Avion

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Avion (aeroplan, vazduhoplov; franc. avion, lat. avis – "ptica") je naprava za letenje čvrste konstrukcije. Sastoji se iz tela (zmaja) (trup, uzgonske i komandne površine, stajni trap), opreme i pogona. Prvu uspešnu konstrukciju, s realizacijom, su izveli braća Vilbur i Orvil Rajt (Wright). Na toj svojoj konstrukciji su uspeli da polete 1903. godine. To je zabeleženo kao istorijski početak leta čoveka s napravom koja se naziva "avion".[1]

Masovno korišćenje aviona u borbenu namenu je započeto krajem Prvog svetskog rata.

Brojčana nadmoć borbene avijacije se dominantno odrazila na ishod Drugog svetskog rata, jer ko kontroliše nebo taj kontroliše i bitku i teritoriju u kojoj se vodi.

Avioni se koriste u civilne i vojne svrhe. U civilne svrhe oni služe za prevoz robe i putnika, dok za vojne svrhe služe za prevlast u vazdušnom prostoru i za dejstvo iz vazduha po zemaljskim ciljevima i na plovne objekte.[2]

Prvi avioni[uredi]

Oto Lilijental
Orvil Rajt
Vilbur Rajt
Prvi let avionom "Flajer I"

Prve letelice kojom će upravljati čovek konstruisao je Nemac Oto Lilijental. On je u periodu između 1891. i 1896. godine izveo nekoliko letova. Prilikom jednog je izgubio život kada mu se srušila letelica. Svojim eksperimentima je ukazao na principe letenja i kontrolisanja letelice. Pre njega, 1840. godine Englezi, Vilijam Henson i Džon Stringfelou, su napravili avion sa parnim motorom. Njihov avion "Vazdušna parna kočija" poslužio je kao primer mnogim konstruktorima posle njih. Karakteristike ove letelice bile su: odvojena krmila pravca i visine, krila od platna i drveta koja su bila ukoso postavljena. Pokretao ju je lagan parni motor, jedini dostupan u to doba. On je pokretao dve istovetne elise. Međutim, ne postoje zvanični podaci da su leteli. Prvi zvanično uspešan let letelice teže od vazduha kojom je bilo moguće upravljati izveden je 17. decembra 1903. godine u blizini mesta Kiti Hok, u Severnoj Karolini, u SAD. Avion "Flajer I" (Flyer I) koji su konstruisali braća Vilbur i Orvil Rajt imao je dva krila, gornje i donje, krmilo visine koje je služilo za penjanje i poniranje, krmilo pravca koje je služilo za okretanje. Bio je pokretan sopstvenim lakim benzinskim motorom koji je bio povezan na dve elise. Na donjem krilu ležao je i upravljao pilot. Rezultat ovog leta bila su tri metra visine i 12 sekundi trajanja. Pilot je bio Orvil Rajt. Tog dana su izvedena još tri leta, a najuspešniji i najduži let je trajao 59 sekundi pri kome je pređeno 260 metara razdaljine.

Razvoj aviona i avijacije[uredi]

Čarls Lindberg ispred aviona "Duh Sent Luisa"
Avion "Duh Sent Luisa"
Amelija Erhart

