Agresivnost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Agresija je ponašanje koje karakteriše kontakt i komunikaciju sa drugim ljudima silom. Ljudska agresija se izražava direktno putem verbalnih, fizičkih ili kombinovanih napada ili indirektno kroz kompenzaciju ili indirektnu agresiju. Agresije mogu biti prikladne, ako se koriste za samoodbranu ili samopoboljšavanje, ali mogu biti destruktivne za sebe i druge. Neki autori koriste termin „agresija” samo za štetna ponašanja, a termin asertivnost za ponašanja koja nemaju nameru da naškode drugima. Agresivnost se različito tumači u humanističkim, društvenim i prirodnim naukama. Pojam je izveden iz Frojdove postavke o nagonima (posebno nagonu smrti) koji je primarno usmeren na vlastiti organizam, (kada se ispoljava u vidu samodestrukcije). Kada se preusmeri na spoljašnje objekte javlja se kao agresivnost. Kao i Eros, agresivnost je primaran i urođen nagon i zato se, po Frojdu, ne može iskoreniti. Po drugim shvatanjima nagon agresivnosti nema sopstveni izvor energije, već je izveden iz nagona za životom, te se javlja kao reakcija na frustraciju. From smatra da je agresivnost i težnja za razaranjem, odgovor na uskraćivanje osnovnih ljudskih potreba. From je inaugurisao teoriju ljudske destruktivnosti kojom jasno definiše razliku između benigne i maligne agresivnosti. Agresivni karakter poseduje takav tip ljudi koji otvoreno i bezobzirno ispoljava svoju neobuzdanu težnju ka moći, odnosno po teoriji Karen Hornaj, pojedinac koji iskorišćava druge ljude kako bi sam postigao uspeh.

Reference[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]