Јестива гљива

Jestive gljive; Vremenski raspon: rani Silur — danas
	Vrganj (Boletus reticulatus)
Naučna klasifikacija
Domen:	Fungi

Jestive gljive su one pečurke, ali i druge gljive koje se koriste u ljudskoj ishrani.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Ljudi su upotrebljavali gljive u ishrani još u doba Vavilonaca, starih Egipćana, ali i Indijanaca. Takođe su ih koristili i u Kini i Japanu pre nekoliko hiljada godina, ne samo u kulinarstvu, već i zbog lekovitosti pojedinih vrsta. Stari filozofi su jela spremljena od gljiva nazivali „carskom hranom“, pa čak i „hranom bogova“.^[1]

Hranljivost[uredi | uredi izvor]

Gljive se koriste gotovo u svim svetskim kuhinjama zbog prijatnog ukusa, ali i bogatstva potrebnih supstanci. Poput drugih živih bića, gljive se najvećim delom sastoje iz vode (75-93%) i proteina (2,5-7%), ali su značajni i njihovi drugi sastojci: ugljeni hidrati, neki minerali (posebno je značajno prisustvo fosfora), kao i vitamini A, C, B1, B2, a kod nekih vrsta i D i K. Takođe, aromatični sastojci čine da gljive mogu biti začin jelima i značajno podići njihov kvalitet. Ono što se može zameriti gljivama je to što su teško svarljive, pa je preporučljivo seckati ih ili čak samleti pre upotrebe.^[1]

Priprema[uredi | uredi izvor]

Gljive se brzo kvare, posebno u toplim mesecima, pa njihova priprema počinje još na terenu. Preporuka je da se sakupljaju u korpama od pletenog pruća baš zato da bi se sprečilo kvarenje. Takođe, leti ih treba jesti istog dana kada su i ubrane.^[1]

Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive.
Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, ili do smrti onog koji ih je pojeo. Ako želite da skupljate gljive, ne preporučuje se korišćenje opisa iz ovog članka za prepoznavanje, već da se obavestite o izgledu i načinu prepoznavanja kod nekog stručnjaka za gljive.