U deceniji posle braće Rajt avioni kao prevozno sredstvo postaju sve popularniji. Takođe avijacija postaje veoma popularan sport. Bile su održavane avionske trke i izložbe širom sveta, a piloti su ostvarivali letove na velike daljine. Brzinski rekord je već 1913. godine bio 203 km/h, a rekord u dužini leta 1021 km. Četiri godine ranije francuski pilot i konstruktor Luj Blerio svojim avionom "Blerio XI" je preleteo Lamanš. Krenuvši iz Kalea stigao je u Dover. To je bio prvi međunarodni avionski let preko vodene površine. Takođe "Blerio XI" je bio među prvim uspešnim jednokrilcima. 1908. godine Blerio je uveo zakrilca radi bolje kontrole leta. Za vreme Prvog svetskog rata dolazi do masovne proizvodnje aviona za potrebe vojske. Tada dolazi i do uvođenja novina u konstruisanje aviona. Tako je nemački konstruktor Hugo Junkerc 1915. godine izradio avion "Junkers J1", jednokrilca koji je bio u potpunosti od metala sa krilima koja su se u potpunosti držala za trup svojim unutrašnjim ramom, za razliku od prethodnih tipova sa spoljnim podupiračima i sajlama. 1919. godine britanski avijatičari Džon Alkok i Artur Viten Braun izveli su prvi let preko Atlantika bez pauze. 19. maj 1927. američki pilot poštanskih aviona, Čarls Lindberg, je u novom jednokrilcu "Duh Sent Luisa", koji je bio u potpunosti od metala krenuo iz Njujorka za Pariz. Nakon 33 sata i 30 minuta besprekidnog letenja stigao je na odredište obavivši tako prvo samostalno putovanje preko Atlantika. Za ovaj podvig dobio je 25 hiljada američkih dolara. 20. maj 1932. godine Amerikanka Amelija Erhart krenula je iz Harbor Grejsa na Njufaundlendu za Pariz s namerom da ponovi Lindbergov podvig. Nakon 14 sati i 56 minuta zbog tehničkih problema i jakih severnih vetrova, sletela je na pašnjak u Severnoj Irskoj. Time je postala prva žena na svetu koja je preletela Atlantik.

Putnički avioni[uredi]

"Daglas DC-3" ("Dakota")
"Boing 247"

Prvi putnički avion u svetu počeo je redovan saobraćaj leteći preko zaliva Tampa na Floridi 1914. godine U Evropi prvi komercijalni letovi uspostavljeni su 1919. godine, neposredno po završetku Prvog svetskog rata. Prvi putnički avioni su bili modifikovani vojni avioni. Jedan od njih bio je i "Farman golijat". Imao je kapacitet od 11 mesta. Letenje ovakvim avionima bilo je vrlo neudobno jer je u njima bilo vrlo hladno. Veliki problem predstavljale su buka i vibracija od motora. Dvadesetih i tridesetih godina, u proizvodnji aviona drvo je zamenjeno metalom, a trupovi su počeli da se prave od cevastih konstrukcija. Takođe, avioni su imali samo jedan par krila. Prvi savremeni avion za komercijalne letove bio je "Boing 247". Ovaj jednokrilni dvomotorac koji je u potpunosti bio od metala imao je kapacitet od samo 10 putnika, ali je leteo brzinom od čak 300 km/h. Izrađen je 1933. godine u SAD. Tri godine kasnije takođe u Americi se pojavio avion "Daglas DC-3" popularno nazvan "Dakota". Imao je kapacitet od 21 mesta i bio je veoma korišćen. Neki od modela ovog aviona se i danas koriste za potrebe američke pošte.

Avionski motori[uredi]

Postoje četiri velike grupe avionskih motora i one su:

  1. Klipni motori - Potisak kod ovih motora stvara propeler koji vazduh potiskuje unazad kao ventilator i stvara jednak potisak u suprotnom smeru. Ovakvi motori bili su karakteristični za dvokrilce i jednokrilce pre nastanka mlaznih motora. Danas jedino mali avioni koriste ovakve motore.
  2. Turbopropelerski motori - Slični su klipnim motorima jer imaju propeler, ali njega pokreće gasna turbina koja proizvodi direktan potisak izbacivanjem izduvnih gasova. Koriste se uglavnom za avione koji lete na kraćim razdaljinama, jer su neekonomični.
  3. Turbomlazni motori - To su u stvari gasne turbine koje crpe snagu iz sagorelih gasova koji izbijaju iz njenog zadnjeg kraja. Veoma su snažni, ali troše mnogo goriva i veoma su bučni. Postoje i verzije koje imaju ugrađenu komoru dogorevanja u kojoj sagoreva višak goriva u izduvnim gasovima da bi se povećao potisak.
  4. Turboventilatorski motori - Koriste se kod većine savremenih putničkih aviona jer kombinuju veliku snagu, ekonomičnu potrošnju goriva i relativno nizak nivo buke. Kod ovih motora vreli sabijeni vazduh se izbacuje iz zadnjeg dela motora i pokreće ga unapred. Vazduh se usisava u motor pomoću ventilatora koji se brzo okreće i nalazi se ispred kompresora. Ventilator pokreće druga turbina koja se nalazi na zadnjem delu motora. Deo usisanog vazduha se sprovodi oko komore za sagorevanje, a potom se spaja sa izduvnim gasom. Ovi motori imaju uređaje za promenu pravca mlaza. Kada su oni uključeni, mlaz vrelih izduvnih gasova kreće se unapred, a ne unazad i stvara snagu koja brzo usporava avion koji sleće. Električna energija koju koristi avion se obezbeđuje iz ovih motora. Takođe, deo vazduha iz kompresora se izdvaja za održanje pritiska vazduha u kabini.

