Pređi na sadržaj

Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica
Klasifikacija i spoljašnji resursi
SpecijalnostOtorinolaringologija
Patient UKBenigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica

Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV) jadan je od najćešžih oblik vrtoglavice, koja se javlja u oko 30% osoba sa vrtoglavicom, ili najmanje jednom u životu kod osoba starijih od 70 godina. BPPV je mehanički poremećaj u kojem promena položaja glave uzrokuje abnormalnu stimulaciju jednog polukružnog kanala u unutrašnjem uvu.

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]

U domovima zdravlja najveći broj pacijenata sa vrtoglavicom imaju beningnu paroksizmalnu pozicionu vrtoglavicu (BPPV), akutni vestibularni neuronitis ili lavirintitis (pri čemu termine akutni vestibularni neuritis i lavirintitis treba međusobno razlikovati), Menijerovu bolest, migrenu i anksiozne poremećaje.[1] Ostali razlozi uključuju alkoholizam, kokainsku intoksikaciju, primenu lekova (aminoglikozidi, antiepileptici, barbiturati, antidepresivi, sedativi, hipnotici-antihipertenzivi, diuretici-furosemid, nitroglicerin, kinin, salicilati), cerebrovaskularne bolesti, multiplu sklerozu i unutarlobanjske neoplazme.[2]

Učestalost

Na globalnom nivou učestalost BPPV je različita:

  • U SAD ona iznosi 64 slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje (na osnovu konzervativne procene).[3]
  • U Japanu njena učestalost je manja i iznosi 11 slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje, prema jednoj studiji u kojoj je broj pacijenta računat samo ako je pacijent pregledan od subspecijalista ili u referentnom centru.
Mortalitet/morbiditet

BPPV je kao što joj i sam naziv kaće benigni periferni oblik vrtoglavice i prema tome dobroćudni oblik bolesti. Međutim, BPPV može ozbiljno da deluje onesposobljavajuće po pacijente, umanjujući mu njegovu radnu i životnu sposobnost.

Polne razlike

Žene su pogođene BPPV dva puta češće nego muškarci.

Starost

BPPV, je generalno gledano, bolest starijih ljudi, iako se može javiti u bilo kom uzrastu. Nekoliko velikih studija pokazuje da je prosečna starost pacijenata na početku bolestii 50 godina.

Kod mladih pacijenata postoji veća verovatnoća da je poremećaj uzrokovan lavirintitisom (povezanim sa gubitkom sluha) ili vestibularnim neuronitisom (sa normalnim sluhom).

Etiologija

[uredi | uredi izvor]

Prema dosadašnjim saznanjima etiologija benigne paroksizmalne pozicione vrtoglavice tumači se krhotinama otolita koje slobodno plutaju u endolimfi semicirkularnog kanala. Takvo stanje naziva se kanalolitijaza. Odvajanjem kristalića (ušnog kamenja) otolita sa utrikulusa ili sakulusa nastaju krhotine koje se spajaju u jednu veću slobodno plutajuću aglomeraciju. S obzirom da je ta struktura teža od endolimfe, ona menja svoj položaj u semicirkularnim kanalima onako kako pacijent pomera svoju glavu. Najčešće je zahvaćen posteriorni (p-BPPV), a ređe horizontalni semicirkularnim kanal (h-BPPV).[4]

Kao posledica kanalolitijaze, nastajugreške u percepcji. Naime mozak prima neusklađene poruke koje su drugojačije od onih koje o pokretu u mozak dolaze od drugi čulni sistemi. To rezultuje konfliktom informacija u mozgu, ili „vestibularnom neusklađenošću” koja uzrokuje vrtoglavicu.

Sklonost nastanku kanalolitijaze raste sa godinama, međutim i drugi faktori povećavaju rizik za odvajanje otolita, kao što su trauma glave, upala u području srednjeg ili unutrašnjeg uha, Menierova bolest i migrena zbog čega je pojava BPPV-a moguća i u sklopu kliničke slike navedenih poremećaja.

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

U kliničkoj slici kod bolesnika dominiraju rotatorne vrtoglavice koje se javljaju:[3]

  • pri okretanju na jedan ili drugi bok tokom ležanja,
  • pri pogledu prema gore ili dole,
  • nakon ustajanju iz ležećeg položaja.

Iluzije rotacije su kratkotrajne (ne duže od 30 sekundi), i praćene su mučninom ili povraćanjem, i prestankom simptoma u stanju mirovanja.

Zbog izbegavanja provokacije navedenih simptoma pokretom, bolesnici često nesvesno koče vratne mišiće kako bi sprečili pojavu vrtoglavice. Vremenom zbog zamora mišića vrata javlja se mišićni bol. Ovi bolovi u vratu ne tako često su uzrok velikog broja netačnih dijagnoza, kojima se simptome BPPV-a tumače degenerativnim promenama u vratnoj kičmi, ili kao posledica slabe cirkulacije. Koncept koji pretpostavlja kako kičmeni stub u nekom položaju vrši pritisak na vertebralne (kičmene) arterije uzrokujući hipoperfuziju u zadnjoj moždanoj cirkulaciji napušten je sedamdesetih godina prošlog veka, mada se i dalje od strane pojedinih lekara vrši nepotrebna obrada i medikamentnolečenja bolesnike u ovom smislu.[5]

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu tipične anamneze u kojoj bolesnik navodi tipične faktore rizika.

