Jednostavne indigestije buraga
Indigestije, ili lat. Atonia et insufficientio proventriculorum, indigestio simplex, predstavljaju poremećaje koje nastaju kao posledica promena u motornoj funkciji predželudaca, poremećaja fiziološkog statusa flore i faune predželudaca i biohemijskih procesa i stvaranje i resorpcija toksina, a za posledicu ima poremećaje opšteg stanja zdravlja kod goveda, ovaca i koza i sa posledičnim poremećajem varenja hrane u predželucima.
Simptomi[uredi | uredi izvor]
Oboljenje počinje smanjenjem apetita. Proizvodnja mleka se postepeno smanjuje. Ponašanje životinja je nepromenjeno ili postoji blaga depresija. Preživanje prestaje. Opstipacija se javlja u većini slučajeva, a dijareja može da se javi usled pokvarene hrane. Pokreti buraga su smanjeni po broju i jačini ili ih uopšte nema. Može se javiti blaga timpanija, pogotovo kod zamrznute i pokvarene hrane. Kod blažih oblika dolazi do spontanog oporavka, ukoliko se otkloni uzrok. Ako nastane intoksikacija organizma, životinja ispoljava slabost ili trajno ležanje. Puls, telesna temperatura i disanje su nepromenjeni. Bol ne može da se ustanovi perkusijom abdomilanog zida sa leve strane. Ukoliko je utvrđen bolni proces, on najčešće nestaje kada se uspostave normalni pokreti buraga, i smanji njegova veličina.
Da bi bili sigurni da je reč o indigestiji, na laboratorijski pregled se šalje sadržaj buraga i ispituje se njegov hemijski sastav, mikrobiološka flora i fauna, a naročito pH vrednost. Vrednost pH od 6,2 do 7 smatraju se normalne. Kod goveda koje se hrane koncentratom, pH se kreće od 5,5 do 6. Kod goveda koja se hrane kabastom hranom, tako niske vrednosti treba da izazovu sumnju na acidozu u buragu. Pregledom mokraće na prisustvo ketonskih tela isključuje se indigestija nastala zbog ketoze.[traži se izvor]
Uzroci[uredi | uredi izvor]
Uzroci koji dovode do primarnih indigestija su različiti: greške u sastavu obroka, načinu i režimu ishrane, nagli prelazak sa jedne ishrane na drugu, neredovno hranjenje i napajanje, davanje previše usitnjene hrane (koncentrati) bez dovoljno kabastog dela obroka, davanje slabo svarljive kabaste hrane (slama i seno lošeg kvaliteta), davanje plesnive, trule, zagrejane ili smrznute hrane, davanje većih količina zrnevlja žitarica ili koncentrata u ishrani, prekomerno davanje silaže (ili ako se silaža daje prvi put u većoj količini) davanje otrovane hrane ili otrovnih biljaka, peroralno davanje antibiotika, sulfonamida ili antibiotika koji štetno deluju na mikrofloru buraga. [1]
Preživari teško podnose nagle promene režima ishrane, neredovno hranjenje sa kraćim ili dužim pauzama između obroka, ishranu sa dosta usitnjenom hranom, kao i sa tečnom hranom, ali bez dovoljno kabastih hraniva koja predstavlja osnovni uzrok pojava indigestija. Takođe, česte greške u ishrani su davanje dovoljno kabaste hrane, ali slabijeg kvaliteta, koja je slabo svarljiva, naročito kada je manje unošenje proteina.
Indigestije i atonija buraga, takođe, mogu nastati sekundarno usled raznih oboljenja i poremećaja u organizmu (toksemija, ketoza, mastitis, bolesti usne duplje, enzootske pneumonije, urolitijaze, avitaminoze i drugih), ali se onda javljaju i drugi znaci bolesti.
Procesi varenja hrane u predželucima isključivo se svode na aktivnost mikroflore i mikrofaune prisutne u buragu. U slučaju grešaka u ishrani, i u slučaju naglih promena hrane, dolazi do poremećaja sastava mikroflore i mikrofaune predželudaca, jer mikroorganizmi ne mogu brzo da se adaptiraju na nove promene u buragu. U slučaju poremećaja sastava mikroflore dolazi do nepravilnog razlaganja hrane i stvaranja toksičnih supstanci koje dovode do poremećaja nervno-mišićne razdražljivosti tonusa glatke muskulature predželudaca i do oštećenja njihove sluzokože. Recorpcijom (usvajanjem) nastalih toksičnih materija dolazi do njihovog štetnog dejstva na parenhimatozne organe i nervni sistem. Promene u predželucima mogu dovesti do izmene pH buraga (acidoza i alkaloza buraga) i stvaranja histamina.
