Амбер алерт у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

На увођењу Амбер алерта у Србији од 2015. године ради Игор Јурић, у склопу своје организације Центар за несталу и злостављану децу (некада Фондација „Тијана Јурић”).

О Амбер алерту[уреди | уреди извор]

Детаљније: Амбер алерт

Амбер алерт је систем упозоравања јавности који се покреће као помоћ у тражењу нестале деце. Према речима Роберта Ховера из Међународног центра за несталу и експлоатисану децу, око 95% случајева, у којима је коришћен Амбер алерт, реши се у року од 72 сата. [1][2]

Амбер алерт званично функционише у САД, Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Хрватској, Мађарској, Малти, Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији и Уједињеном Краљевству. [1][3]

Први пут је осмишљен у САД 1996. године. Упозорење је именовано по деветогодишњој девојчици, Амбер Хагерман, која је отета и убијена у Арлингтону, Тексас, 1996. године. Име није свугде исто, па се тако овај систем у Џорџији назива „Левијев позив” (у знак сећања на Левија Фрадија), на Хавијима „Мејли Амбер алерт” (у знак сећања на Мејли Гилберт), у Арканзасу „Морган Ник Амбер алерт” (у знак сећања на Моргана Ника) и на Јути „Рејчел алерт” (у знак сећања на Рејчел Ранијан). [4][3]

Механизам Амбер алерт подразумева скуп информација које се хитно и истовремено пласирају кроз што више канала комуникације (телевизија, радио, друштвене мреже, LED билборди, GPS навигације, постери) на читавој територији једне државе, како би целокупно јавно мњење, у кратком року, било обавештено о нестанку детета, његовом изгледу и свим његовим особинама. [4][2]

Иницијатива[уреди | уреди извор]

Након убиства Тијане Јурић, њен отац Игор Јурић започиње свој рад на увођењу Амбер алерта у Србији. [5] На промоцији овог система упозорења Игор ради најпре са Фондацијом „Тијана Јурић”, чије је име касније промењено у Центар за несталу и злостављану децу. [6][7]

Центар за несталу и злостављану децу се, тада под именом Фондација Тијана Јурић, од 2015. године залаже за увођење система упозорења у Србији, више пута је јавно указивала да је увођење оваквог система неопходно ради безбедности деце. [8] Године 2016. предали су Влади Србије иницијативе које ће унапредити безбедност деце и грађана. Реч је о захтеву за доживотну казну затвора, са тешким принудним радом, увођење система „Амбер алерт”, јавни регистар педофила, регистар несталих. [9]

У делу извештаја коалиције о напретку Србије у поглављима 23. и 24. за период од новембра 2015. до априла 2016. године, који се односи на права детета, наводи се да је Фондација Тијана Јурић учествовала на састанку са представницима МУП-а у 2015. години, Министарства правде и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на тему увођења „Амбер Алерт”, али да након тога разговори и сарадња по овом питању нису настављене. [8]

Године 2018. државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић изјавила је да Министарство унутрашњих послова Србије разматра могућност увођења „Амбер Алерт система”, водећи се нашим законодавством и водећи рачуна о заштити личности и приватности. [10]

Бивши министар унутрашњих послова, тада министар одбране Небојша Стефановић изјавио је у августу 2018. да држава разматра различите механизне са тужилаштвом и Министарством правде. [1]

Године 2019. премијерка Србије Ана Брнабић изразила је подршку увођењу Амбер алерта. [11]

У мају 2021. године, Игор Јурић дошао је на састанак у МУП где је требало да разговара о увођењу система амбер алерта у Србији, односно о бољој и ефикаснијој потрази за несталом децом. Међутим, Јурић и други представници Фондације „Тијана Јурић” напустили су просторије, јер састанку није присуствовао министар унутрашњих послова Александар Вулин. [1] Јурић наводи да није био задовољан подршком министра унутрашњих послова Александра Вулина. До искорака је дошло у фебруару 2022. године, када су Вулин и председник Фондације „Амбер алерт Европе” Франк Хоен потписали у Београду Меморандум о разумевању. [6]

Министарство правде је током 2020. године формирало радну групу, у којој су и представници других министарстава, која би требало да пронађе модел за примену система и у Србији. [1]

Министарка правде Маја Поповић 2021. године учествовала је на Округлом столу одржаном на тему увођења система „Амбер Алерт” за тражење нестале деце у Србији у организацији Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији и Центра за несталу и злостављану децу. [12]

Године 2022. Јурић је рекао да има обећање министра унутрашњих послова Братислава Гашића да ће држава наставити да ради на увођењу Амбер алерта. [13]

Дана 11. 1. 2023. године одржана је интернет кампања ЦНЗД (Центра за несталу и злостављану децу) на коју се одазвало више од милион људи у Србији. Игор и ЦНЗД позвали су грађане Србије да на својим профилима на друштвеним мрежама објаве подршку увођењу Амбер алерта у Србији уз хештег #хоћемоамбералерт. [13][14]