Dijagnoza se u većini slučajeva potvrđuje provokacijskim Diks-Hallpikeovim manevrom. Bolesnik prvo sedi na krevetu za pregled sa glavom okrenutom 45 stepeni u stranu. Potom se brzo postavlja u ležeći položaj na leđa tako da mu je glava i dalje okrenutu u stranu i potom zabacuje još 30 stepeni niže od nivoa kreveta. Tipični znak je da se, nakon pauze od 1-2 sekunde javlja vrtoglavica sa horizontalnim rotatornim nistagmus koji traje do 60 sekundi

Diferencijalna dijagnoza

[uredi | uredi izvor]
  • Alkoholom (etanolom) izazvane neuropatija
  • Tromboza bazilarne arterije
  • Moždani gliom
  • Moždana krvarenja
  • Disekcioni sindrom
  • Multiformni glioblastom
  • Unutarlobanjske hemoragije (krvarenja)
  • Lakunarni sindrom
  • Menijerova bolest
  • Meningiom
  • Migrena i njene varijenate
  • Multipla skleroza
  • Sinkopa
  • Hirurške vaskularne arteriovenske malformacije

Terapija

[uredi | uredi izvor]

Lekovi se ne preporučuju za tretman benigne paroksizmalne pozicione vrtoglavice, jer se kod nje sam propratni nistagmus razlikuju se od centralnog položajnog nistagmusa uzrokovanog oštećenjem tkiva, oko četvrte moždane komore po latenciji, zamorljivosti, nestalnosti i navikavanju.[6]

U tom smisli treba praviti razliku između pozicionog vertiga i pozicionirajućeg vertiga, pozicionirajući je uzrokovan pokretima glave, a ne njenim položajem i karakterističan je za sve centralne ili periferne vestibulopatije.

Bolesnicima se u terapiji savetuje da izbegavaju brze pokrete glave da bi ublažili vrtoglavicu,[7] primenom vežbi navikavanja. Danas se u praksi primenjuju dve vrste vežbi; Brant-Darofova i Eplijev manevar.

Brant-Darofova vežba

Jedna od najčešće primenjivanih vežbi, uvedena 80-tih godina 20. veka je Brant-Darofova specifična repetitivna poziciona metoda vežbanja, koja se zasniva na hipotezi kupulolitijaze.

Eplijev manevar

Vežbe treba izvoditi najmanje u šest ponavljanja manevra, tri puta dnevno. U toku vežbe oči trebaju biti zatvorene radi redukcije vrtoglavice. Na početku manevra bolesnik sedi na krevetu sa glavom okrenutom na jednu stranu za 45 stepeni. Potom brzo zauzima ležeći položaj na suprotnu stranu sa glavom okrenutom i dalje tako da predeo iza uva dodirne krevet (u ovom i svakom sledećem položaju pacijent treba ostati oko 30 sekundi), i zatim se uspravlja. U drugom aktu pacijent naglo leže na drugu stranu posle rotacije glave za 45 stepeni u suprotnom smeru, i ponovo se uspravnja.

Eplijev manevar

U ovom manevru u kome se izvode specifični pokreti glave po određenom redosledu postiže se eliminacija ušnog kamenja u utrikulus. Nakon toga izostaje stimulacije ampularnih krista polukružnih kanaliža prilikom promene položaja glave.

Stav da pacijenti treba da drže glavu uspravno 24 časa posle postupaka repozicije kanalita da bi se sprečilo vraćanje kalcijumskih depozita u semicirkularne kanale, nije opšte prihvaćen.[8]

Uspešnost terapije

[uredi | uredi izvor]

Stope uspešne rezolucije pozicionih simptoma kreću se između 80 i 95%, posle prvog manevra, i 100% naon ponovljenog tretmanima.[9] Nakon tretmana deo pacijenta može doživljavati nejasnu dezorijentaciju 2-3 dana nakon tretmana

Dugoročni efekti procedura repozicije kanala kod pacijenata sa BPPV (stope rekurentnosti) do danas nisu dovoljno proučene.

Kontraindikacije

[uredi | uredi izvor]

Kontraindikacije za postupak repozicioniranja kanalita uključuju;

  • izrazitu stenozu karotidnih artrerija,
  • nestabilnu bolest srca,
  • teško oboljenje vrata (kao što je cervikalna spondiloza sa mijelopatijom).

