AK-47

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
AK47
AK-47 assault rifle.jpg
Jurišna puška AK 47
Vrsta Jurišna puška
Poreklo Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR
Upotreba
Upotreba u SSSR i preko 30 država sveta
Bojno delovanje U praktično svim oružanim sukobima nakon 1955
Proizvodnja
Proizvođač Ižjevski mašinostrojiteljni zavod, licence, kopije
Proizvedeno Približno 75 miliona AK-47 i 100 miliona kopija komada
Varijante AKM, AK-74, AK-12, AK-15
Specifikacije
Težina 4,3 kg
Dužina 870 mm
Dužina cijevi 415 mm
Kalibar 7,62 × 39 mm
Vrsta operacije pozajmica barutnih gasova
Način dejstva jedinačno, rafalno
Brzina paljbe do 600 met/min
Brzina zrna 710 m/s
Maks. ef. domet 1500 m
Odvojivi magacin 30 kom.
Nišan mehanički, tangencijalni sa podelom u stotinama metara od 1 do 8.

AK-47 je jurišna puška koju je konstruisao Mihail Kalašnjikov i koja je korišćena u mnogim državama Istočnog bloka tokom Hladnog rata. U poređenju sa puškama iz Drugog svetskog rata, AK-47 je lakši, kompaktniji, manjeg dometa, razvijen oko metka kalibra 7,62 × 39 mm, i ima mogućnost odabira paljbe. Ovo je jedna od prvih pravih jurišnih pušaka, i još uvek je najrasprostranjenija. AK-47 i njegove brojne varijante su proizvođene i još uvek se proizvode u velikom broju u odnosu na druge jurišne puške.

Modifikovana verzija pod nazivom Zastava M70 je proizvođena u SFR Jugoslaviji.

Razvoj[uredi]

Prema jednoj priči, tenkovski narednik Mihail Kalašnjikov je počeo da zamišlja preteču ovog oružja još dok je bio u bolnici, nakon što je povređen u bici za Brjansk. Iako je konkurs bio raspisan za metak 7.62 × 39 mm koje su razvili Jelisarov i Semin 1943., on je pogrešno obavešten da je novo oružje trebalo razviti oko metka 7,62x25 mm TT. Sudajevljev automat PPS-43 je imao prednost nad Kalašnjikovljevom konstrukcijom. Automat nije prošao nezapaženo, pa je predloženo je da Kalašnjikov bude izabran za vođu konstruktorskog tima.

Optuživan je često da je njegova konstrukcija zasnovana na nemačkoj jurišnoj pušci Šturmgever 44.[1]

Uprkos očiglednoj konceptualnoj sličnosti, Mihail Kalašnjikov poriče da je njegova konstrukcija zasnovana na nemačkoj jurišnoj pušci. Naime, sistem zabravljivanja (rotacioni zatvarač) i sklop mehanizma za okidanje su radikalno drugačiji, bolje projektovani i pouzdaniji.

Genijalnost u konstrukciji AK-47 je jednostavnost i prilagođavanje masovnoj proizvodnji. Na AK-47 se može gledati kao fuziju najboljeg u oružarstvu do tada, nastao primenom ogromnog iskustva stečenog u Drugom svetskom ratu, i proizveden najboljim tehnološkim procesima koji su bili dostupni u Sovjetskom Savezu u to vreme.

Bilo je mnogo poteškoća tokom početne faze proizvodnje. Prvi proizvedeni modeli su imali delove proizvedene glodanjem, što je bio skuplji i sporiji način proizvodnje. Oprema i radnici koji su proizvodili delove za Mosin-Nagan puške brzo su se prilagodili. Delimično zbog ovih problema, Sovjeti nisu bili u stanju da distribuiraju velik broj ovih novih pušaka do 1956. Tokom ovog perioda, proizvodnja inferiornijih poluautomatskih SKS pušaka je nastavljena.

Umesto zaustavljanja proizvodnje, proizvodnja je pojeftinjena i ubrzana - naime, sanduk oružja je proizvođen postupkom presovanja. Ovo je ubrzalo proizvodnju. Kada su početni proizvodni problemi prevaziđeni,i proizvodnja se uhodala, nova unapređena verzija označena je kao AKM (M za „modernizovano“ ili „unapređeno") je predstavljena 1959. Nova verzija je koristila štampani (presovani) sanduk i imala je ukoso zasečen štitnik usta cevi, da bi se kompezovao odskok i trzanje. Takođe je bila nešto lakša od prethodnog AK-47. AKM je izvožen širom sveta da bi se pomoglo pokretima koji su širili komunizam. Ova verzija je nadalje skoro isključivo proizvođena, bez obzira da li je proizvodnja bila licencirana ili ne; ovaj model se najčešće sreće. Uprkos ovoj činjenici, puške ovog tipa su se najčešće označavane kao AK-47 na zapadu. U većini zemalja Istočnog bloka ovo oružje je poznato prosto kao Kalašnjikov.

1978, Sovjetski Savez je počeo da zamenjuje svoje AK-47 i AKM puške novijim modelom AK-74, razvijenim oko metka 5,45x39 mm. Nova puška i magacini su počeli da se izvoze u istočnoevropske države tek kada se Sovjetski Savez raspao, drastično smanjivši proizvodnju ovog i drugog malog oružja.

