Jovan Janjić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jovan Janjić
Lični podaci
Datum rođenja(1963-00-00)1963. (60/61 god.)
Mesto rođenjaVrbić, Krupanj, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Državljanstvosrpsko
NarodnostSrbin
Religijapravoslavni hrišćanin
ZanimanjeDoktor kulturoloških nauka - Potpresednik Narodne skupštine Srbije
Književni rad
Najvažnija delaBudimo ljudi I: život i reč patrijarha Pavla
Beleške ispod krsta
Svetlonosac u mraku – Sveti ispovednik Varnava (Nastić)
Srpska crkva u komunizmu i postkomunizmu (1945—2000)
Kosovski zavet – srpski savez sa Bogom

Jovan Janjić (Vrbić, Krupanj, 1963) srpski je književnik i kulturolog. Po obrazovanju je doktor kulturoloških nauka. Jedan je od vodećih srpskih stvaralaca na polju hrišćanske kulture.[1]

Aktuelni je potpresednik Narodne skupštine Srbije, od 20. marta 2024. godine.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Zaposlen na Institutu za političke studije u Beogradu, gde rukovodi Centrom za kulturu pamćenja. Istovremeno, u zvanju vanrednog profesora, predaje na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu.

Pre toga predavao na Fakultetu za poslovne studije i pravo i na Fakultetu za informacione tehnologije i inženjerstvo Univerziteta Union – Nikola Tesla u Beogradu.

U ranijem periodu radio kao novinar NIN-a, bio savetnik u Ministarstvu vera Vlade Republike Srbije, obavljao dužnost generalnog direktora, a istovremeno i glavnog i odgovornog urednika Izdavačkog preduzeća „Prosveta” (Beograd), potom bio upravnik Doma „Bežanijska kosa” pri Gerontološkom centru Beograd, angažovan je i na sledećim dužnostima: glavni i odgovorni urednik najstarijeg beogradskog književnog časopisa „Književnost”, glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti Udruženja književnika Srbije, rukovodilac stručnih službi Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, bio vršilac dužnosti direktora Spomen kompleksa Cer d.o.o. Šabac.[1]

Bavi se naučnim i književnim radom.

Jovan Janjić ostavlja vidan trag u srpskoj kulturi, pre svega, svojim književnim i naučnim delima, ali i drugim vrstama angažmana i nastupa u javnosti. Stvaralaštvo njegovo, kako se ističe, „u službi je opšte kulture znanja i utemeljenja istinskog sistema vrednosti, prožetog visoko uzdignutim moralnim i etičkim normama i duhovnom prosvetljenošću”.[3] Zato knjige njegove imaju velike tiraže, i na maternjem srpskom jeziku, i na jezicima drugih naroda, na kojima se prevode. Dela njegova podsticaj su negovanju izvorne duhovnosti u književnosti, u nauci i uopšte u životu čoveka; takođe i temeljni oslonac u nastajanju drugih dela, drugih autora.[3]

Takvo stvaranje Jovana Janjića primećeno je i vrednovano i od drugih stvaraoca, pa se o njemu govori kao o „istraživaču i čoveku koji širi duhovnu kulturu”,[4] da je „izuzetno radan i plodan poslenik u više oblasti kulture srpskog naroda”,[5] „čovek čija reč se čuje i čije delo se vidi”;[6] kome je „Istina najveći ideal”,[7] i da je kao takav „postigao i dostigao dokaz da onaj koji sledi put istine ne može i neće zalutati”;[8] on „piše jednostavno, a to je najteže (...) u moleme daje veliko”, pri čemu su „njegova merila visoko podignuta, a opet ne hladna i ohola”.[9]