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Smouha, E. E.; Roussos, C. (septembar 1995). „Atypical forms of paroxysmal positional nystagmus.”. Ear Nose Throat J. 74 (9): 649—56. 
  2. ^ Labuguen, R. H. (2006). „Initial Evaluation of Vertigo”. American Family Physician. 73: 244—51. .
  3. ^ a b Froehling, D. A.; Silverstein, M. D.; Mohr, D. N.; Beatty, C. W.; Offord, K. P.; Ballard, D. J. (1991). „Benign positional vertigo: Incidence and prognosis in a population-based study in Olmsted County, Minnesota”. Mayo Clinic Proceedings. 66 (6): 596—601. PMID 2046397. doi:10.1016/s0025-6196(12)60518-7. 
  4. ^ Brandt T.: Vertigo, its Multisensory Syndromes. Springer, London, 2nd Edition, 2003
  5. ^ Epley, J. M. (1980 Sep-Oct). „New dimensions of benign paroxysmal positional vertigo.”. Otolaryngol Head Neck Surg. 88 (5): 599—605.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  6. ^ Luxon, L. M. (2004). „Evaluation and management of the dizzy patient”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 75 (Suppl 4): iv45—iv52. PMC 1765678 Slobodan pristup. PMID 15564431. doi:10.1136/jnnp.2004.055285. .
  7. ^ Stanković M, Milisavljević Lj, Popović D. Otorinolaringologija. Prvo izdanje. Knjaževac: AD Nota; 1998.
  8. ^ Weider, D. J.; Ryder, C. J.; Stram, J. R. (maj 1994). „Benign paroxysmal positional vertigo: analysis of 44 cases treated by the canalith repositioning procedure of Epley”. Am J Otol. 15 (3): 321—6. .
  9. ^ Swartz, R.; Longwell, P. (2005). „Treatment of Vertigo.”. American Family Physician. 71: 1115—22. .

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Anagnostou E, Kouzi I, Spengos K. Diagnosis and Treatment of Anterior-Canal Benign Paroxysmal Positional Vertigo: A Systematic Review. J Clin Neurol. 2015 May 28.
  • Yetiser S, Ince D. Diagnostic Role of Head-Bending and Lying-Down Tests in Lateral Canal Benign Paroxysmal Positional Vertigo. Otol Neurotol. 2015 May 1.
  • Chang TP, Lin YW, Sung PY, Chuang HY, Chung HY, Liao WL. Benign Paroxysmal Positional Vertigo after Dental Procedures: A Population-Based Case-Control Study. PLoS One. 2016. 11 (4):e0153092. [Medline]. [Full Text].
  • Faralli M, Cipriani L, Del Zompo MR, et al. Benign paroxysmal positional vertigo and migraine: analysis of 186 cases. 10  (2):  133-9
  • Shim DB, Kim JH, Park KC, Song MH, Park HJ. Correlation between the head-lying side during sleep and the affected side by benign paroxysmal positional vertigo involving the posterior or horizontal semicircular canal. Laryngoscope. 2012 Feb 16.
  • Picciotti, P. M.; Lucidi D; De Corso E, Meucci D, Sergi B, Paludetti G (maj 2016). „Comorbidities and recurrence of benign paroxysmal positional vertigo: personal experience”. Int J Audiol. 55 (5): 279—84. 
  • Fife TD, Iverson DJ, Lempert T, Furman JM, Baloh RW, Tusa RJ; et al. (maj 2008). „Practice parameter: therapies for benign paroxysmal positional vertigo (an evidence-based review): report of the Quality Standards Subcommittee of the American Academy of Neurology”. Neurology. 70 (22): 2067—74. 
  • Bhattacharyya N, Baugh RF, Orvidas L, Barrs D, Bronston LJ, Cass S, et al. Clinical practice guideline: benign paroxysmal positional vertigo. Otolaryngol Head Neck Surg. 2008 Nov. 139(5 Suppl 4):S47-81. [Medline]. [Full Text].
  • Epley, J. M. (septembar 1992). „The canalith repositioning procedure: for treatment of benign paroxysmal positional vertigo”. Otolaryngol Head Neck Surg. 107 (3): 399—404. 
  • Fung, K.; Hall, S. F. (avgust 1996). „Particle repositioning maneuver: effective treatment for benign paroxysmal positional vertigo”. J Otolaryngol. 25 (4): 243—8. 
  • Herdman, S. J.; Tusa, R. J.; Zee, D. S.; et al. (april 1993). „Single treatment approaches to benign paroxysmal positional vertigo”. Arch Otolaryngol Head Neck Surg. 119 (4): 450—4. 
  • Li, J. C. (jun 1995). „Mastoid oscillation: a critical factor for success in canalith repositioning procedure”. Otolaryngol Head Neck Surg. 112 (6): 670—5. 
  • Li, J. C.; Epley, J. (januar 2006). „The 360-degree maneuver for treatment of benign positional vertigo”. Otol Neurotol. 27 (1): 71—7. 
  • Massoud, E. A.; Ireland, D. J. (april 1996). „Post-treatment instructions in the nonsurgical management of benign paroxysmal positional vertigo”. J Otolaryngol. 25 (2): 121—5. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенигна_пароксизмална_позициона_вртоглавица&oldid=28499287”