Značajne osobine[uredi]

AK-47 je jednostavan i jeftin za proizvodnju i lak za čišćenje i održavanje. Njegova snaga i moć su legendarne. Veliki gasni klip, značajni zazori između pokretnih delova su omogućili pušci da podnese velike količine prljavštine i funkcioniše bez zastoja.

Zadnji stepeni nišan je podesiv, gde svaki položaj obeležava stotine metara. Prednji nišan je za podesiv radi korekcije na terenu. Podešavanje protoka gasa je urađeno u fabrici pre predaje. Podešavanja usmeravaju metke nekoliko centimetara iznad ili ispod tačke nišanjenja u dometu od približno 250 metara. Ovo blisko podešavanje omogućava korisniku da puca na bliske mete bez podešavanja nišana. Duža podešavanja su namenjena za čišćenje terena. Ova podešavanja odražavaju puške Mosin-Nagan i SKS Simonov koje je AK-47 zamenio. Ovo je olakšalo prelaz i uprostilo obuku.

Cev i komora, kao i gasni klip i unutrašnji gasni cilindar, su hromirani. Ova obloga je drastično produžila vek trajanja ovih delova čineći ih otpornim na koroziju i habanje. Hromiranje delova je sada uobičajeno u većini modernih vojnih oružja.

Balistika[uredi]

Standardni AK-47 ispaljuje municiju 7,62 × 39 mm sa izlaznom brzinom od 710 metara u sekundi. Izlazna energija je 1.990 džula. Dužina čaure je 38,6 milimetara, a masa zrna oko 8 grama. AK-47 i AKM imaju efikasan domet od oko 400 metara.

Radi poređenja metak 7,62 × 54 R mm sa zrnom mase 12 grama i brzinom od 818 metara u sekundi ima energiju od približno 4.000 džula.

Operativni ciklus[uredi]

Da bi pucao, operator prvo ubacuje napunjen okvir, pomera polugu selektora paljbe na najnižu poziciju, ručicu za punjenje povuče nazad i pusti i onda pritisne okidač. U ovakvom položaju poluge selektora paljbe, puška puca pojedinačno zahtevajući da se okidač otpusti i i pritisne opet za sledeći hitac sve dok se okvir ne isprazni. U srednjem položaju poluge selektora paljbe, puška nastavlja da puca, automatski ubacujući nove metke u ležište metka, sve dok se okvir ne isprazni ili dok se ne otpusti okidač.

Kulturni uticaj[uredi]

AK-47 i njegovim izvedbama su bile naklonjene mnoge nezapadne sile zbog njegove lakoće korišćenja, robusnosti, jednostavnosti i niske cene proizvodnje. Procene proizvodnje premašuju 100 miliona komada. Tokom većeg dela Hladnog rata, Sovjetski Savez i Kina su sprovodili program vojne pomoći, obezbeđujući svoje naoružanje i tehničko znanje brojnim državama. Takođe, oružjem su snabdevani prokomunistički pokreti kao što su Sandinisti i Vijet Kong. (Ova politika se primenjivala i na Zapadu, pošto su Sjedinjene Države obezbeđivale oružje grupama kao što su avganistanski Mudžahedini.)

Jasan uticaj ovog oružja se ne pokazuje samo brojkama. AK-47 se nalazi na zastavi i grbu Mozambika (nekada i na grbu Burkine Faso) i na zastavi Hezbolaha. Kalaš, skraćeno od Kalašnjikov se koristi kao ime za dečake u nekim afričkim državama. Štaviše, tvorci filmova koji naoružavaju filmske teroriste, članove bandi i generalno sve loše momke sa AK-47 daju oružju još veću kulturnu mističnost. Brojne video-igre u sebi imaju AK-47. Ovo oružje je korišćeno kao pozadina za reportere tokom vesti o terorizmu. Pisci su takođe brzi na naoružavanju njihovih likova sa ovim oružjem.

Široka rasprostranjenost AK-47, njegova ikonografija, činjenica da ga poseduju većina različitih skica za oružje i njegovo spajanje sa oružanim konfliktima će obezbediti značajan i vidljiv uticaj na društvo.

Verzije[uredi]

Ostale verzije[uredi]

Model AKM razvijen i uveden 1960tih je koristio municiju istog kalibra (7,62 mm) kao i AK-47. Model AK-74 uveden u SSSR-u 1970tih koristi municiju kalibra 5,45 milimetara, čime se je postigla veća brzina zrna i preciznost gađanja. Kasnije (1991) je ovaj model modernizovan (AK-74M) i uveden u naoružanje. Poslednja dva modela (razvijena između 2012-2016) koje koristi ruska armija su AK-12 i AK-15. Oba modela imaju sklapajući kundak i po dve vođice (gornja i donja) od kojih se gornja koristi za montiranje optičkog nišana, reflektora ili laserskog daljinomera a donja za montiranje pištoljskog rukohvata. AK-12 koristi municiju kalibra 5,45mm a AK-15 municiju kalibra 7,62mm[2][3][4].

AK-47 i njegovi naslednici se prave ili su se pravili u sledećim zemljama: Egiptu, Kini, Severnoj Koreji, Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, Srbiji (kao M-70 ili M-80 serija), Rumuniji, Mađarskoj (kao AMD-63 i AMD-65), Iraku i Bugarskoj.

Osnovna konstrukcija AK-47 je korišćena kao osnova za druge uspešne puške kao što su finski Valmet 62/76, izraelski Galil, indijski INSAS i srpsku Zastavu M76[5], M77 i M77/82.

Korisnici[uredi]

I još u preko 30 zemalja sveta

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]