Arčibald Rajs

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Rodolf Arčibald Rajs
Archibald Reiss.044294.jpg
Arčibald Rajs
Datum rođenja (1875-07-08)8. jul 1875.
Mesto rođenja Hauzah, Baden
 Nemačko carstvo
Datum smrti 8. avgust 1929.(1929-08-08) (54 god.)
Mesto smrti Beograd
 Kraljevina SHS
Škola Univerzitet u Lozani

Rodolf Arčibald Rajs (nem. Rudolph Archibald Reiss; Hauzah, Baden, 8. jul 1875Beograd, 8. avgust 1929) je bio švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.[1]

Život i karijera[uredi]

Rođen je 8. jula 1875. godine kao osmo dete, od ukupno deset, Ferdinanda Rajsa, zemljoposednika, i Pauline Zabine Ane Gabrijele, u mestu Hehcberg (danas deo Hauzaha), u južnonemačkoj pokrajini Baden. Posle završenog osnovnog i srednjeg obrazovanja u Nemačkoj, otišao je zbog lošeg zdravstvenog stanja na studije u Švajcarsku, u romanski kanton Vo.[1]

Zvanje doktora hemije stekao je već u 22. godini, i biva izabran za asistenta za fotografiju, a potom je postao priznati docent za tu oblast, na Univerzitetu u Lozani. Za redovnog profesora kriminalistike imenovan je 1906. godine. Kao profesor bavio se predano naučnim radom i stekao ugled kriminologa svetskog glasa.[1]

Angažovanje u Srbiji[uredi]

Kuća „Dobro polje“ Arčibalda Rajsa u Topčideru, Beograd
Urna Arčibalda Rajsa u kapeli na Kajmakčalanu.
Spomenik Arčibaldu Rajsu u Topčiderskom parku, u Beogradu.
Spomenik Rajsu u mačvanskom selu Prnjavor.

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine došao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.[2] Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.[traži se izvor]

Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.[1]

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili „Dobro polje“ (Topčider) u Beogradu, gde je i umro.[3]


U septembru 1928. godine Rajs je nameravao da ode iz Kraljevine SHS. U intervjuu za Politiku izjavio je:

Preminuo je 8. avgusta 1929. godine u 4.30 sati, u Beogradu.[5] Uzrok smrti bila je moždana kap kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom, Milanom Kapetanovićem koji ga je po nekim svedočenjima opsovao.[6]

U tri sata popodne, 9. avgusta 1920. godine, telo dr Rajsa bilo je preneseno automobilom u Opštu državnu bolnicu, gde je, prema poslednjoj želji pokojnikovoj, trebalo da se izvadi njegovo srce radi prenosa na Kajmakčalan. Sekciju je izvršio prof. dr Milovan Milovanović. Potom su posmrtni ostaci Rajsa preneseni u Oficirski dom, gde su bili i izloženi na počasnom katafalku, sve do sahrane, koja je obavljena 10. avgusta 1929. godine, u popodnevnim časovima, na topčiderskom groblju. Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu, kraj svoje miljenice male Nade Favra. Činodejstovao je obavio karlovački vladika Irinej sa 15 sveštenika. Na sprovodu su uzeli učešća pored izaslanika kralja Aleksandra I Karađorđevića, predstavnika Vlade, predstavnika građanskih i vojničkih vlasti, ogromnog broja naroda, raznih kulturnih i humanih organizacija, i veliki broj ratnika, drugova sa fronta Arčibalda Rajsa. Po završetku opela pristupilo se oproštajnim govorima.[1]

Po sopstvenoj želji njegovo izvađeno srce odneseno je u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta. Na urni (koja je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu) je pisalo:(pogledaj sliku urne desno)

„Ovde u ovoj urni, na vrhu Kajmakčalana

Zlatno srce spava,

Prijatelj Srba iz najtežih dana,

Junak Pravde, Istine i Prava,

Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava.“

Dela[uredi]

Imao je mnoge zapažene radove u svojoj struci: Sudska fotografija (La photographie judiciaire, Paris 1903); Priručnik govornog portreta (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) koja je prevedena na 10 jezika; Priručnik policijske nauke (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) u IV toma, od kojeg je samo prvi završen i objavljen Krađe i ubistva.[7]

U toku i posle rata objavio je brojne ratne i političke publikacije, od kojih su neke od velikog značaja za istoriju Srbije.[8] Autor je kolekcije od 10 hiljada fotografija, tu kolekciju je doneo Erik Sapin iz Lozane u Beograd radi dešifrovanja događaja i mesta na njima.[9]

Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi pod naslovom Šta sam video i proživeo u velikim danima(1928). Pre toga, 1924. godine objavljuje Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916—1918). Kao svoje posmrtno zaveštanje srpskom narodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!“, na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!. Ova knjiga je završena 1. juna 1928. godine, a 2004. godine je štampana u velikom tiražu i deljena besplatno. Zasluge za ovo su imale fondacija „Dr Arčibald Rajs“ iz Beograda i Šabačko-valjevska eparhija.[traži se izvor]

Tokom 2014. objavljena je i knjiga „Dr Arčibald Rajs - Ratni izveštaji iz Srbije i sa Solunskog fronta - neobjavljeni tekstovi na srpskom jeziku“.[10]

O njemu je 2014. godine snimljen dokumentarni film „Čujte Srbi!: Arčibald Rajs u Srbiji 1914-2014“.[11]

Priznanja[uredi]

Spomen česma u Krupnju
  • Dr Arčibald Rajs je 1926. godine postao počasni građanin grada Krupnja.
  • Takođe 1926. godine jugoslovenski ministar i general Dušan Trifunović Rajsa proglasio počasnim kapetanom I klase pešadije Vojske Kraljevine SHS.[12]
  • Nekoliko ulica u Srbiji (Beograd, Kruševac, Novi Sad, Zaječar) i Republici Srpskoj (Banja Luka), nosi njegovo ime.
  • U novembru 2013. odato mu je priznanje u French Forensic Science Hall udruženja Fame of the Association Québécoise de Criminalistique.[13]
  • U porti crkve Vaznesenja gospodnjeg u Krupnju 1994. godine otvorena je spomen česma njemu u čast.
  • Širom Srbije (Beograd, Prnjavor) i Republike Srpske otkrivena su spomen obeležja u znak priznanja Srpskog naroda delu Arčibalda Rajsa
  • Kuća dr Arčibalda Rajsa, u kojoj je on živo do smrti, a nalazi se u Beogradu, u Bulevaru vojvode Mišića 73, kod Careve ćuprije. Proglašena je za nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture.[14]
  • Nosilac je nekoliko Srpskih odlikovanja i medalja za zasluge u Prvom svetskom ratu.

Bibliografija[uredi]

  • Sudska fotografija (La photographie judiciaire, Paris 1903);
  • Priručnik govornog portreta (Manuel du portrait parlé, Paris 1905) koja je prevedena na 10 jezika;
  • Priručnik policijske nauke (Manuel de Police scientifique (technique), I. Vols et homicides, Lausanne-Paris, 1911) u IV toma, od kojeg je samo prvi završen i objavljen
  • Krađe i ubistva
  • Šta sam video i proživeo u velikim danima(1928).
  • Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916—1918).
  • Čujte Srbi!, na francuskom jeziku, u originalu Ecoutez les Serbes!

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Marković, Mr Živko. „Rodolf Arčibald Rajs”. Glas cera, Časopis za duhovni i nacionalni preporod, 27. novembra 2010. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  2. Bestijalnost kakvu Evropa nije videla (RTS, 1. jun 2014)
  3. Politika/Zla sudbina Rajsove vile „Dobro polje” (3. jun 2014)
  4. Politika, br. 7.314 od utorka 11. septembra 1928, naslovna strana
  5. Politika, br. 7.638 od petka 9. avgusta 1929, naslovna strana
  6. Veliki gubitak, a povod sitan : Društvo : POLITIKA
  7. Quinche, Nicolas, Crime, Science et Identité. Anthologie des textes fondateurs de la criminalistique européenne (1860-1930). Genève: Slatkine, 2006, r. 368.
  8. REPORT UPON THE ATROCITIES COMMITTED BY THE AUSTRO-HUNGARIAN ARMY DURING THE FIRST INVASION OF SERBIA"
  9. Tajne fotografije Arčibalda Rajsa („Blic“, 8. jun 2014)
  10. Knjiga neobjavljenih tekstova Arčibalda Rajsa na srpskom jeziku („Blic“, 8. septembar 2014)
  11. Cujte Srbi!: Arcibald Rajs u Srbiji 1914-2014. IMDB
  12. Politika, br. 6.615 od petka 24. septembra 1926.. str. 5.
  13. „Liste des intronises au Pantheon francophone de la criminalistique”. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  14. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda/Kuća doktora Arčibalda Rajsa

Literatura[uredi]

  • Zdenko Levental „Švajcarac na Kajmakčalanu“, Beograd 1984.

Spoljašnje veze[uredi]