Mlazni avioni[uredi]

Nastanak mlaznih motora[uredi]

Ser Frenk Vitl

Prve mlazne motore izumeli su Hans Fon Ohajn u Nemačkoj i Ser Frenk Vitl u Velikoj Britaniji nezavisno jedan od drugog. Ideja o mlaznom motoru bila je Vitlova. Prvi mlazni avion poleteo je 1939. godine. Ljudi su se veoma zainteresovali za mlazne motore, pa su počeli sa njihovim ugrađivanjem u civilne, vojne i avione na raketni pogon koji su građeni radi ispitivanja mogućnosti letenja velikim brzinama. Tako avion na raketni pogon "H-15" još uvek drži rekord u brzini od 7247 km/h.

Tipovi i primene mlaznih aviona[uredi]

"Erbas A380"
"Konkord"
"Tupoljev 144"

Prvi putnički mlazni avion na svetu bio je "Kometa de hevilend". Maja 1952. godine prvi put je povezao putnike na putovanje od Engleske do Italije. Krajem pedesetih godina 20. veka u SAD počinje da leti avion "Boing 707" na redovnim linijama preko Atlantika i u SAD. Šezedesetih godina razvoj turbomlaznih motora omogućuje izradu širokotrupnih aviona popularno zvanih "džambo-džet". Time je najavljena era masovnog i jeftinog vazdušnog saobraćaja. Najpoznatiji avioni ovog tipa bili su "Boing 747" i "Boing 777". "Boing 747" je sve do 2006. godine nosio titulu najvećeg putničkog aviona na svetu. Tada je evropski konzrocijum proizvođača aviona izgradio superdžambo "Erbas A380" sa dve palube koji može da primi 1000 putnika. Kapacitet "Boinga 747" bio je upola manji. 1968. godine paralelno u Sovjetskom Savezu i Francuskoj nastaju prvi nadzvučni avioni. To su bili "Tupoljev 144" i "Konkord". Karakteristike ovih aviona bile su: dugačak i uzak trup, oštri vrh koji mogao po potrebi da se obara, troglasta "delta"krila, velika 4 motora ispod krila, velika potrošnja goriva, brzina dvaput veća od zvuka. Zbog velikih troškova i zagađivanja okoline povučeni su iz upotrebe. "Konkord" je mogao da pređe put od SAD do Evrope za samo tri sata zahvaljujući svojoj brzini. Međutim, ne mogu svi avioni da prevaljuju velike razdaljine i da budu veliki. Postoje avioni poput "BAe 146" koji se koristi samo za prevoz putnika na kratkim letovima. Zbog toga se avioni ovakvog tipa nazivaju avionima za kratke relacije i pogodni su za aerodrome koji se nalaze u gradovima. Postoje i "džetstrim" avioni koji su u osnovi mlazni avioni ali imaju propelere. Imaju dva motora koji se zovu mlazno-elisni motori i pokreću elise. Ovakvi avioni su veoma mali i koriste se uglavnom prevoz putnika na manjim relacijama. U SAD bilo koji avion kojim putuje predsednik smatra se predsedničkim avionom. Taj avion je poznat pod nazivom "Air Force One". Najčešće je to posebno adaptirani "Boing 747".

Crna kutija[uredi]

U svakom avionu, iz bezbednosnih razloga, postoji uređaj za beleženje svih elemenata leta, poznat kao "crna kutija". Ovaj uređaj beleži sve manevre aviona. U njoj se nalaze trake koje se preslušavaju u slučaju nezgode ili pada aviona i na osnovu njihove analize utvđuje se šta je bilo pogrešno. Napravljene su da budu čvrste i nesalomive da bi u slučaju nesreće ostale sačuvane. Iako se nazivaju crnim, one su u stvari svetlonarandžaste boje.