Поред Амбер алерта, ЦНЗД и Јурић радиће и на јавном регистру за нестала лица. [15]

Увођење система упозорења у Србији[уреди | уреди извор]

У јануару 2023. године Игор Јурић наводи да би систем требало бити уведен у Србији до краја године и да су у току преговори са МУП-ом. [6] Под називом „Пронађи ме”, систем је од 25. октобра 2023. активан у Србији.[16][17][18]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Неки грађани Србије, укључујући неке познате личности изразиле су сумњу у овај систем. Пре свега споран је назив, умешаност Амбасаде САД-а или било које стране организације, као и то што је у питању „амерички” софтвер. [19] Игор Јурић је више пута ближе објаснио систем, наглашавајући да систем упозорења, који ће бити уведен у Србији, неће бити ни на који начин везан за страни систем и да ће функционисати потпуно независно. Јурић је разјаснио да свет под називом Амбер алерт препознаје овај систем, али то не значи да ће се тако звати и у Србији и предлаже да име буде одлука државе. Док се тај нов назив не успостави, како не би дошло до забуне, у току промоције користили су изворни назив. [19] Ниједна држава у којој је систем уведен нема приступ подацима из друге државе са истим системом. [19] [20] Што се тиче софтвера који би Србија потенцијално користила, у разговорима са представницима грчке организације „Хомагело”, који су својој земљи обезбедили софтвер из фондова ЕУ, Грци су изјавили да би поменути софтвер поклонили нашој земљи потпуно бесплатно. Међутим, остаје простор да наша земља направи бољи систем, уколико постоје кадрови за то. [19]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Nestanak dece: Šta se u Srbiji dešava kad roditelj prijavi slučaj”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  2. ^ а б https://www.minmedia.me. „Fondacija”. Radio Televizija Budva (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  3. ^ а б Fondacija (2019-08-28). „Pedofil i ubica zbog kojeg je Belgija uvela Amber Alert sistem”. Nestali Srbija (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  4. ^ а б Urednik (2019-07-23). „Priča o nerešenom nestanku deteta iza Amber Alert sistema”. Centar za nestalu i zlostavljanu decu (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  5. ^ B.V. „SEDAM GODINA OD TRAGEDIJE KOJA JE POTRESLA SRBIJU U noći između 25. i 26. jula 2014. nestala je Tijana Jurić. Bajmokom je odjekivalo njeno ime, a posle 13 dana nade nastao je muk”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  6. ^ а б в „Šta je 'Amber alert'?”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-12. 
  7. ^ SUBOTICA.com. „Godišnjica od smrti Tijane Jurić | (Vesti - 25. 07. 2015) Subotica.com”. SUBOTICA.com (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  8. ^ а б „Amber Alert”. Centar za nestalu i zlostavljanu decu (на језику: српски). Архивирано из оригинала 12. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-12. 
  9. ^ Vučković, Biljana. „DVE GODINE POSLE Ubistvo Tijane Jurić, zločin koji je izmenio Srbiju”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  10. ^ Colic, Nina (2018-09-25). „MUP: Hitno postupanje u slučajevima nestale dece - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  11. ^ Blic. „ZAŠTO JE VAŽAN "AMBER ALERT" Najveći STRAH svih roditelja postaje stvarnost na ovom snimku (VIDEO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  12. ^ „МУП о Амбер алерту”. 
  13. ^ а б „Šta je Amber alert? Igor Jurić pozvao građane da se uključe u akciju za uvođenje ovog sistema u Srbiji - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-01-11. Приступљено 2023-01-12. 
  14. ^ TANJUG (2023-01-12). „Igor Jurić: Više od milion ljudi u Srbiji podržalo uvođenje sistema Amber alert”. tanjug.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  15. ^ „Jurić: "Amber alert" treba da zaživi u Srbiji do kraja godine! | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  16. ^ „Igor Jurić: Sistem "Pronađi me" počinje sa radom 1. novembra i biće najbolji na svetu”. TANJUG. 
  17. ^ „Igor Jurić za Danas otkriva kako će izgledati potraga za nestalim detetom i kada startuje naš Amber alert - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2023-09-26. Приступљено 2023-09-28. 
  18. ^ Derikonjić, Miroslava. Pronađi me” od oktobra i u Srbiji”. Politika Online. Приступљено 2023-09-28. 
  19. ^ а б в г Urednik (2023-01-12). „Igor Jurić: Istine i zablude o Amber Alert sistemu”. Padrino Vijesti (на језику: српски). Приступљено 2023-01-12. 
  20. ^ „Jurić: Amber Alert neće zaživeti na pravi način ako se bude radilo kao do sad”. N1 (на језику: српски). 2022-10-13. Приступљено 2023-01-12. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]