Lečenje[uredi | uredi izvor]
Korigovati greške u hrani. Prvih jedan do dva dana treba uskratiti hranu, a zatim davati kvalitetno seno. U lakšim slučajevima može doći do spontanog ozdravljenja za nekoliko dana. Ukoliko je kiselost sadržaja buraga povećana potrebno je dati alkalije: natrijum bikarbonat 250 grama, kalcijum karbonat 250 grama, magnezijum karbonat 200 grama ili magnezijum oksid 200 grama pomešani sa nekoliko litara vode koje se daju peroralno i aplikacija se može ponoviti za 24 časa i 48 časova, kao i smeša kalcijum karbonata 100 do 200 grama i kalcijum saharata 50 do 100 grama. U slučaju alkaloze buraga daje se mlečna kiselina 50-70 ml u 10 litara vode i natrijum propionat 100 grama. Može se davati askorbinska kiselina 50 grama, zatim 80 postotna sirćetna kiselina 500 ml u 10 litara vode, glutaminska kiselina 100 do 200 grama takođe u 10 litara vode. Kod acidogene mikroflore i prisustva truležnih bakterija peroralno se daju antibiotici: oksitetraciklin (kod acidoze) ili streptomicin (kod alkaloze). Za stimulaciju rasta i aktivnosti mikroflore daju se svež pekarski kvasac (500-1000 grama sondom).[2]
U poslednje vreme sve se više koriste preparati na bazi zeolita, ili drugih stabilizatora elektrohemijske reakcije kao što je bentonit. Acidozu krvi treba suzbijati laganom intravenoznom infuzijom 1,4 postotnim rastvorom natrijum-bikarbonata u količini od 1 do 2 litre. Natrijum-laktat je stabilan pre sterilisanju kuvanjem i zato je bolji u odnosu sa natrijum-propionat.
Kod indigestije udružene sa toksemijom dati infuziju rastvora 5 do 10 postotne glukoze u fiziološkom rastvoru natrijum-hlorida (3 do 5 litara dnevno), zajedno sa aneurinom, vitaminom C, B1 i kofeinom, zatim se mogu davati antihistaminici, kortikosteroidi, analeptici i kardijaci. Na tržištu postoje gotovi preparati za suzbijanje indigestije kod preživara. [3]
Lečenje kod ovaca[uredi | uredi izvor]
Otkloniti uzrok koji je izazvao indigestiju i korigovati greške u ishrani. Prvih nekoliko dana davati male količine kvalitetnog sena više puta na dan. Lečenje je kao i kod goveda.[traži se izvor]
Preventiva[uredi | uredi izvor]
Obrok za preživare treba biti izbalansiran u kvantitativnom, kvalitativnom i energetskom smislu. Odnos hranljivih materija (proteina, lako svarljivih ugljenih hidrata i celuloze) u obroku mora da bude uravnotežen i režim ishrane da bude pravilan. Goveda koja se hrane hranivima sa lako svarljivim ugljenim hidratima (koncentrati) moraju imati određen udeo kabaste hrane (najmanje 25% obroka za mlečne krave). Prelazak na ishranu drugim hranivima mora biti postepen. Izbegavati davanje velikih količina proteina, kao i hraniva bogata ureom, nitritima i nitratima, a kod povećanog njenog udela u obroku obavezno dati potrebnu količinu lako svarljivih ugljenih hidrata. Hrana ne sme da bude pokvarena, plesniva, trula, zagađena truležnim bakterijama, zemljom i otpadnim vodama. Kod junadi u početku tova prelazak na koncentrovanu hranu treba da bude postepen, udeo koncentrata u odnosu na kabasti deo treba da iznosi 40:60, ili 50:50, i tako davati prvih 7 do 10 dana, a kasnije se postepeno može smanjivati kabasti deo hrane sve dok se ne svede na 10-15%. Preventivno davanje natrijum-bikarbonata u koncentratima za suzbijanje acidoze buraga kod tovne junadi nema efekta u kasnijoj fazi tova. Kod ovaca i koza izbegavati ishranu sa grubom teško svarljivom hranom.[3]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Jednostavne indigestije - veterina.info”. veterina.info. Pristupljeno 2021-03-04.
- ^ „Drugs for Specific Purposes in the Ruminant Digestive System - Pharmacology”. Veterinary Manual (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-06.
- ^ a b Đoković, Radojica D. (2014). Zdravstvena zaštita preživara. Čačak: Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku. str. 3. ISBN 978-86-87611-30-6.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Đoković, Radojica D. (2014): Zdravstvena zaštita preživara. Univerzitet u Kragujevcu, Agronomski fakultet u Čačku. ISBN 978-86-87611-30-6. str. 1.