Istaknuti srpski pesnik Radomir Andrić, bivši predsednik Udruženja književnika Srbije, piše da Jovan Janjić pripada korpusu onih pisaca koji „svoje Ja podređuju Logosu i poseduju neraskidive veze sa sferama duhovnosti”, a tu, pored njega, još „neosporno pripadaju”: Justin Popović, Isidora Sekulić, Vladeta Košutić, Radomir Popović, Atanasije Jevtić, Ignatije Midić, Žarko Vidović, Dimitrije Kalezić, Predrag R. Dragić Kijuk... Andrić potom piše da oni „promišljajući liturgijska izvorišta, objedinjenost Trojice u jednom, stvoriše književna dela visoke vrednosti u prvom redu za očuvanje nacionalnog identiteta i pravoslavne vere”.[10]

Pored posvećenja nauci, Janjić ispisuje i književna dela: autor je jednog romana, dve knjige dokumentarne proze, piše eseje, književnu kritiku, a povremeno se oglašava i kroz poetski izraz.

Većina njegovih knjiga štampana je u ponavljanim izdanjima. Jedan je od najtiražnijih srpskih autora. Njegova dela prevođena su na više stranih jezika, na: ruski, rumunski, francuski, engleski, makedonski, italijanski, arapski jezik.[11]

Upravo kroz njegovu reč mnogi u svetu upoznali su pobliže patrijarha srpskog Pavla, kao i srpsko duhovno biće.

Član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja književnika Crne Gore, Savetodavnog odbora Međunarodnog časopisa za književnost i kulturu (A Journal of International Letters and the Arts) Mundus Artium (ISSN 0027-3406), osnovanog 1967. godine na Univerzitetu Ohajo, a čiji je izdavač je Mundus Artium Press, pri Univerzitetu Teksasa u Dalasu...

Na parlamentarnim izborima 17. decembra 2023. godine, sa Izborne liste Pokreta „Mi — Glas iz naroda“, izabran je za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.[12]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj društveni, kulturni i naučni angažman Jovan Janjić je nagrađen sa više uglednih nagrada i priznanja:

  • godišnja nagrada „Večernjih novosti“, za najboljeg novinarskog saradnika (1988);
  • godišnja nagrada Udruženja novinara Srbije „Žika M. Jovanović“, za publicistiku (2010);
  • godišnja nagrada Opštine Krupanj (2000);
  • Orden Njegoša III reda (1997);
  • Orden Svetog vladike Nikolaja Srpskog (2009);
  • Pupinova medalja (2013);
  • Orden Krst „Episkop Elije Miron Kristeja” prvog stepena (najveće priznanje Rumunske pravoslavne crkve koje se dodeljuje mirjanima), (2020);
  • „Tronoški rodoslov“ (2020);
  • Velika povelja Srpske duhovne akademije, u Paraćinu (2020);
  • Velika povelja slovenske pismenosti (2021);
  • Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije (2022) – za nesebičan, predan i stvaralački doprinos u širenju kulture;
  • Književna nagrada „Živojin Pavlović“ – „za sveukupan književni rad, koji ostavlja trajan pečat našoj kulturnoj baštini i oplemenjuje srpske duhovne prostore“ (2023).[13]

Dela[uredi | uredi izvor]

Na srpskom jeziku[uredi | uredi izvor]

U prevodu[uredi | uredi izvor]

