Jelena Nelipčić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu kraljicu Jelenu, pogledajte članak Kraljica Jelena.
Jelena
Lični podaci
Puno imeJelena Nelipčić
Datum rođenjapre 1379.
Datum smrti1422.
Mesto smrtiKraljevina Bosna
Porodica
SupružnikOstoja Kotromanić, Hrvoje Vukčić Hrvatinić
RoditeljiIvan II Nelipčić
Margareta Merini
DinastijaNelipčići
kraljica Bosne
Period1416-1418
PrethodnikKujava Radinović
NaslednikDoroteja Jovanova Gorjanska

Jelena Nelipčić (umrla 1422. godine[1]) je bila splitska vojvotkinja (1401-1416) i bosanska kraljica (1416-1418). Bila je udata najpre za Hrvoja Vukčića Hrvatinića, gospodara Donjih Kraja, a potom za bosanskog kralja Stefana Ostoju.

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Jelena je bila pripadnik velikaške porodice Nelipčića. Nelipčići su vladali u oblasti Cetine. Otac Jelene bio je knez Ivan II Nelipčić (1344-1379). Majka joj se zvala Margareta. Margareta je pripadala splitskoj plemićkoj porodici Merini[2]. Nije poznata godina Jeleninog rođenja[3]. U trenutku smrti svoga oca (1379), verovatno je bila sasvim mlada. Jelenin život do početka 15. veka nije poznat. Detinjstvo je verovatno provela pored majke Margarite koja je bila katolikinja i odgajala je u tom duhu. Jelena je živela u senci svoga, mnogo poznatijeg brata, Ivaniša koji je nasledio oca kao herceg Splita. Margareta i Ivaniš su uzimali učešća u političkim dešavanjima u Dalmaciji svog vremena. Uspeli su da održe posede Ivana Nelipčića u punom obimu[4].

Brak sa Hrvojem Vukčićem[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Hrvoje Vukčić
Hrvoje Vukčić, Jelenin prvi muž

Jelenin prvi muž bio je herceg Hrvoje Vukčić Hrvatinić koji je držao posede u zemlji Donji Kraji. Hrvoje se od 1399. godine smatrao samostalnim gospodarem. Brakom sa Jelenom, sestrom tadašnjeg cetinskog kneza Ivaniša Nelipčića, Hrvoje je u miraz dobio značajan grad Omiš na ušću Neretve. Brak između Hrvoja i Jelene sklopljen je najkasnije do 15. jula 1401. godine kada se Hrvoje prvi put spominje sa svojom suprugom kojoj se, doduše, ne pominje ime[5]. Sklapanje braka svakako je inspirisano obostranom željom za povezivanjem porodica Nelipćić i Vukčić. Hrvoje je, bez sumnje, pre Jelene imao drugu ženu koju je do 1401. godine morao oterati. Ona je bila majka Balše Hercegovića, Hrvojevog naslednika. Balša se 1399. godine pojavljuje na čelu vojske koja osvaja Dubicu i Dubičku župu. Kako je komanda nad vojskom iziskivala određenu fizičku spremnost i punoletstvo, Dragiša je mogao biti rođen oko 1380. godine. Svakako mu, dakle, majka nije mogla biti Jelena Nelipčić koja je u to vreme i sama bila mlada[6][7].

Jelena je prve godine svoga braka sa Hrvojem verovatno provodila u nekim od hercegovih utvrđenih gradova u Bosni. Do 1405. godine nema podataka o Jeleni. Te godine očekivao se dolazak Hrvoja i njegove žene u Trogir. Verovatno je u periodu od 1403. do 1413. godine Jelena živela u Splitu. Jelenina majka bila je Splićanka, a njen brat Ivaniš imao je posede u Splitu. O Jeleninoj delatnosti u Splitu je iz perioda od 1409. do 1413. godine sačuvano nekoliko arhivskih vesti[8]. Notarska beleška iz 1409. godine svedoči da je Jelena prdala bivšem splitskom nadbiskupu Petru 43 marke i dve unče srebra koje je primio knez Cvitko Tolihnić. Namena je bila izrada relikvija za moći sv. Duje. To je jasan dokaz da je Jelena bila katolikinja. U dokumentima do 1413. godine vidimo da je Jelena raspolagala znatnom sumom novca[8].

