Мишна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Копија Мишне из 1492.

Мишна (хебр. משנה) је прва важнија писана редакција јеврејске усмене традиције познате као "Усмена Тора" и прво важније дело рабинског јудаизма.

Редакцију је извршио Јуда Ханаси око 220. године, у доба када су, према Талмуду, прогони Јевреја и проток времена учинили могућим да детаљи усмене предаје који датирају из фарисејских времена (536. п. н. е. - 70.) буду заборављени. Зато се истовремено сматра писаним ауторитетом (закоником) који је подређен једино Танаху као основи за изрицање судова, извор и алат за стварање права, и прва од многих књига које надопуњују Библију. Мишна се такође, назива Схас (акроним за Схисха Седар - "Шест редова"), као референца на својих шест подела. Рабински коментари Мишне у следећа три века су редактирани као Гемара која, заједно са Мишном, чини Талмуд.[1]

Мишна одражава расправе које је у периоду од 70. до 200. године водила група рабинских мудраца познатих као Танаим. [2] Мишна подучава усмену предају примерима, представљајући стварне случајеве о којима се пресуђивало, обично уз расправу о бити ствари коју је водио мудри и знаменити рабин темељећи је на халахи, мицвоту и духу наука ("Тора"). На овај начин се у свакодневну стварност уводи пракса мицвота као што је навођена у Библији, те настоји да покрије све аспекте људског живота и служити као пример будућим пресудама те, што је најважније, демонстрирати прагматичну примену библијских закона, а што се сматрало неопходним у доба када је уништен Други храм (70. не.). Мишна за себе не тврди да развија нове законе, него да је тек збирка постојећих традиција.[3]

Мишна се састоји од шест редова (Седар, једнина седер хебр. סדר), од којих се сваки састоји од 7-12 трактата, а којих укупно има 63, а који су подељени на поглавља, одломке или стихове.

Редови и њихове теме су:[4]

  • Зера ("Семена"), који се бави молитвама и благословима, верским давањима и пољопривредним законима (11 трактата),
  • Моед ("Светковина"), који се бави законима Сабата и празника (12 трактата),
  • Нашим ("Жене"), који се бави браком и разводом, неким облицима заклетви и законима назирита (7 трактата),
  • Незикин ("Одштете"), који се бави грађанским и кривичним правом, деловањем судова и заклетви (10 трактата),
  • Кодашим ( "Свете ствари"), који се бави жртвеним обредима, храмом и правилима исхране (11 трактата) и
  • Тохорот ("Чистоће"), који се бави законима чистоће и нечистоће, укључујући нечистоћу мртвих, законима чистоће хране и тела (12 трактата).

Реч Мишна такође може означавати и одломак или стих целог дела, односно најмању јединицу у структури Мишне.

Извори[уреди]

  1. The Jewish Encyclopedia http://www.jewishencyclopedia.com/articles/10879-mishnah
  2. Mishnah
  3. Yesod Hamishna Va'arichatah pp. 25–28 Hebrew text
  4. Ronald L. Eisenberg, "Rabbinic Literature," in The JPS Guide to Jewish Traditions (Philadelphia: The Jewish Publication Society, 2004). стр. 499–500.