profesor J. Hlitčijev proveo sve do 1937. godine kada je Ukazom Ministra prosvete postavljen na mesto redovnog profesora univerziteta. Po oslobođenju zemlje 1945. godine prof. J. Hlitčijev je izabran za šefa katedre za Tehničku mehaniku Tehničkog fakulteta koji je tada objedinjavao Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički, Arhitektonski, Tehnološki i Rudarski odsek, a imala je 11 članova. Posle reforme Fakulteta i Univerziteta profesor J. Hlitčijev ostaje na Građevinskom fakultetu, ali drži predavanja iz Teorije oscilacija, i Teorije elastičnosti i studentima Mašinskog fakulteta. Pored toga na Mašinskom fakultetu je formiran Brodski odsek, kao rezultat zalaganja profesora J. Hlitčijeva i narasle potreba za inženjerima brodograđevinske struke. Na tom odseku prof. J. Hlitčijev je držao predavanja iz predmeta Teorija brodskih konstrukcija. U statusu redovnog profesora proveo sve do školske 1957/1958. godine kada odlazi u penziju. I posle odlaska u penziju nastavio je da drži predavanja iz Teorije elastičnosti na Građevinskom fakultetu.

Knjige[uredi | uredi izvor]

Prof. J. Hlitčijev je pored naučnostručnih radova, objavljenih u zemlji i inostranstvu, napisao devet knjiga u periodu od 1926. do 1963. koje su se između ostalog koristile i kao univerzitetski udžbenici. Većina ovih knjiga je doživela i nekoliko izdanja, jedna od njih štampana je posthumno, a većina od njih se i danas koristi.[5][6]
Hlitčijev, Jakov (1926). Nauka o čvrstoći (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Udruženje studenata tehničkog fakulteta. str. 144 strana. 

  • Hlitčijev, Jakov (1938). Predavanja iz Teorije elastičnosti I (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 16 strana. 
  • Hlitčijev, Jakov; Lazarević, D. (1946). Osnovi tehnike računanja (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Prosveta. str. 38 strana. 
  • Hlitčijev, Jakov (1947). Nauka o čvrstoći I (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Vrečko. Beograd: Prosveta. str. 142 strana. 
  • Hlitčijev, Jakov (1948). Poglavlja iz Teorije elastičnosti (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. str. 156 strana. 
  • Hlitčijev, Jakov (1949). Otpornost materijala (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Vrečko. Beograd: Naučna knjiga. str. 213 strana. 
  • Hlitčijev, Jakov (1950). Poglavlja iz Teorije elastičnosti sa primerima (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Hlitčijev, Jakov (1973). Poglavlja iz proračuna brodskih konstrukcija (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. str. 218 strana. 

Knjiga „Poglavlja iz proračuna brodskih konstrukcija“ je nastala na osnovu rukopisa prof. Hlitčijeva, nađenih u njegovoj zaostavštini posle njegove smrti, na njoj je predano radio do kraja svoga života. Zahvaljujući zalaganju prof. Nenada Zrnića ova knjiga je ugledala svetlost dana 1973. godine u izdanju Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Pored ovih knjiga, prof. J. Hlitčijev je sa svojim saradnicima preveo na srpski jezik, nekoliko kapitalnih knjiga iz oblasti kojima se bavio, što je u ono vreme kada su knjige iz ovih oblasti bile retke i na stranim jezicima bio nemerljiv doprinos razvoju nauke, inženjerstva i prosvete u nas.

