Amstel gold rejs
 Logo Amstel gold rejsa | |
| Detalji o trci | |
|---|---|
| Datum održavanja | kraj aprila |
| Region održavanja | Limburg (Holandija) |
| Naziv trke | Amstel Gold Race (jezik: holandski) |
| Lokalni naziv(i) | Amstel Gold Race (jezik: engleski) (jezik: francuski) (jezik: nemački) |
| Drugi naziv(i) | Amstelova zlatna trka |
| Disciplina | drumski |
| Takmičenje | UCI vorld tur |
| Tip | klasik |
| Organizator | Amstel gold rejs fondacija |
| Direktor trke | Leo van Vilt |
| Istorija | |
| Prvo održavanje | 1966. |
| Broj održavanja | 59 (do 2024) |
| Prvi pobednik |  Žan Stablenski (FRA) |
| Najviše pobeda |
|
| Trenutni pobednik |  Tom Pidkok (2024.) |
Amstel gold rejs (hol. Amstel Gold Race) je biciklistički klasik koja se na proleće (sredinom aprila) održava u Limburgu, u Holandiji, kao deo ardenskih klasika. Trka je 1989. godine dodata u najveće trke UCI kalendara — UCI vorld tur. Ovo je jedina jednodnevna biciklistička trka u Holandiji i smatra se najvažnijim biciklističkim događajem u ovoj zemlji. Rekorder je Holanđanin Jan Ras, koji je trku osvojio pet puta.
Zvanični sponzor trke je pivara Amstel, po kojoj trka nosi naziv od osnivanja 1966. godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Prva trka[uredi | uredi izvor]
Amstel gold rejs su organizovali vlasnici kompanije Inter sport, Ton Vizers i Herman Krot. Njihova ideja je bila da naprave klasik koji će parirati monumentalnim trkama u Flandriji i Italiji.
Prva trka je trebalo da bude održana 30. aprila 1966. na holandski nacionalni praznik. Plan je bio da startuje u Amsterdamu pa da se ide na istok zemlje, a cilj je trebalo da bude u Mastrihtu. Ukupno 280 kilometara. Ipak, bilo je problema, na toj ruti je bilo dosta reka i trebalo ih je obilaziti, što bi trku učinilo dužom od 280 kilometara. Novi plan je bio da startuje u Utrehtu, zatim u Roterdamu, a cilj bi bio u malom selu, Mersenu, u Limburgu.
Tri nedelje pre početka, organizatori su objavili da nisu dobili dozvolu da idu preko mosta Mordijk, preko kojeg je jedini put kojim se može južno od Roterdama. Ruta je morala da se menja opet i novi start je bio u Bredi.
Te godine su hipici proglasili anarhiju u Holandiji i vlasti su se bojale da bi zbog trke organizovane na nacionalni praznik mogla nastati pobuna. Četiri dana pre početka, Vizers i Krot su otkazali trku. Ipak, ministar saobraćaja u Hagu zvao ih je i rekao da trka može biti organizovana. U sredu, 30. aprila 1966. održana je prva trka Amstel gold rejs, od Brede do Mersena, 302 kilometra. Trka je protekla bez ozbiljnijih incidenata. Na cilj su došla tri vozača francuskog tima Ford, koji su sprintali za pobedu. Holanđanin Jan Hugens imao je mehanički problem u zadnim metrima i pobedio je Francuz Žan Stablenski. Učešće je uzelo 120 vozača, a završilo je samo 30.
Bez obzira ne početne planove, trka nikad nije startovala u najvećim holandskim gradovima Amsterdamu, Roterdamu i Utrehtu.
Potraga za identitetom[uredi | uredi izvor]
Narednih godina, trka nije imala isti start. 1967. premeštena je u Helmondu, gde je sedište Amstela i skraćena je na 213 kilometara. Pobedio je Ari den Hartog i tako postao prvi holandski pobednik trke. 1968. trka je održana 21. septembra, imala je 254 kilometra i pobedio je Hari Stevens. Godine 1969. održavanje trke je vraćeno u april, pobedio je Belgijanac Gido Rejbruk, čime je počela belgijska dominacija.
Amstel gold rejs, kao mlada trka, imala je problema za pronalaženje svog mesta u kalendaru, pored mnogo i starijih i monumentalnih klasika i nije privlačila najbolje vozače. Mnogo godina, najbolji biciklista tada, Edi Merks, nije učestvovao jer organizatori nisu mogli da mu plate njegovu startnu taksu. 1973. organizator Herman Krot, pristao je da plati Merksovom timu pozamašnu sumu novca, pretpostavljajući da će on pobediti. Tako je i bilo, Merks je pobedio sa tri minuta ispred drugoplasiranog. Dve godine kasnije, Merks je opet pobedio i postao prvi vozač koji je trku osvojio dvaput.
Kasnih sedamdesetih, holanđanin Jan Ras, osvojio je trku rekordnih pet puta, od toga četiri puta zaredom. U holandskim medijima pojavila se fraza "Amstel gold Ras".
Godine 1983. Ausralijanac Fil Anderson postao je prvi neevropski pobednik.
