Jordan Stajić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jordan Stajić
Dr Jordan Stajić
Lični podaci
Datum rođenja(1868-01-25)25. januar 1868.
Mesto rođenjaVranje,  Osmansko carstvo
Datum smrti28. januar 1949.(1949-01-28) (81 god.)
Mesto smrtiBeograd,  FNR Jugoslavija
Vojna karijera
Služba1897 — 1932.
Čin Sanitetski general[a]
Učešće u ratovimaPrvi balkanski rat
Drugi balkanski rat
Prvi svetski rat
OdlikovanjaOrden Belog orla
Orden Karađorđeve zvezde

Jordan Stajić (Vranje, 25. januar 1868 — Beograd, 28. januar 1949) bio je srpski hirurg, učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata, sanitetski general, načelnik sanitetske službe u Ministarstvu vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije od 1928. do 1932.

Jordan Stajić pripadao je grupi prvih pet školovanih srpskih vojnih hirurga s kraja 19. i s početka 20. veka. U toj grupi zajedno sa njim bili su i pukovnik Roman Sondermajer, pukovnik Lazar Genčić, general Čedomir Đurđević i general Mihailo Petrović.[1]

Život i delo[uredi | uredi izvor]

Slušaoci Prvog aplikacionog kursa za niže sanitetske oficire, sa svojim nastavnicima. Načelnik sanitetski, general Dr. Jordan Stajić sa upravnikom Vojne bolnice i šefovima odeljenja.[2]

Jordan Stajić rođen je u Vranju 25. januara 1868. godine. Onovnu školu i niže razrede gimnazije završio je u Vranju, a srednju u Kragujevcu.[3] Nakon zaršene srednje škole studije medicine započeo je na Medicinskom fakultetu u Gracu, a nastavio u Beču, gde je i diplomirao 1898. godine.[4]

Po povratku sa studija u Srbiju stupio je u vojnu službu. Kako je u tom periodu vojni sanitet srpske vojske imao mali broj školovanih specijalista, hirurga, odlučeno da se Stajić pošalje na specijalizaciju hirurgije na kliniku profesora Gusenbauera u Beču.[5]

Po povratku sa specijalizacije Stajić je postavljen za šefa Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu. Tu je počeo njegov veoma cenjen i uspešan hirurški rad, koji se uz manji prekid tokom Balkanskih ratova nastavio sve do Prvog svetskog rata i Albanske golgote.

Kada je 1915. godine izbila velika epidemije pegavca u valjevskom kraju, iako hirurg, Stajić je u Valjevu radio na suzbijanja epidemije.[1] U toku epidemije i sam je oboleo od pegavog tifusa, ali je i pored toga danonoćno radio na hirurškom zbrinjavanju ranjenika.[6] Zbog izuzetne hirurške veštine i brzine, Lazar Genčić ga je nazvao "Srpski Larej".[5]

Stajić se zajedno sa srpskom vojskom povlači preko Albanije krajem 1915. godine. Sve vreme tokom Albanske golgote operisao je srpske vojnike i izbeglo stanovništvo. Među njima operisao je i prestolonaslednika Aleksandra od upale slepog creva.[5]

U periodu kada se srpska vojska oporavljala i reorganizovala na Krfu, Stajić je od strane srpske Vrhovne komande upućen u Francusku, na front u okolini Verdana i Vogeza, kako bi se upoznao sa organizacijom rada sanitetske i i hirurške službe u francuskoj vojsci.[3] Po povratku iz Francuske upućen je na Solunski front gde je kratko vreme bio načelnik saniteta Vrhovne komande srpske vojske, a zatim upravnik i šefa Hirurškog odeljenja Srpske vojne bolnice u Solunu.[1] Na toj dužnosti ostao je do kraja Velikog rata.

