Bibliotekarsko društvo Srbije

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bibliotekarsko društvo Srbije
Zvaničan logo Bibliotekarskog društva Srbije
Datum osnivanja14. decembar 1947.
SedišteSrbija Beograd, Srbija
Područje delovanjabibliotekarstvo
PredsednikJelena Glišović
Generalni sekretarNikola Petaković
Veb-sajtBibliotekarsko društvo Srbije

Bibliotekarsko društvo Srbije osnovano je 14. decembra 1947. godine u Beogradu u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ kao strukovno udruženje bibliotečkih radnika svih tipova biblioteka u Srbiji. Prema Statutu iz 2011. godine sedište Društva je u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.[1]

O Društvu[uredi | uredi izvor]

Skupština Bibliotekarskog društva Srbije, 23. februar 2018. godine, izlaganje predsednika Društva Bogdana Trifunovića

Bibliotekarsko društvo Srbije osnovano je 14. decembra 1947. godine na inicijativu skupa bibliotekara u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Misija Društva je da unapređuje i razvija bibliotečko-informacionu delatnost, da je modernizuje i približi novim svetskim bibliotečkim standardima i trendovima. Društvo 2009. okuplja preko 1600 članova bibliotekara javnih, specijalnih, nacionalnih, visokoškolskih biblioteka. Školski bibliotekari su osnovali Društvo školskih bibliotekara Srbije 2006. godine i strukovno su usmereni na saradnju sa Bibliotekarskim društvom Srbije.

Podsticanje permanentnog razvoja i povezivanja biblioteka i bibliotečkih radnika, njihova edukacija i stručno usavršavanje organizovanjem stručnih savetovanja, naučnih skupova, konferencija i seminara, predstavaljaju prioritetne ciljeve Društva. Podizanje i razvoj svesti o važnosti i vrednosti bibliotekarstva kao nauke i struke, profesionalno delovanje i promocija u javnosti jesu neodvojiv činilac svih aktivnosti Bibliotekarskog društva Srbije.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Društvo je osnovano pod nazivom Društvo bibliotekara Narodne Republike Srbije. Rešenjem Narodne Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova od 16. januara 1948. godine odobreno je osnivanje i rad Društva sa sedištem u Beogradu, a sa područjem delatnosti na teritoriji Narodne Republike Srbije.[2] Pred bibliotekama su bili novi zadaci i neophodno je bilo reorganizovati rad u već postojećim, kao i usmeriti razvoj novoosnovanih biblioteka. Bilo je potrebno da se kadar osposobi i uzdigne na nivo struke. Prva grupa stručnjaka položila je stručni bibliotekarski ispit tek 1928. godine i do početka rata u čitavoj Jugoslaviji bilo je svega oko 30 stručnih bibliotekara.[3] Jedan od važnih zadataka Društva bila je i pomoć bibliotekarima na selu.
U svojoj istoriji Društvo je bilo više ili manje aktivno. Početkom dvehiljaditih Društvo je radilo povremeno. Na sednici juna 2004. godine izabrana je nova uprava i počela je revitalizacija Društva. Tada se započelo sa donošenjem novih pravnih akata, obnavljanjem organizacione strukture, revitalizacijom samih podružnica, uspostavljanjem komisija i sekcija, obnavljanjem članstva itd.[4] Posle Drugog svetskog rata osnovano je i otvoreno više novih javnih biblioteka nego što ih je bilo u bivšoj Jugoslaviji. Trebalo je planski organizovati i učvrstiti mrežu biblioteka. Potrebno je bilo i da se izdvoje tipovi biblioteka kao i da im se odredi zadatak i funkcija.[3] Mnoge naučne biblioteke pojedinih instituta postavile su osnove za sistematsko prikupljanje naučnih i stručnih zbirki kako bi se nadoknadio uništen fond. Skoro sve uništene i oštećene seminarske i fakultetske biblioteke ponovo su osposobljene za rad, a formirano je i mnogo novih.[3]

Osnivačka skupština Društva bibliotekara Narodne Republike Srbije[uredi | uredi izvor]

Osnivačku skupštinu Društva činio je skup bibliotekara većinom iz Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, Narodne biblioteke Srbije i Gradske biblioteke u Beogradu (danas Biblioteka grada Beograda). Pored bibliotekara iz Beograda i njegove okoline bilo je i bibliotekara širom NR Srbije.[5]