Premeštanje u Mastriht[uredi | uredi izvor]
Godine 1991. cilj trke premešten je u Mastriht, glavni grad Limburga, a od 1998. u Mastrihtu je i start trke. Karakteristika trke su postala brda južno od Limburga. Zadnje dve decenije, Holandija je imala samo dva pobednika, Mihal Bogerd 1998. i Erik Deker 2001. obojica su pobedila Lensa Armstronga u sprintu.
Godine 2001. trku je počelo 190 vozača, a završilo je samo 37. Najviše podijuma imaju Bogerd i Ras, po sedam.
Finiš na Kaubergu[uredi | uredi izvor]
Godine 2003. cilj trke je premešten na brdo Kauberg, u Valkenburgu. Prvo izdanje sa ciljem na brdu osvojio je Aleksandar Vinokurov. Godine 2013. cilj je opet premešten. Sa vrha Kauberga, 1.8 kilometara do centra Valkenburga. Najuspešniji vozač zadnjih godina je Filip Žilber, koji je trku osvajao četiri puta.
2015. trku je osvojio Mihal Kvjatkovski i tako postao prvi svetski šampion koji je osvojio Amstel gold rejs još od 1981. kada je to uradio Bernar Ino.
Karakteristike trke[uredi | uredi izvor]
Iako je trka u Limburgu, nije deo Ardena. Obično se smatra početnom trkom Ardenske nedelje. 2004. trka je zamenila mesta sa trkom Lijež—Bastonj—Lijež u kalendaru. Od tada, trka se održava nakon Pariz—Rubea, a pre Fleš Valona.
Do 2002. Amstel gold rejs je bila ravna trka i najviše su pobeđivali klasik specijalisti, trka je bila slična Ronde van Flanderenu. Od 2002. organizatori su odlučili da promene fokus i da uvedu uspone, što je odgovaralo vozačima koji se bore za pobede na grand tur trkama. Moderna trka ima više od 30 kratkih uspona. Najveći su Kauberg i Kautenberg. Na Kautenbergu ima deonica sa po 22% nagiba.
Pobednici[uredi | uredi izvor]
- 2024.
Tom Pidkok - 2023.
Tadej Pogačar - 2022.
Mihal Kvjatkovski - 2021.
Vaut van Art - 2020. nije bilo trke
- 2019.
Metju van der Pul - 2018.
Mihael Valgren - 2017. Filip Žilber
- 2016.
Enriko Gasparoto - 2015. Mihal Kvjatkovski
- 2014. Filip Žilber
- 2013.
Roman Krojciger - 2012. Enriko Gasparoto
- 2011. Filip Žilber
- 2010. Filip Žilber
- 2009.
Sergej Ivanov - 2008. Damijano Kunego
- 2007.
Stefan Šumaher - 2006.
Frenk Šlek - 2005. Danilo di Luka
- 2004. Davide Rebelin
- 2003.
Aleksandar Vinokurov - 2002. Mikele Bartoli
- 2001. Erik Deker
- 2000. Erik Cabel
- 1999. Mihal Bogerd
- 1998.
Rolf Jerman - 1997. Bjarne Ris
- 1996. Stefano Zanini
- 1995. Mauro Đaneti
- 1994. Johan Museuv
- 1993. Rolf Jerman
- 1992. Olaf Ludvig
- 1991. Frans Masen
- 1990. Adri van der Pul
- 1989. Erik van Lanker
- 1988. Jele Najdam
- 1987. Jop Zutemelk
- 1986. Stiven Roks
- 1985. Geri Kneteman
- 1984. Žak Hanegraf
- 1983.
Fil Anderson - 1982. Jan Ras
- 1981.
Bernar Ino - 1980. Jan Ras
- 1979. Jan Ras
- 1978. Jan Ras
- 1977. Jan Ras
- 1976. Fredi Martens
- 1975. Edi Merks
- 1974. Geri Kneteman
- 1973. Edi Merks
- 1972. Valter Plankart
- 1971. Frans Verbek
- 1970. Žorž Pentan
- 1969. Gido Rejbruk
- 1968. Hari Stevens
- 1967. Ari den Hartog
- 1966. Žan Stablenski
Višestruki pobednici[uredi | uredi izvor]
| Pozicija | Vozač | Broj pobeda | Godine |
|---|---|---|---|
| 1. |  Jan Ras |
5 | 1977, 1978, 1979, 1980, 1982 |
| 2. |  Filip Žilber |
4 | 2010, 2011, 2014, 2017 |
| 3. | Edi Merks |
2 | 1973, 1975 |
| Geri Kneteman |
1974, 1985 | ||
| Rolf Jerman |
1993, 1998 | ||
| Enriko Gasparoto |
2012, 2016 | ||
 Mihal Kvjatkovski |
2015, 2022 |
Pobede po državama[uredi | uredi izvor]
| Pozicija | Država | Broj pobeda |
|---|---|---|
| 1. | Holandija
|
18 |
| 2. | Belgija
|
14 |
| 3. |  Italija
|
7 |
| 4 |  Nemačka
|
3 |
 Švajcarska
| ||
| 6 | Francuska
|
2 |
| Poljska
| ||
 Danska
| ||
| 8 |  Češka
|
1 |
 Australija
| ||
 Luksemburg
| ||
 Kazahstan
| ||
 Rusija
| ||
 Slovenija
| ||
| UK
|
