Једногрба камила

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dromedary
Dromedar u vadiju, Sinajsko poluostrvo, Egipat
Pripitomljen
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Artiodactyla
Porodica: Camelidae
Rod: Camelus
Vrsta:
C. dromedarius
Binomno ime
Camelus dromedarius
Raspon dromedara 2000. godine
Sinonimi[1]
Spisak
  • C. aegyptiacus Kolenati, 1847
  • C. africanus (Gloger, 1841)
  • C. arabicus Desmoulins, 1823
  • C. dromas Pallas, 1811
  • C. dromos Kerr, 1792
  • C. ferus Falk,1786
  • C. lukius Kolenati, 1847
  • C. polytrichus Kolenati, 1847
  • C. turcomanichus J. Fischer, 1829
  • C. vulgaris Kolenati, 1847

Jednogrba kamila (lat. Camelus dromedarius)[2][3] ili arapska kamila,[4] je velika životinja iz reda papkara koja naseljava severnu i istočnu Afriku i Bliski istok. Jedina populacija koja živi izvan prirodnog staništa je ona u Australiji koju su uveli ljudi oko 1840. godine sa Kanarskih ostrva.[5] Takođe su uvedene u Namibiju.

Zapravo, jednogrbe kamile se više ne smatraju divljim životinjama jer su „istrebljene“ iz svog prirodnog staništa pre 2000 godina, i jedino žive kao pripitomljene. Poneke populacije su postale divlje, kao one u Australiji. Jednogrbe kamile su prvenstveno pripitomljene u centralnoj i južnoj Arabiji pre 4000-2000 godina p. n. e. Trenutno postoji blizu 13 miliona pripitomljenih jednogrbih kamila od kojih većina živi u istočnoj Indiji, Pakistanu, preko Irana do severne Afrike.

Jednogrba kamila je najpoznatiji predstavnik porodice kamelida. Zajedno sa dvogrbom kamilom čini rod Camelus.

Taksonomija i klasifikacija[uredi | uredi izvor]

 
 
Lamini
 

Alpaca

 
 
 

Vicuña

 
 
 

Llama

 
 

Guanaco

 
 
 
 
Camelini
 

Jednogrba kamila

 
 
 

Divlja dvogrba kamila

 
 

Dvogrba kamila

 
 
 
 
 
Filogenetski odnosi dromedara iz kombinovane analize svih molekularnih podataka.[6]

Dromedar deli rod Camelus sa dvogrbom kamilom (C. bactrianus) i divljom dvogrbom kamilom (C. ferus). Dromedar pripada porodici Camelidae.[1][7] Drevni grčki filozof Aristotel (4. vek pne) bio je prvi koji je opisao vrstu Camelus. On je imenovao dve vrste u svojoj Istoriji životinja; jednogrba arapska kamila i dvogrba baktrijska kamila.[8][9] Dromedar je dobio svoje sadašnje binomno ime Camelus dromedarius od švedskog zoologa Karla Linea u njegovoj publikaciji Systema Naturae iz 1758. godine.[10] Britanski veterinar Arnold Liz je 1927. godine klasifikovao dromedare prema njihovim osnovnim staništima; brdske kamile su male, mišićave životinje i efikasne teretne zveri; veće ravničarske kamile bi se dalje mogle podeliti na pustinjski tip koje mogu da podnose lake terete i pogodne su za jahanje, i rečni tip – spore životinje koje mogu da podnesu teške terete; i one između ova dva tipa.[11]

Godine 2007, Peng Cuej iz Kineske akademije nauka i njegove kolege su sproveli filogenetsku studiju o evolucionim odnosima između dva plemena Camelidae; Camelini – koji se sastoji od tri vrste Camelus (studija je razmatrala divlju dvogrbu kamilu kao podvrstu dvogrbe kamile) – i Lamini, koji se sastoji od alpake (Vicugna pacos), gvanaka (Lama guanicoe), lame (LL. glama) i vikunje (V. vicugna). Studija je pokazala da su se dva plemena razišla pre 25 miliona godina (rani miocen), ranije nego što je ranije procenjeno na osnovu severnoameričkih fosila.

