Јестива гљива

Jestive gljive; Vremenski raspon: rani Silur — danas
	Vrganj (Boletus reticulatus)
Naučna klasifikacija
Domen:	Fungi

Jestive gljive su one pečurke, ali i druge gljive koje se koriste u ljudskoj ishrani.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Ljudi su upotrebljavali gljive u ishrani još u doba Vavilonaca, starih Egipćana, ali i Indijanaca. Takođe su ih koristili i u Kini i Japanu pre nekoliko hiljada godina, ne samo u kulinarstvu, već i zbog lekovitosti pojedinih vrsta. Stari filozofi su jela spremljena od gljiva nazivali „carskom hranom“, pa čak i „hranom bogova“.^[1]

Hranljivost[uredi | uredi izvor]

Gljive se koriste gotovo u svim svetskim kuhinjama zbog prijatnog ukusa, ali i bogatstva potrebnih supstanci. Poput drugih živih bića, gljive se najvećim delom sastoje iz vode (75-93%) i proteina (2,5-7%), ali su značajni i njihovi drugi sastojci: ugljeni hidrati, neki minerali (posebno je značajno prisustvo fosfora), kao i vitamini A, C, B1, B2, a kod nekih vrsta i D i K. Takođe, aromatični sastojci čine da gljive mogu biti začin jelima i značajno podići njihov kvalitet. Ono što se može zameriti gljivama je to što su teško svarljive, pa je preporučljivo seckati ih ili čak samleti pre upotrebe.^[1]

Priprema[uredi | uredi izvor]

Gljive se brzo kvare, posebno u toplim mesecima, pa njihova priprema počinje još na terenu. Preporuka je da se sakupljaju u korpama od pletenog pruća baš zato da bi se sprečilo kvarenje. Takođe, leti ih treba jesti istog dana kada su i ubrane.^[1]