  • Krilov, N. A. (1952). „(prevod J. M. Hlitčijev i M. Vrečko)”. O nekim diferencijalnim jednačinama matematičke fizike (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Timošenko, S. (1956,1965, i 1972). „(prevod J. M. Hlitčijev, D. Radenković i K. Jojić)”. Otpornost materijala Tom.I Elementarna teorija i primeri (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska knjiga.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Timošenko, S. (1956,1965, i 1972). „(prevod J. M. Hlitčijev, D. Radenković i K. Jojić)”. Otpornost materijala Tom.II Viša teorija i primeri (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska knjiga.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Timošenko, S. (1962). „(prevod J. M. Hlitčijev)”. Teorija ploča i ljuski (na jeziku: (jezik: srpski)). Vojnovski-Kriger S. Beograd: Građevinska knjiga. str. 459 strana. 
  • Timošenko, S. (1966). „(prevod J. M. Hlitčijev i K. Jojić)”. Problemi vibracija u tehnici (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska knjiga. 

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj dugogodišnji rad akademik Jakov Hlitčijev je dobio sledeća priznanja:

  • Sedmojulsku nagradu 1958.
  • Nagrada Saveta za naučni rad Srbije 1959.
  • Orden rada sa crvenom zastavom 1961, i
  • Brojne plakete i zahvalnice.

Bio je takođe član mnogih domaćih i stranih strukovnih društava kao što su:

  • Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU),
  • Saveza Inženjera i tehničara Jugoslavije,
  • Osnivač i prvi predsednik Jugoslovenskog društva za mehaniku,
  • Mašinskog instituta SANU „Vladimir Farmakovski“,
  • Matematičkog instituta Srbije,
  • Glavnog redakcionog odbora časopisa „Tehnika“
  • GAMM (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik)

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Opšta, Enciklopedija (1978). “Hlitčijev, Jakov (1886—1963)”, Mala enciklopedija Prosveta (na ((sr))). YU-Beograd: Prosveta.
  2. ^ Mežinska, Jelena (1994). „Jakov Matvejevič Hlitčijev”. Ur.: Janićijević, Dušan. Rusi bez Rusije - Srpski Rusi. Beograd - Beočin: Dunaj & Efekt. str. 197—206. ISBN 978-86-82465-02-7. 
  3. ^ Milosavljević, M. (1967). “Oproštajni govor na pogrebu preminulog akademika Jakova Hlitčijeva”, Glasnik XV za 1964. (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, str.15-16.
  4. ^ Bilimović, A.; Đ. Lazarević (1967). “Jakov Hlitčijev (1886—1963)”, Glasnik XV za 1964. (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, str.17-18.
  5. ^ „Udžbenici”. Arhivirano iz originala 16. 01. 2012. g. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  6. ^ Naerlović-Veljković, Natalija (1998). “Jakov Metvejevič Hlitčijev (1886—1963)”, Život i delo srpskih naučnika (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti, knjiga 4, str.231-270.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Opšta, Enciklopedija (1978). „Hlitčijev, Jakov (1886—1963)”. Mala enciklopedija Prosveta (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Prosveta. 
  • Mežinska, Jelena (1994). „Jakov Matvejevič Hlitčijev”. Rusi bez Rusije - Srpski Rusi (na jeziku: (jezik: srpski)). Janićijević, Dušan-urednik. Beograd - Beočin: Dunaj & Efekt. str. 197—206. ISBN 978-86-82465-02-7. 
  • Naerlović-Veljković, Natalija (1998). „Jakov Metvejevič Hlitčijev (1886—1963)”. Život i delo srpskih naučnika (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. knjiga 4, str.231—270. 
  • SANU (1958). Godišnjak LXIV za 19. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 274—276. 
  • Milosavljević, M. (1967). „Oproštajni govor na pogrebu preminulog akademika Jakova Hlitčijeva”. Glasnik XV za 1964. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 15—16. 
  • Bilimović, A. (1967). „Jakov Hlitčijev (1886—1963)”. Glasnik XV za 1964. (na jeziku: (jezik: srpski)). Đ. Lazarević. YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 17—18. 
  • Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Vesović, M (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na jeziku: (jezik: srpski)). D. Popović. YU-Beograd: Mašinski fakultet. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаков_Хлитчијев&oldid=27704869”