  • „Budem lюdьmi!”: žiznь i slovo patriarha Pavla, Moskva: Pravoslavnый Svяto-Tihonovskiй gumanitarnый universitet, 2010. [342] str., [60] str. s fotogr. . ISBN 978-5-7429-0439-7.  COBISS.SR 207664140
  • „Budem slušatь Boga!”: poučeniя i nastavleniя patriarha serbskogo Pavla. Moskva: Pravoslavnый Svяto-Tihonovskiй gumanitarnый universitet, 2013. 399 str., [16] str. s tablama, 11cm. . ISBN 978-5-7429-0412-0.  COBISS.SR 16329993
  • Pavel, Patriarh Serbskiй. „Budem lюdьmi!”: žiznь i slovo Patriarha Pavla. Moskva: Эksmo, 2014. 509 str., [64] str. s tablama, 24 cm.. ISBN 978-5-7429-0451-9.  COBISS.SR 13685513
  • „Budem slušatь Boga!“: poučeniя i nastavleniя patriarha serbskogo Pavla. Moskva: Pravoslavnый Svяto-Tihonovskiй gumanitarnый universitet, 2014. 1 elektronski optički disk (cd-rom). COBISS.SR 16337417
  • Soyons des hommes: vie et paroles du patriarche serbe Paul. Belgrade: Diocèse d'Europe occidentale de l'Eglise orthodoxe serbe, 2008. 253 str., ilustr. . ISBN 978-86-87529-00-7.  COBISS.SR 149779980
  • Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2011. 239 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 1542810857
  • Sa Fim Oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2011. 239 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 1542810857
  • Sa fim oameni!: Viata si cuvantul Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2018. 264 str., ilustr. ISBN 978-606-8195-12-4.  COBISS.SR 16301833
  • Sǎ ne pǎzim obrazul şi sufletul!: sfaturile şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, [2018]. 247 str. . ISBN 978-606-8195-53-7.  COBISS.SR 16313865
  • Viaţa şi învǎţǎturile Patriarhului Pavel al Serbiei. Bucureşti: Predania, 2019. 422 str.. ISBN 978-606-8195-70-4.  COBISS.SR 281840908
  • Da bideme luѓe. Skopje: Slovo ljubve – Bukvibuks, 2016. 355 str., s tablama, autorova slika. ISBN 978-608-4705-25-3.  COBISS.SR 102142218
  • Patriarhul Pavle al Serbiei – Sfințenia nu se poate ascunde, traducere dr Liubiţa Raichici, Editura “Sophia”, București, 2022.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Zorka Stojanović, „Na temeljima istine“, Časopis za književnost, kulturu i nauku Majdan, br 2/2023, Kostolac, str. 39.
  2. ^ „Jovan Janjić - Bigrafija”. Narodna skupština Republike Srbije. Pristupljeno 24. 3. 2024. 
  3. ^ a b Iz obrazloženja za dodelu Velike povelje Srpske duhovne akademije, u Paraćinu, dr Jovanu Janjiću, 2020. godine
  4. ^ Milomir Kragović, Kuća duhovne vatre: Sima Andrejević Igumanov, „Knjiga komerc“, Beograd, 2019, str. 98.
  5. ^ Prof. dr Adam Ninković, Prosvetni pregled, Beograd, 16. januara 2020, str. 15.
  6. ^ Milisav Milenković, Porteret umetnika, razgovori, „Prosveta“, Beograd, 2019, str. 87.
  7. ^ Veljko Guberina, Svedok istorije, knjiga IX, izdanje autora, Beograd, 2009, str. 318-319.
  8. ^ Đorđe D. Sibinović, Ne vredi pričati, Književna zajednica „Borisav Stanković“, Vranje, 2018, str. 76.
  9. ^ Slavica Jovanović, „O meri ljudskog rasta – svedočenja o patrijarhu Pavlu“, Stig, Malo Crniće, proleće-leto 2020, str. 120-121.
  10. ^ Radomir Andrić, „Pronicanje u tajanstvo najdubljih ljudskih osećanja“, u: Aleksandar Mihailović, Ka najnovije novom, „Partenon“ i Udruženje književnika Srbije, Beograd, 2022, str. 12.
  11. ^ Jovan Janjić, Budimo ljudi, I-III, „Neven“, Beograd, 2023, str. 753.
  12. ^ Službeni glasnik Republike Srbije, br. 5, od 22. januara 2024
  13. ^ Zorka Stojanović, „Na temeljima istine“, Časopis za književnost, kulturu i nauku Majdan, br 2/2023, Kostolac, str. 41; Jovan Janjić, Budimo ljudi, I-III, „Neven“, Beograd, 2023, str. 753-754.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јован_Јањић&oldid=27731991”