Društvo jugoslovenskih bibliotekara[uredi | uredi izvor]

Društvo jugoslovenskih bibliotekara osnovano je 1930. godine posle više organizacionih sastanaka. Ministarstvo unutrašnjih poslova je odobrilo 25. novembra 1930. godine Pravila novoosnovanog Društva, a Ministarstvo prosvete Kraljevine SHS 1. novembra 1931. godine. Društvo je pokušalo da reši neka važna pitanja bibliotečke struke kao što su: izjednačavanje stručnog rada u svim bibliotekama istog tipa, uspostavljanje međubibliotečke pozajmice i pomaganje oko stručnog osposobljavanja bibliotekara.[3][6][7][8] Nastojalo je da se donese uredba o obaveznom primerku, Zakon o bibliotekarima, zidanje odgovarajuće zgrade za Narodnu biblioteku i sl. Društvo nije uspelo da podigne struku ni da donese bilo kakvu uredbu. Zbog političkih prilika kakve su bile pred sam rat počeo je da se osipa broj članova i da prestaje da funkcioniše kao udruženje.[3] Pri Jugoslovenskom društvu bibliotekara postojale su sekcije u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu.

Sekcija Beograd DJB[uredi | uredi izvor]

Osnivačka skupština bibliotekara sa teritorije Beograda održana je 4. aprila 1931. godine, a tom prilikom osnovana je Sekcija Beograd i izabrana prva uprava. Prva sednica uprave Sekcije Beograd DJB održana je 5. aprila 1931. godine. Na prvoj sednici prva tačka dnevnog reda bila je primanje u članstvo.[8] Za predsednika izabran je Uroš Džonić, upravnik Univerzitetske biblioteke.[9]

Godine 1937. održan je drugi Kongres Društva jugoslovenskih bibliotekara, a Narodna biblioteka u Beogradu i Univerzitetska biblioteka priredile su veliku izložbu rukopisa i novina iz bogatih kolekcija obe biblioteke.[10]

Promena imena[uredi | uredi izvor]

Tokom postojanja Društvo je menjalo naziv.[11]

  • Društvo bibliotekara NR Srbije 1947—1964.
  • Društvo bibliotekara SR Srbije 1964—1974.
  • Savez bibliotečkih radnika SR Srbije 1975—1985.
  • Društvo bibliotečkih radnika Srbije 11. jun 1985—1992.
  • Bibliotekarsko društvo Srbije 14. decembar 1992-danas

Organizacija[uredi | uredi izvor]

Društvo je organizovano prema teritorijalnom principu, obuhvatajući sve okruge Republike Srbije i one su okupljene u podružnice. Stručni rad Društva se odvija po komisijama formiranih prema određenoj stručnoj oblasti kao i u sekcijama, formiranih prema tipu biblioteka.

  • Podružnice
  • Sekcije

Uprava[uredi | uredi izvor]

  • Predsednik Društva
  • Potpredsednik Društva
  • Skupština Društva
  • Upravni odborKomisije
  • Uprava
  • Nadzorni odbor
  • Sekretar Društva

Skupština Društva[uredi | uredi izvor]

Skupština Društva je najviši organ upravljanja i čine je pradstavnici svih članova Društva. Svaku podružnicu na Skupštini zastupaju po četiri predstavnika: predsednik podružnice i tri izabrana predstavnika iz same podružnice.

Predsednici Društva[uredi | uredi izvor]