Po završetku Prvog svetskog rata Stajić se ponovo vratio u Valjevo gde je obavljao dužnost načelnika Hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu. Tokom 1922. godine premešten je u Skoplje na dužnost načelnik saniteta III Armijske oblasti, i tu dužnost obavljao je do 1925. godine.[3]

Godine 1928. postavljen je za načelnika sanitetske službe u Ministarstvu vojske i mornarice, i proizveden u čin generala. Na ovoj dužnosti bio je do 1932. godine, kada je, po svojoj molbi, penzionisan.[3]

Osnovao je Vojno-higijenski zavod, značajno je unapredio vojno-sanitetsku službu, pokrenuo i izdavanje Vojno-sanitetskog glasnika. Posle penzionisanja radio je u Društvu crvenog krsta i u Ligi protiv tuberkuloze. Bio je učesnik Prvog kongresa srpskih lekara i prirodnjaka 1904. godine i Prvog jugoslovenskog sastanka za operativnu medicinu 1911. godine.[7]

Jordan Stajić preminuo je 28. januara 1949. godine u Beogradu u 81. godini života.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Dr Stajić J. Iskustva u terapiji holelitijaze, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 33, broj 5-6. godina (1931). str. 331
  • Dr Stajić J. Povodom predavanja Mijuškovića: "„Hirurgja dijafragme“", Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 31, broj 8, godina (1929). str. 703.
  • Dr Stajić J. Povodom predavanja A. Nikolića, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 35, broj 9, godina (1933). str. 564.
  • Dr Stajić J. O ileusu, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 17, godina (1911). str. 596
  • Dr Stajić J. Tri slučaja akromegalije i njihovi etiološki momenti. Saopštenje I Jugoslovenskog hirurškog kongresau Beogradu. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 17, godina 1911.
  • Dr Stajić J. Dva slučaja: hernia diaphragmatica congenital falsa seu spuria, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 17, godina (1911). str. 606
  • Dr Stajić J. Nova metoda radikalne operacije ingvinalne kile, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo, god. 17, godina (1911). str. 610

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rang divizijskog generala u stručnim službama izostavljana je u formacija divizija.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 565.
  2. ^ „Slike iz Srpske Istorije”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2015. g. Pristupljeno 6. 8. 2015. 
  3. ^ a b v g Dr Đorđević A., Jordan Stajić (1868—1949), Nekrolog, Srpski arhiv za celokupno lekarstvo : časopis Srpskog lekarskog društva = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, god. 47, godina 1949, sveska 5/6. str. 510–511.
  4. ^ Milanović M., Poznati srpski lekari : biografski leksikon, Beograd ; Toronto : M. Milanović =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Beograd : Vojna štamparija =Belgrade : Vojna štamparija). str. 785.
  5. ^ a b v Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014 (Beograd : Vojna štamparija). str. 254.
  6. ^ Srpsko lekarsko društvo, Spomenica 1872-1972, Beograd : Srpsko lekarsko društvo, 1972 (Kragujevac : "Nikola Nikolić"). str. 190.
  7. ^ Čolović B. Radoje, Hronika hirurgije u Srbiji, Beograd : Prosveta, 2002 (Subotica : Birografika). str. 565.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Nedok A., Popović B., Todorović V., Srpski vojni sanitet u Prvom svetskom ratu, Beograd : Medija centar "Odbrana", 2014. (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Popović B., Srpski vojni sanitet 1914—1915. godine, Beograd : Ministarstvo odbrane Republike Srbije, Uprava za vojno zdravstvo : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2010. (Beograd : Vojna štamparija)
  • Nedok A., Dimitrijević B., Srpski vojni sanitet u 1916. godini, Beograd : Akademija medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva, 2007. (Beograd : "Filip Višnjić")
  • Dr. Kujundžić, Srpski hirurzi, Zdravlje : list za lekarske pouke o zdravlju i bolestima, Beograd : Centralni higijenski zavod, god. 6, septembar 1911, broj 9.
  • Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 1, 1748-1899 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  • Jugoslovenska vojna bibliografija : građa za bibliografiju. T. 1, 1748-1918. Deo 2, 1900-1918 / glavni urednik Aleksandar Vasiljević, Beograd : Centar za vojnonaučnu dokumentaciju i informacije, 1981.
  • Srpska bibliografija : knjige : 1868-1944 / glavni redaktor Miodrag Živanov, Beograd : Narodna biblioteka Srbije, 1989- (Beograd : Standard 2), Knj. 16: RI-SREĆ. - XV. str. 592
  • Odlazak Generala D-r Jordana Stajića, Vojno-sanitetski glasnik / urednik J. T. Stajić, god. 2, godina 1931, br. 4. str. 727-729.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јордан_Стајић&oldid=27535237”