Jelena je 1412. godine pratila svoga muža u Budim. Tada je poljskog hroničara Dlugoša toliko impresionirala pojava hercega da ga je nazvao kraljem. Zabeležena je i Hrvojeva viteška pratnja[9].

Omiš[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Omiš
Zemlje Hrvoja Vukčića u Donjim Krajevima

Hrvoje je umro početkom 1416. godine. Nasledio ga je sin iz prethodnog braka, Balša Hercegović. Jelena je ispoljila iznenađujuću snalažljivost nakon muževljeve smrti. Hrvojeva smrt otvorila je pitanje nasledstva Omiša koga je dobio u miraz. Interesovanje su ispoljili bosanski kralj Ostoja, Dubrovačka republika, Trogir, Split i Mletačka republika. Dubrovčani su izgleda bili najbrži jer je šibenički knez Blaž Delfin javio 18. marta 1416. godine Veneciji o namerama Dubrovčana da zauzmu Omiš. Već 6. aprila je Delfin dobio instrukciju da zaposedne grad Omiš. Dubrovčani su 1. aprila izvestili Jelenu o svojim namerama. Ona je, međutim, još ranije u gradu postavila svog kastelana sa 30 vojnika. Jelenin kastelan ponudio je šibeničkom knezu Delfinu Omiš za 3000 dukata. Tada još uvek nisu otpočeli pregovori o sklapanju braka Jelene i bosanskog kralja Ostoje. Na kraju je problem oko Omiša Jelena rešila sama. Grad je predala svome bratu Ivanišu koji se već maja 1416. godine pojavljuje kao gospodar Omiša[10].

Brak sa kraljem Ostojom[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Stefan Ostoja
Bosanska država u srednjem veku

Jelenin drugi muž bio je bosanski kralj Ostoja. Kao Ostojina žena, Jelena se prvi put spominje u dubrovačkom pismu ugarskom kralju Žigmundu Luksemburškog od 12. oktobra 1416. godine. Ostoja se 1415. godine, nakon ubistva Pavla Radenovića, razveo od svoje prve žene, Kujave, koja je bila Pavlova rođaka. Novi brak Ostoja je sklopio na leto 1416. godine, najverovatnije sa namerom da se dočepa Omiša, što mu nije uspelo. Hrvojev sin Balša Hercegović je, moguće, oktobra 1412. godine već bio mrtav. Međutim, kao naslednik Hrvojevih teritorija u Bosni postojao je i dalje Juraj Vojsalić, sin Hrvojevog brata Vojislava. Izgleda da je Ostoja zauzeo mali deo Hrvojevih teritorija. Težište svojih akcija prebacio je na Hum[11].

Jelena se, kao bosanska kraljica, mešala u spoljnu politiku Bosne. Dokument trogirskog notarijata od 16. oktobra 1416. godine pokazuje da je Jelena nastojala da stvori veze sa ugarskim kraljem Žigmundom. Zadatak je bio poveren bivšem splitskom knezu Petrici Jurjeviću iz Vrbasa. Za putni trošak dobio je 160 dukata. Petrica je krenuo Žigmundu koji se tada nalazio na saboru u Konstanci, ali je umro u Trogiru. Biloslav Ljubunčić, Jelenin čovek, podigao je od udovice Jurjevića 160 dukata[12].

