Ћубаста патка

Ćubasta patka
	Mužjak / Ženka
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Životinje
Tip:	Hordati
Klasa:	Ptice
Red:	Plovuše
Porodica:	Plovke
Potporodica:	Patke ronilice
Rod:	Aythya
Vrsta:	A. fuligula
Binomno ime
	Aythya fuligula; (Linnaeus, 1758)
	Globalno rasprostranjenje Prisutna cele godine Prisutna samo preko leta Prisutna samo zimi

Ćubasta patka (lat. Aythya fuligula) mala je patka ronilica sa veličinom populacije oko milion ptica. Ime vrste potiče od reči grč. aithuia, termina za nepoznatu morsku pticu pominjanu od strane Hesihusa i Aristotela i reči lat. fuligo, što znači "čađ" i reči lat. gula što znači "vrat".^[2]

Opis

Odrasli mužjak je skoro ceo crne boje, sem na bokovima koji su beli, sa plavo-sivim kljunom i jarkožutim očima. Na glavi je uočljiv čuperak, po kome ova vrsta i nosi ime. Odrasla ženka je braon boje sa svetijim bokovima tela i jako lako se može pomešati sa ostalim ženkama roda Aythya. U nekim slučajevima, ženka može imati beli prsten na licu oko kljuna, što je čini jako sličnom morskoj crnki, mada belina nikada nije velika kao kod morske crnke. Ženka se oglašava oštrim režanjem karr, koji se najčešće čuje dok ptica leti. Mužjak je vrlo tih, ali ako se oglasi, to najčeće bude tokom rituala udvaranja kada se može čuti zvižduk uit-oo.

Mužjak ćubaste patke jako podseća na mužjaka morske crnke, od kog se razlikuje po prisustvu ćube, crnim leđima i drugačijem oglašavanju.

Ćubasta patka je obuhvaćena Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).

Rasprostranjenje

Ćubasta patka se gnezdi u većem delu umerene i severne Evrope i Azije. Povremeno se viđa na obalama SADa i Kanade. Veruje se da je proširila areal rasprostranjenja povećanjem dosupnosti otvorenih voda usled vađenja šljunka, zbog koga je došlo do širenja slatkovodnih školjki, omiljene joj hrane. U Srbiji je prisutna samo u južnom Banatu, na ribnjaku Mala Vrbica i sa Vlasinskog jezera, sa koga je poznata iz ranijih godina, kao mesta gde se sigurno gnezdi. Procenjena veličina populacije za Srbiju je između 3 i 8 gnezdećih parova.^[3] Ovo je migratorna vrsta na celom arealu rasprostranjenja i zimske mesece provodi u toplijim delovima južne i zapadne Evrope, Azije. Formira velika mešovita i čista jata na otvorenim vodama u toku zime.

Stanište

Gnezdilišta su joj blizu močvara i jezera obrasla vegetacijom od koje pravi gnezdo. Može se naći u lagunama obala, obalama mora i obraslim barama.

Hrana

Do hrane dolazi isključivo ronjenjem, mada pokekad pokupi nešto sa površine vode.^[4] Hrani se mekušcima, vodenim insektima i nekim vodenim biljkama. Ponekad se hrani tokom noći.