Dromedar i dvogrba kamila se često ukrštaju da bi proizveli plodno potomstvo. Tamo gde se rasponi vrsta preklapaju, kao što je severni Pandžab, Persija i Avganistan, fenotipske razlike između njih imaju tendenciju da se smanjuju kao rezultat ekstenzivnog ukrštanja. Plodnost njihovog hibrida je dala povoda za spekulacije da bi jednogrbu i dvogrbu kamilu trebalo spojiti u jednu vrstu sa dve varijante.[11] Međutim, analiza mitohondrijalnog gena citokroma b iz 1994. pokazala je da vrste pokazuju 10,3% divergencije u svojim sekvencama.[12]

Genetika i hibridi[uredi | uredi izvor]

Dromedar ima 74 diploidna hromozoma, isto kao i druge kamile. Autozomi se sastoje od pet parova malih do srednjih metacentrika i submetacentrika.[13] X hromozom je najveći u metacentričnoj i submetacentričnoj grupi.[14] Postoji 31 par akrocentrika.[13] Kariotip dromedara je sličan kariotipu baktrijske kamile.[15]

Hibridizacija kamila je počela u prvom milenijumu pre nove ere.[16] Tokom otprilike hiljadu godina, baktrijske kamile i dromedari su uspešno parili u regionima gde su simpatični da bi formirali hibride sa dugačkom, blago zakrivljenom grbom ili sa dve grbe – jednom malom i jednom velikom. Ovi hibridi su veći i jači od svojih roditelja – mogu da podnesu veća opterećenja.[14][16] Ukrštanje prve generacije ženskog hibrida i mužjaka baktrijske kamile takođe može proizvesti hibrid. Hibridi iz drugih kombinacija imaju tendenciju da budu loše ćudi ili mrzovoljni.[17]

Izgled i adaptacije[uredi | uredi izvor]

Jednogrbe kamile su prepoznatljive po dugom, krivom vratu i pre svega po jednoj grbi. Grba je izgrađena od masti spojenim za vezivno tkivo, predstavljajući zalihu hranljivih materija u vreme oskudice. Veličina grbe zavisi od ishranjenosti životinje, a za vreme izgladnelosti postaje manja, više nagnuta na jednu stranu. Kamilje usne su odebljane kako bi se lakše hranile žilavim, bodljikavim biljem. Dlaka je najčešće peščano braon boje, iako boja može da varira od skoro crne do bele. Dlaka na grbi, vratu i ramenima je duža i tamnija. Stopala su prilagođena kretanju po pesku i lako se mogu povrediti na oštrom kamenju i neprimerna su za kretanje po blatnjavom i klizavom terenu.

Stopalo kamile sa dva prsta

Odrasli mužjaci narastu do visine od 1,8 do 2 metra, a ženke su visoke od 1,7 do 1,9 metara.[18][19] Mužjaci su za 10% krupniji od ženki, sa masom od 400 do 600 kilograma.[20] Mužjaci poseduju mekano nepce koje prilikom naduvavanja prerasta u duboko, svetlo kesasto proširenje koje Arapi nazivaju „doula“. Ovo mesnato proširenje visi ispod mužjakovih usta i ima ulogu u privlačenju ženki tokom sezone parenja.

Jednogrbe kamile su razvile niz adaptacija kako bi se prilagodile okruženju u kom žive. Oči imaju dupli red trepavica kako bi bile zaštićene od duvanja vetra koji raznosi pesak i prašinu. Dodatno tome, tokom jakih peščanih oluja, kamile mogu da zatvore svoje nozdrve i spreče da im pesak uđe u nos. Postoji nekoliko načina da kamila sačuva višak vode u svom telu. Kamile podnose telesnu temperaturu u rasponu od 34 do 41.7 °C tokom dana. Ovo kolebanje telesne temperature omogućuje kamili da očuva vodu time što se zaustavlja rad znojnih žlezda kako se spoljašnja temperatura povećava. Krda se međusobno skupljaju pritiskajući jedni druge kako bi se izbegao prekomeran gubitak toplote. Jednogrbe kamile mogu da podnesu gubitke od 30% i više procenata vode, u uslovima koji bi bili smrtonosni za ostale sisare koji smeju da izgube 15% telesne tečnosti. Brzo rehidriraju i u stanju su da popiju 100 litara vode za samo 10 minuta. Ovo bi, opet, bilo smrtonosna količina unete tečnosti za druge životinje.[20]