Ostojina ženidba sa Jelenom izazvala je burnu reakciju Ostojinog sina Stefana Ostojića koji je bio duboko uvređen time što je Ostoja oterao njegovu majku. Kujama i Ostojić su bosanskom kralju priredili niz neugodnosti kojih nije bila pošteđena ni Jelena. Polovinom aprila 1417. godine Jelena se sa Ostojom nalazila na Neretvi, u Bišću. Dubrovčani su kralja i kraljicu darovali sa 150 perpera i počastili ih ribom. Marta 1418. godine Dubrovčani su darovali kralja i kraljicu sa 40 dukata i vunenom tkaninom[12]. Izgleda da je tada došlo do normalizovanja odnosa između Ostoje i njegovog sina.

O daljem Jeleninom životu, do smrti (oko 1422) saznajemo samo iz dubrovačkih dokumenata koji se odnose na kuću koju joj je darovao Hrvoje Vukčić 1412. godine. Dubrovčani su nastojali da, nakon Hrvojeve smrti, oduzmu Jeleni kuću. Veliko veće raspravljalo je o kući i o teritorijama kojima je upravljao Balša Hercegović krajem 1416. godine. Početkom sledeće godine odlučeno je da se obrazuje tročlana grupa koja će se starati o Hrvojevoj kući. Jelenin poslanik se 1418. godine žalio u njeno ime u Dubrovniku. Na kraju je, uz odnos glasova 14:13, kuća vraćena Hrvojevoj udovici. Predlog je, međutim, odbačen 6. juna 1418. godine[13].

Poslednje godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Septembra 1418. godine umro je kralj Ostoja. Na bosanski presto popeo se njegov sin Stefan Ostojić. Ostojina bivša žena odlučila je da se obračuna sa Jelenom. Jelena nije napustila Bosnu već je prihvatila borbu sa Kujavom. Jelena je ubrzo dospela u zatvor o čemu svedoči dubrovački dokument od 11. jula 1419. godine. Može se smatrati da je zatvorena do februara 1419. godine kada je Ostojić u Dubrovniku tražio Hrvojevu kuću za sebe. Jelena se u narednom periodu ne pominje. Sledeći pomen bivše bosanske kraljice je u dubrovačkom dokumentu od 1. marta 1423. godine iz koga saznajemo da je Jelena umrla prošle godine. Jelena je ubijena u tamnici[14]. U njeno ubistvo je, bez sumnje, bila umešana Kujava, što u srednjem veku nije bila retka pojava.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Lovrenović 1987, str. 192.
  2. ^ Mrgić 2002, str. 83.
  3. ^ Lovrenović 1987, str. 183.
  4. ^ Lovrenović 1987, str. 183–4
  5. ^ Mrgić 2002, str. 84.
  6. ^ Mrgić 2002, str. 125.
  7. ^ Lovrenović 1986, str. 195–8
  8. ^ a b Lovrenović 1987, str. 185.
  9. ^ Lovrenović 1987, str. 186.
  10. ^ Lovrenović 1987, str. 187–8
  11. ^ Lovrenović 1987, str. 188.
  12. ^ a b Lovrenović 1987, str. 189.
  13. ^ Lovrenović 1987, str. 190–1
  14. ^ Lovrenović 1987, str. 191–2

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dubravko Lovrenović; Jelena Nelipčić, splitska vojvotkinja i bosanska kraljica, Filozofski fakultet Zagreb (1987)
  • Mrgić, Jelena (2002). Donji Kraji: Krajina srednjovekovne Bosne. Beograd: Filozofski fakultet. 
  • Mrgić, Jelena (2008). Severna Bosna: 13-16. vek. Beograd: Istorijski institut. 
  • Šišić, Ferdo (1902). Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba (1350—1416). Zagreb: Matica hrvatska. 
  • Hrvatski biografski leksikon, pdf
  • Dubravko Lovrenović, Da li je Jelena Nelipčić bila majka Balše Hercegovića, Istorijski zbornik 7, Beograd (1986). str. 195—8
Bosanska kraljica
1416-1418
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јелена_Нелипчић&oldid=26079562”