Amber alert u Srbiji

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za srpsku verziju sistema Amber alert pogledajte stranicu Pronađi me.

Na uvođenju Amber alerta u Srbiji od 2015. godine radi Igor Jurić, u sklopu svoje organizacije Centar za nestalu i zlostavljanu decu (nekada Fondacija „Tijana Jurić”).

O Amber alertu[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Amber alert

Amber alert je sistem upozoravanja javnosti koji se pokreće kao pomoć u traženju nestale dece. Prema rečima Roberta Hovera iz Međunarodnog centra za nestalu i eksploatisanu decu, oko 95% slučajeva, u kojima je korišćen Amber alert, reši se u roku od 72 sata. [1][2]

Amber alert zvanično funkcioniše u SAD, Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. [1][3]

Prvi put je osmišljen u SAD 1996. godine. Upozorenje je imenovano po devetogodišnjoj devojčici, Amber Hagerman, koja je oteta i ubijena u Arlingtonu, Teksas, 1996. godine. Ime nije svugde isto, pa se tako ovaj sistem u Džordžiji naziva „Levijev poziv” (u znak sećanja na Levija Fradija), na Havijima „Mejli Amber alert” (u znak sećanja na Mejli Gilbert), u Arkanzasu „Morgan Nik Amber alert” (u znak sećanja na Morgana Nika) i na Juti „Rejčel alert” (u znak sećanja na Rejčel Ranijan). [4][3]

Mehanizam Amber alert podrazumeva skup informacija koje se hitno i istovremeno plasiraju kroz što više kanala komunikacije (televizija, radio, društvene mreže, LED bilbordi, GPS navigacije, posteri) na čitavoj teritoriji jedne države, kako bi celokupno javno mnjenje, u kratkom roku, bilo obavešteno o nestanku deteta, njegovom izgledu i svim njegovim osobinama. [4][2]

Inicijativa[uredi | uredi izvor]

Nakon ubistva Tijane Jurić, njen otac Igor Jurić započinje svoj rad na uvođenju Amber alerta u Srbiji. [5] Na promociji ovog sistema upozorenja Igor radi najpre sa Fondacijom „Tijana Jurić”, čije je ime kasnije promenjeno u Centar za nestalu i zlostavljanu decu. [6][7]

Centar za nestalu i zlostavljanu decu se, tada pod imenom Fondacija Tijana Jurić, od 2015. godine zalaže za uvođenje sistema upozorenja u Srbiji, više puta je javno ukazivala da je uvođenje ovakvog sistema neophodno radi bezbednosti dece. [8] Godine 2016. predali su Vladi Srbije inicijative koje će unaprediti bezbednost dece i građana. Reč je o zahtevu za doživotnu kaznu zatvora, sa teškim prinudnim radom, uvođenje sistema „Amber alert”, javni registar pedofila, registar nestalih. [9]

U delu izveštaja koalicije o napretku Srbije u poglavljima 23. i 24. za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine, koji se odnosi na prava deteta, navodi se da je Fondacija Tijana Jurić učestvovala na sastanku sa predstavnicima MUP-a u 2015. godini, Ministarstva pravde i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na temu uvođenja „Amber Alert”, ali da nakon toga razgovori i saradnja po ovom pitanju nisu nastavljene. [8]

Godine 2018. državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković izjavila je da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije razmatra mogućnost uvođenja „Amber Alert sistema”, vodeći se našim zakonodavstvom i vodeći računa o zaštiti ličnosti i privatnosti. [10]

Bivši ministar unutrašnjih poslova, tada ministar odbrane Nebojša Stefanović izjavio je u avgustu 2018. da država razmatra različite mehanizne sa tužilaštvom i Ministarstvom pravde. [1]

Godine 2019. premijerka Srbije Ana Brnabić izrazila je podršku uvođenju Amber alerta. [11]

U maju 2021. godine, Igor Jurić došao je na sastanak u MUP gde je trebalo da razgovara o uvođenju sistema amber alerta u Srbiji, odnosno o boljoj i efikasnijoj potrazi za nestalom decom. Međutim, Jurić i drugi predstavnici Fondacije „Tijana Jurić” napustili su prostorije, jer sastanku nije prisustvovao ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin. [1] Jurić navodi da nije bio zadovoljan podrškom ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina. Do iskoraka je došlo u februaru 2022. godine, kada su Vulin i predsednik Fondacije „Amber alert Evrope” Frank Hoen potpisali u Beogradu Memorandum o razumevanju. [6]

Ministarstvo pravde je tokom 2020. godine formiralo radnu grupu, u kojoj su i predstavnici drugih ministarstava, koja bi trebalo da pronađe model za primenu sistema i u Srbiji. [1]

Ministarka pravde Maja Popović 2021. godine učestvovala je na Okruglom stolu održanom na temu uvođenja sistema „Amber Alert” za traženje nestale dece u Srbiji u organizaciji Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji i Centra za nestalu i zlostavljanu decu. [12]

Godine 2022. Jurić je rekao da ima obećanje ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da će država nastaviti da radi na uvođenju Amber alerta. [13]