Ponašanje i ishrana[uredi | uredi izvor]

Jednogrbe kamile u pustinji u Alžiru

Sa izuzetkom mužjaka u vreme parenja, jednogrbe kamile ne ispoljavaju agresivno ponašanje. Sukobljavanje uključuje guranje jedni druge celim svojim telom, spuštanje glave i vrata, grickanje ali bez ujedanja. Kada su povređene ili uzbuđene desi se da ispovraćaju ono što su pojele. Obično formiraju krda od po 2 do 20 životinja. Ženke predvode krdo, dok dominantni mužjak upravlja od pozadi. Jednogrbe kamile uživaju u češkanju, i često se mogu videti naslonjene o neko drvo ili kako se čiste donjim sekutićima.

Za razliku od dvogrbe, jednogrba kamila je viša i brža. Napunjena tovarom, sa čovekom na leđima, jednogrba kamila može da izdrži put krećući se 13-14 km/h satima, u poređenju sa dvogrbom kamilom, koja se natovarena kreće brzinom od 4 km/h.[21]

Jednogrbe kamile su biljojedi preživari. 70% njihove ishrane čine grmlje i bodljikavo bilje. U principu, poješće sve što raste u pustinji. Oko 8-12 sati dnevno provedu u ispaši i preživanju. Kamilama je potrebno 6 do 8 puta više unosa soli nego drugim životinjama potrebnih za apsorpciju i skladištenje vode. Brste na visini do 3.5 metara, lomeći granje i skidajući lišće svojim debelim usnama. Svaki zalogaj žvaću 40-50 puta.[22]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Grupa jednogrbih kamila u Izraelu

Tokom sezone parenja, mužjaci se takmiče međusobno pokretanjem glave i vrata na različite načine. Za vreme sukoba, mužjaci nastoje da ujedu jedni druge za noge i glavu. Kopulacija prosečno traje od 11 do 15 minuta.

Ženke su polno zrele sa tri godina, dok su spremne za parenje sa 4-5 godina. Kod mužjaka, puna seksualna zrelost se stiče sa 6 godina. Parenje se odvija u zimu preklapajući se sa kišnom sezonom, ali sve zavisi od mesta staništa geografskog položaja. Trudnoća traje 15 meseci posle koje se rađa jedno tele.

Telad su sposobna da se sama slobodno kreću nakon prvog dana. Materinska briga, uključujući dojenje, traje 1-2 godine.[20]

Jednogrbe kamile i čovek[uredi | uredi izvor]

Lavovi napadaju jednogrbu kamilu, skulptura u Karnidž prirodnjačkom muzeju u Pitsburgu