Načini izrade aviona[uredi]

Konstrukcija[uredi]

Avioni obično imaju kostur načinjen od lagane legure kao što je duraluminijum. Pokriveni su pločama laganog materijala koje čine omotač i trup veoma snažnim, poput cevi. Krila su napravljena na sličan način. Pre nego što je ta tehnika razvijena, dvadesetih godina prošlog veka, avioni su imali drvene ili metalne kosture prekrivene platnom i učvršćene žicom.[3]

Pokretanje[uredi]

Većina modernih aviona koristi mlazne motore raznih tipova. Čak i kad se koristi elisa, pogon može da dolazi iz turboelisnog motora. Sve do pedesetih godina većina aviona imala je elise pokretane klasičnim motorima. Neki mali avioni to imaju i danas. Ovi motori rade po istom principu kao i motori automobila.[3]

Fabrike aviona[uredi]

Dve najpoznatije fabrike putničkih aviona u svetu su Erbas i Boing. Naravno, postoji još fabrika aviona (Embraer, Tupoljev, Iljušin, Marsel Daso, Britiš Aerospejs, Foker, Daglas, ATR, Sab, Antonov, Cesna itd.), ali ove dve su fabrike s najvećim brojem prodatih aviona. Za sada, Boing nadmašuje Erbas u broju prodatih putničkih aviona, ali to je zato što je Boing počeo da se bavi prodajom aviona početkom 20. veka, a Erbas tek krajem 70-ih. Međutim, veći rast prodaje aviona beleži Erbas od Boinga, pre svega zbog dobrih partnerskih i ekonomskih veza Evropske unije i zbog bržeg uvođenja novih tehnologija u serijske standarde.

Erbas[uredi]

Erbas je proizvođač aviona Evropske unije. Akcije kompanije drže više raznih firmi EU. Erbas je kompanija koja je napravila najveći putnički avion na svetu, Erbas A380 Airbus А380 Super Jumbo s dva nivoa čitavom dužinom trupa, a u stanju je da primi preko 550 putnika. Erbas poseduje električne komande leta Fly-by-wire, što doprinosi uštedi ukupne mase, velike mogućnosti za modeliranje zakona upravljanja s avionom i olakšava integraciju avionskih sistema opreme.

Boing[uredi]

Boing je prvi pravi veliki proizvođač putničkih, transpotnih i borbenih aviona. Boing ima sedište u SAD. Donedavno je bio vlasnik najvećeg putničkog i transportnog aviona na svetu (Džambo-džeta) - Boeing 747 Jumbo Jet. Boeing je ubedljivo lider po broju prodatih aviona, a njihov najpopularniji putnički i transportni model (Boing 737) je prodat u više primeraka nego svi erbasovi proizvedeni avioni.

Različiti tipovi aviona[uredi]

Postoji veliki broj letelica koje imaju različite i sportske namene. Tu spadaju helikopteri, jedrilice, baloni i dirižabli. Postoje vojni avioni sa kratkim zaletom, ili, čak, vertikalnim uzletanjem i sletanjem. Britanski „harier“ je najpoznatiji avion te vrste.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ „Telegram from Orville Wright in Kitty Hawk, North Carolina, to His Father Announcing Four Successful Flights, 1903 December 17”. World Digital Library. 17. 12. 1903. Pristupljeno 21. 07. 2013. 
  2. ^ „Obщie svedeniя o samolete” (na jeziku: (jezik: ruski)). cnit.ssau.ru. Pristupljeno 21. 08. 2013. »Obщie svedeniя o samolete« 
  3. 3,0 3,1 3,2 Oxford školska enciklopedija. Knjiga-komerc. 2007. ISBN 978-86-7712-190-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)

Literatura[uredi]

  • Ričards, Džon; Sanders, Majk; Teg, Simon; Čabraja, Aleksandra (2006). "Mlazni avioni". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-143-3. 
  • Angelis, Sara; Brus, Džulija; Kusans, Tomas; Došen, Gavrilo (2007). "Činjenice nadohvat ruke". Beograd: Mladinska knjiga. ISBN 978-86-84213-92-3. 
  • Haris, Nikolas; Terner, Džoana; Aston, Kler; Okslejd, Kristofer (2005). "Razvoj transporta". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-049-8. 
  • Bender, Lajonel (2005). "Izumi". Beograd: Knjiga komerc. ISBN 978-86-7712-129-7. 

Spoljašnje veze[uredi]