Dana 11. januara 2023. godine održana je internet kampanja CNZD (Centra za nestalu i zlostavljanu decu) na koju se odazvalo više od milion ljudi u Srbiji. Igor i CNZD pozvali su građane Srbije da na svojim profilima na društvenim mrežama objave podršku uvođenju Amber alerta u Srbiji uz hešteg #hoćemoamberalert. [13][14]

Pored Amber alerta, CNZD i Jurić radiće i na javnom registru za nestala lica. [15]

Uvođenje sistema upozorenja u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U januaru 2023. godine Igor Jurić navodi da bi sistem trebalo biti uveden u Srbiji do kraja godine i da su u toku pregovori sa MUP-om. [6] Pod nazivom „Pronađi me”, sistem je od 25. oktobra 2023. aktivan u Srbiji.[16][17][18]

Kontroverze[uredi | uredi izvor]

Neki građani Srbije, uključujući neke poznate ličnosti izrazile su sumnju u ovaj sistem. Pre svega sporan je naziv, umešanost Ambasade SAD-a ili bilo koje strane organizacije, kao i to što je u pitanju „američki” softver. [19] Igor Jurić je više puta bliže objasnio sistem, naglašavajući da sistem upozorenja, koji će biti uveden u Srbiji, neće biti ni na koji način vezan za strani sistem i da će funkcionisati potpuno nezavisno. Jurić je razjasnio da svet pod nazivom Amber alert prepoznaje ovaj sistem, ali to ne znači da će se tako zvati i u Srbiji i predlaže da ime bude odluka države. Dok se taj nov naziv ne uspostavi, kako ne bi došlo do zabune, u toku promocije koristili su izvorni naziv. [19] Nijedna država u kojoj je sistem uveden nema pristup podacima iz druge države sa istim sistemom. [19] [20] Što se tiče softvera koji bi Srbija potencijalno koristila, u razgovorima sa predstavnicima grčke organizacije „Homagelo”, koji su svojoj zemlji obezbedili softver iz fondova EU, Grci su izjavili da bi pomenuti softver poklonili našoj zemlji potpuno besplatno. Međutim, ostaje prostor da naša zemlja napravi bolji sistem, ukoliko postoje kadrovi za to. [19]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d „Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-12. 
  2. ^ a b https://www.minmedia.me. „Fondacija”. Radio Televizija Budva (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  3. ^ а б Fondacija (2019-08-28). „Pedofil i ubica zbog kojeg je Belgija uvela Amber Alert sistem”. Nestali Srbija (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  4. ^ а б Urednik (2019-07-23). „Priča o nerešenom nestanku deteta iza Amber Alert sistema”. Centar za nestalu i zlostavljanu decu (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  5. ^ B.V. „SEDAM GODINA OD TRAGEDIJE KOJA JE POTRESLA SRBIJU U noći između 25. i 26. jula 2014. nestala je Tijana Jurić. Bajmokom je odjekivalo njeno ime, a posle 13 dana nade nastao je muk”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  6. ^ а б в „Šta je 'Amber alert'?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-12. 
  7. ^ SUBOTICA.com. „Godišnjica od smrti Tijane Jurić | (Vesti - 25. 07. 2015) Subotica.com”. SUBOTICA.com (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  8. ^ а б „Amber Alert”. Centar za nestalu i zlostavljanu decu (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-12. 
  9. ^ Vučković, Biljana. „DVE GODINE POSLE Ubistvo Tijane Jurić, zločin koji je izmenio Srbiju”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  10. ^ Colic, Nina (2018-09-25). „MUP: Hitno postupanje u slučajevima nestale dece - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  11. ^ Blic. „ZAŠTO JE VAŽAN "AMBER ALERT" Najveći STRAH svih roditelja postaje stvarnost na ovom snimku (VIDEO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  12. ^ „МУП о Амбер алерту”. 
  13. ^ а б „Šta je Amber alert? Igor Jurić pozvao građane da se uključe u akciju za uvođenje ovog sistema u Srbiji - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-01-11. Приступљено 2023-01-12. 
  14. ^ TANJUG (2023-01-12). „Igor Jurić: Više od milion ljudi u Srbiji podržalo uvođenje sistema Amber alert”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  15. ^ „Jurić: "Amber alert" treba da zaživi u Srbiji do kraja godine! | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  16. ^ „Igor Jurić: Sistem "Pronađi me" počinje sa radom 1. novembra i biće najbolji na svetu”. TANJUG. 
  17. ^ „Igor Jurić za Danas otkriva kako će izgledati potraga za nestalim detetom i kada startuje naš Amber alert - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-09-26. Приступљено 2023-09-28. 
  18. ^ Derikonjić, Miroslava. „„Pronađi me” od oktobra i u Srbiji”. Politika Online. Приступљено 2023-09-28. 
  19. ^ а б в г Urednik (2023-01-12). „Igor Jurić: Istine i zablude o Amber Alert sistemu”. Padrino Vijesti (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  20. ^ „Jurić: Amber Alert neće zaživeti na pravi način ako se bude radilo kao do sad”. N1 (на језику: српски). 2022-10-13. Приступљено 2023-01-12. 

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Амбер_алерт_у_Србији&oldid=27700539”