Kada su jednogrbe kamile pripitomljene, do danas se ne može se sa sigurnošću reći, poznato je samo da se proces pripitomljavanja odvijao na Arabijskom poluostrvu, najverovatnije u trećem milenijumu pre nove ere. Danas se jednogrbe kamile koriste kao tegleće životinje, ali se takođe koriste i za dobijanje mleka i mesa. U mnogim afričkim i azijskim zemljama, kao i u Australiji, trke na jednogrboj kamili su veoma popularne.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ur. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 646. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ „dromedary”. The Chambers Dictionary (9th izd.). Chambers. 2003. ISBN 0-550-10105-5. 
  3. ^ „Definition of dromedary | Dictionary.com”. www.dictionary.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-02-14. 
  4. ^ „Arabian Camel (Dromedary) | National Geographic”. Animals (na jeziku: engleski). 2011-05-10. Pristupljeno 2021-10-23. 
  5. ^ „Camels Australia Export - Central Australia - Northern Territory - Australia”. www.camelsaust.com.au. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ Cui, P.; Ji, R.; Ding, F.; Qi, D.; Gao, H.; Meng, H.; Yu, J.; Hu, S.; Zhang, H. (2007). „A complete mitochondrial genome sequence of the wild two-humped camel (Camelus bactrianus ferus): an evolutionary history of Camelidae”. BMC Genomics. 8 (1): 241. PMC 1939714 Slobodan pristup. PMID 17640355. doi:10.1186/1471-2164-8-241.  open access publication - free to read
  7. ^ Groves, C.; Grubb, P. (2011). Ungulate Taxonomy. Johns Hopkins University Press. str. 32. ISBN 978-1-4214-0093-8. 
  8. ^ de Buffon, C. (1791). Natural History, General and Particular. 6. London, UK: Alexander Strahan. str. 121. Arhivirano iz originala 2017-10-01. g. Pristupljeno 2018-01-14. 
  9. ^ Smith, W.; Anthon, C. (1870). A Dictionary of Greek and Roman Antiquities (3rd izd.). New York, USA: Harper and Brothers Publishers. str. 204. 
  10. ^ Linnaeus, C. (1758). Systema Naturæ Per Regna Tria Naturae (10th izd.). Stockholm, Sweden: Laurentius Salvius. str. 65. Arhivirano iz originala 2018-06-17. g. Pristupljeno 2018-02-20. 
  11. ^ a b Mukasa-Mugerwa, E. (1981). The Camel (Camelus dromedarius): A Bibliographical Review (PDF). Addis Ababa, Ethiopia: International Livestock Centre for Africa. str. 1—147. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-02-02. g. Pristupljeno 2016-01-27.  open access publication - free to read
  12. ^ Stanley, H.F.; Kadwell, M.; Wheeler, J.C. (1994). „Molecular evolution of the family Camelidae: a mitochondrial DNA study”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 256 (1345): 1—6. Bibcode:1994RSPSB.256....1S. PMID 8008753. S2CID 40857282. doi:10.1098/rspb.1994.0041. 
  13. ^ a b Benirschke, K.; Hsu, T.C. (1974). An Atlas of Mammalian Chromosomes. 8. New York, USA: Springer. str. 153—6. ISBN 978-1-4615-6432-4. 
  14. ^ a b Kohler-Rollefson, I.U. (1991). „Camelus dromedarius” (PDF). Mammalian Species (375): 1—8. JSTOR 3504297. doi:10.2307/3504297. Arhivirano iz originala (PDF) 2013-05-21. g. Pristupljeno 2012-08-09.  open access publication - free to read
  15. ^ Taylor, K.M.; Hungerford, D.A.; Snyder, R.L.; Ulmer, F.A.Jr. (1968). „Uniformity of karyotypes in the Camelidae”. Cytogenetic and Genome Research. 7 (1): 8—15. PMID 5659175. doi:10.1159/000129967. 
  16. ^ a b Potts, D.T. (2004). „Camel hybridization and the role of Camelus bactrianus in the ancient Near East”. Journal of the Economic and Social History of the Orient. 47 (2): 143—65. doi:10.1163/1568520041262314. 
  17. ^ Kolpakow, V.N. (1935). „Über Kamelkreuzungen” [About camel crossings]. Berliner und Münchner Tierärztliche Wochenschrift (na jeziku: nemački). 51: 617—22. 
  18. ^ Arab News, 2018, Check out the world’s tallest camel
  19. ^ Guinness World Records, Largest species of camel
  20. ^ a b v Animal Diversity Web: Camelus dromedarius, Pristupljeno 4. 5. 2013.
  21. ^ „Camel”. Pristupljeno 5. 12. 2005. 
  22. ^ Animal Diversity Web: Camelus dromedarius, Pristupljeno 4. 5. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Једногрба_камила&oldid=26173100”