Apstrakcija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Apstrakcija (lat. abstractio) je:

  1. misaono izdvajanje nekih osobina i svojstava predmeta od samog predmeta;
  2. apstraktan pojam izdvojen od nečega konkretnog za koji je vezan.

Apstrahirati ili apstrahovati (nem. abstrahieren):

  1. vršiti apstrakciju;
  2. ne uzeti (uzimati) nešto u obzir, ne obazreti se, ne obazirati se na nešto.

Apstraktno: dobijeno apstrakcijom, misaono; suprotno od konkretno. Faktički, kada je nešto apstraktno, to znači da se nešto ne odnosi samo na jednu pojedinost, već na neku veću celinu, skup nečega i sl.

Apstraktno mišljenje je vrsta mišljenja koja se odlikuje time da visoko nadilazi perceptivni nivo i konkretne pojave i da operiše apstraktnim simbolima.[1]

U matematici[uredi]

Apstrakcija, odnosno apstrahovanje u matematici je proces razmatranja izvesnih osobina objekata izostavljanjem drugih koje nisu relevantne. To je osnova klasifikovanja, procedure koja rezultuje skupom članova sa posebnim osobinama. Pomenuti skup se označava sa čit. iks takvo da je pe od iks, odnosno h koje ima osobinu F(h), gde je F(h) svojstvo koje članovi skupa moraju zadovoljiti. Na primer, {x:x je ptica}, označava skup u kojem su svi elementi ptice.

Aksioma apstrakcije[uredi]

Neka je data proizvoljna osobina f(x), tada postoji skup čiji članovi poseduju baš tu osobinu, tj.

Navedena aksioma apstrakcije je prvi put eksplicitno formulisana od strane Frigea 1893. godine, da bi zatim, od strane Rasela, bila dovedena u kontradikciju:

Neka je data osobina F(x), pomenutog aksioma, osobina ne-pripadanja samom sebi. Tada je

aksiom izbora, koji jednostavnim koracima vodi u kontradikciju

Da bi izbegao ovaj, tzv. Raselov paradoks, Zermelo je 1908. uveo aksiom separacije:

u kojem egzistencija skupa u nije više pretpostavljena bezuslovno.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. Ovaj deo članka je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Spoljašnje veze[uredi]