Agej

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Agej prorok
Prorok Agej na ruskoj ikoni iz 18. veka
Lični podaci
Datum rođenja4. vek. p. n. e.
Mesto rođenjaVavilon,
Datum smrtiV vek. p. n. e.
Mesto smrtiJerusalim,
Svetovni podaci
Poštuje se uIstočnom i zapadnom Hrišćanstvu.
KanonizacijaPre kongregacije.
Praznik16. decembar po novom a 29. decembar po starom Julijanskom kalendaru.

Prorok Agej (hebr. 'חַגַּי) je bio jedan od dvanaest proroka i autor Knjige o Ageju.[1] Njegovo ime znači „moj praznik“. On je bio prvi od tri proroka, pored Zaharije, njegovog savremenika, i Malahije, koji je živeo oko stotinu godina kasnije.[2]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Rođen u Vavilonu za vreme robovanja Izrailjeva. Iz plemena Levijeva. Prorokovao na 470. godina pre Hrista. Posetio Jerusalim kao mladić. Podsticao Zorovavelja i Isusa sveštenika, da obnove hram Gospodnji u Jerusalimu proričući tome hramu veću slavu nego bivšem hramu Solomonovu. „Slava će doma ovoga poslednjeg biti veća nego onoga prvoga, veli Gospod nad vojskama“ (Agej 2:9. Jer će se u tome novom hramu javiti Gospod Spasitelj. Doživeo je da vidi jedan deo obnove hrama sazidan od Zorovavelja.

Biblijsko kazivanje[uredi | uredi izvor]

Prorok Agej

U Agejaevim govorima postoje tragovi propadanja hebrejskog jezika, započetog u vreme Jevreja u vavilonskom carstvu. U njegovom razgovoru sa sveštenicima (III, 12—13), koje ispituje u pravnoj praksi, mogu se videti čak i prvi znaci metode poučavanja koji su procvetali kasnije, tokom sastavljanja Mišna. Agej je bio savremenik proroka Zaharija.[3]

Informacije o životu i delu proroka Ageja, jedine osobe ovog imena drugo nije poznato iz Biblije, osim onih koje navodi knjiga njegovog imena potvrđena svedočenjem Knjige Jezdrine (Ezra 5:1 ; 6.14 o govoru proroka Agaja zajedno sa prorokom Zaharijom sa besedom o nastavku rada na izgradnji drugog hrama u Jerusalimu biblijski zapis nije sačuvan. Jevrejska tradicija naziva (Baba Batra 15a) proroka Agaja članom takozvane Velike sinagoge (Kneset-Gagedol), jer su rabini u ovu Veliku sinagogu svrstali ne samo proroke Zaharija i Malahija, već i mnoge druge izuzetne ličnosti iz ere posle zarobljeništva; kao članovi ove Velike sinagoge prorocima Agaju, Zaharijiu i Malahiji, u Talmudu pripisuje se sastavljanje mnogih pravila i propisa ritualne prirode (Erubin II, 1. Šekalim III, 1). Ali činjenica da je, prema jevrejskoj tradiciji, Veliku sinagogu osnovao je sam Jezdra (458. pre Hrista), dakle, 62 godine kasnije, nakon Agajevog pojavljivanja u proročkoj službi (oko 520. p. n. e.), govori protiv pouzdanosti ovog svedočenja, i što je najvažnije krajnja sumnjivost, još potpunija nepouzdanost samog postojanja Velike sinagoge.[4]

Ni u drevnoj hrišćanskoj crkvi nije se sačuvao i nije se razvio stabilan pogled na ličnost proroka Agaja. Prema pseudo Epifaniju, Doroteju i Isihiji, poznato je da je Agaj u ranoj mladosti došao iz Vavilona u Judeju, prorekao o povratku naroda iz ropstva, delimično video obnovu hrama i bio prvi da tamo peva „Aliluja“; umro u Jerusalimu i sahranjen tamo, u blizini grobnica sveštenika. Moguće je da se ovi podaci zasnivaju na istorijskom jezgru, pogotovo što je sastav „De vita el mortephetatarum“ koji sadrži sve ove informacije, kako je danas priznato u nauci, prvobitno napisan na hebrejskom. Koliko je, međutim, ovde izražen pogled na vreme i okolnosti proročanske Agajeve službe bio je opšteprihvaćen u drevnoj Crkvi, vidi se iz činjenice da Avgustin Hiponski (enaratio u psalmu CKSL-VII), verovao je da su proroci Agaj i Zaharija započeli svoju proročku službu još u Vavilonu, a još više od činjenice da su, prema svedočenju blaženog Jeronima i Sv. Kiril Aleksandrijski, Origen sa svojim sledbenicima i neki drugi, na osnovu Ag 1.13, smatrali su Agaja ne čovekom, već Anđelom kojeg je Bog poslao da propoveda.[5]

Liturgijski spomen[uredi | uredi izvor]

Pravoslavni hrišćani proslavljaju proroka Ageja 16. decembra (po Julijanskom kalendaru, odnosno 29. decembra po gregorijanskom kalendaru). On se takođe proslavlja, zajedno sa ostalim prorocima Starog zaveta, u nedelju Svetih Otaca (nedelja pre Božića).[6]

Napomena: deo ovog teksta je preuzet iz ohridskog prologa svetog vladike Nikolaja Velimirovića. On ne podleže autorskim pravima

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kniga proroka Aggeя”. 
  2. ^ „Sveti prorok Agej”. Arhivirano iz originala 11. 04. 2021. g. Pristupljeno 11. 04. 2021. 
  3. ^ „Sveti prorok Agej”. 
  4. ^ „Das Tempelbaukonzept des Propheten Haggai”. 
  5. ^ „Sv. prorok Ageй”. 
  6. ^ „Iz Ohridskog prologa”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Агеј&oldid=27508734”