  • Jedan od osnivača Društva i njegov prvi predsednik od 1947. do 1956. godine, a potom njegov doživotni predsednik bila je Milica Prodanović.
  • Milutin Ivanušić, Bibliografski institut FNRJ (1957—1958)
  • Vladimir Pitović, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković (1959—1960)
  • Čedomir Minderović, Narodna biblioteka Srbije (1961—1963, 1964—1965); 1963. godine je dao ostavku na mesto predsednika i ono je za tu godinu bilo upražnjeno[11]
  • Olga Perić, Biblioteka grada Beograda (1965)
  • Milorad Panić—Surep, Narodna biblioteka Srbije (1966—1968)
  • Đuza Radović, Biblioteka SANU (1968—1970)
  • Stanija Gligorijević, Biblioteka Đorđe Jovanović Beograd, od 1975. radi u Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković (1970—1978)
  • Milan Janković, Biblioteka Dositej Obradović, Beograd (1978—1981)
  • Branislava Popović, delegat specijalnih biblioteka (1981—1985)
  • Dragan Ćirović, Narodna biblioteka Srbije (1985—1990)
  • Dobrivoje Mladenović, Biblioteka Vuk Karadžić Beograd (1990—1992, 1993—1999)[12]
  • Radovan Mićić, Biblioteka Matice srpske, Novi Sad (2000—2004)
  • Predsednik Društva je od juna 2005. do juna 2009. bila dr Aleksandra Vraneš, redovni profesor na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu.
  • Od juna 2009. do 2011. godine predsednik Društva je dr Željko Vučković, profesor na grupi za školsko bibliotekarstvo Pedagoškog fakulteta u Somboru.
  • Od aprila 2011. do 2015. godine predsednik Društva bila je Jasmina Ninkov,[13] diplomirani politikolog i bibliotekar savetnik, od 2009. godine direktor Biblioteke grada Beograda.
  • Od februara 2016. do 2023. godine predsednik Društva je bio dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke Vladislav Petković Dis u Čačku.[14]
  • Od aprila 2023. godine predsednik Društva je Jelena Glišović, diplomirani bibliotekar savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije.

Profesionalni sekretar Društva od 2005. godine je Vesna Crnogorac iz Niša. Sekretar Društva od maja 2016. godine bila je je Bojana Vukotić, bibliotekar savetnik Narodne biblioteke Srbije.[14] Od 2019. godine sekretar Društva je Nikola Petaković.

Dan bibliotekara Srbije i nagrade Društva[uredi | uredi izvor]

Na skupštini Društva u Aranđelovcu 15. i 16. juna 1972. godine bibliotekari donose odluku da se 14. decembar svake godine obeležava kao Dan bibliotekara Srbije.[11] Na taj dan se dodeljuju nagrade koje je ustanovilo Društvo.

Nagrada Stojan Novaković[uredi | uredi izvor]

Najveća nagrada koju Društvo dodeljuje pojedincu ili grupi autora za objavljeno delo na srpskom jeziku iz oblasti bibliotečko-informacione delatnosti (teorijski ogled, istorijsku studiju, komparativnu analizu, bibliografiju, štampani katalog i dr.) koje predstavlja doprinos bibliotekarstvu jeste nagrada Stojan Novaković.

Nagrada je utemeljena 1972, a prvi put je dodeljena 1997. godine. Uručuje se svake godine 14. decembra, na Dan bibliotekara Srbije. Autorsko odnosno koautorsko delo treba da bude objavljeno u poslednje dve godine u odnosu na godinu u kojoj se dodeljuje.[15]

Nagrada Zapis[uredi | uredi izvor]

Nagrada Zapis je uspostavljena 28. februara 2012. godine. Dodeljuje se pojedincu zaslužnom za razvoj i unapređenje bibliotečko-informacione delatnosti. Nagrada se dodeljuje pojedincu za dugogodišnji rad i izuzetne rezultate na unapređenju bibliotečke struke.[16]

Nagrada Najbolji bibliotekar[uredi | uredi izvor]

Nagrada Najbolji bibliotekar se dodeljuje jednom godišnje stručnjaku zaposlenom u biliotečko-informacionoj delatnosti. Nagrada se dodeljuje članovima Bibliotekarskog društva Srbije za značajne rezultate na unapređenju bibliotečke struke.[17]

Članstvo u međunarodnim organizacijama[uredi | uredi izvor]

  • Bibliotekarsko društvo Srbije je član najveće svetske federacije bibliotečkih udruženja i institucija (IFLA)[18] od 1950. godine. Zbog poznatih opštih prilika u Srbiji devedestih godina 20. veka, Društvo je taj status zamrzlo, da bi zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije od 2007. godine obnovilo svoje članstvo.
  • Bibliotekarsko društvo Srbije je od 2011. godine član EBLIDA-e.[13]

Stručni časopis[uredi | uredi izvor]

Društvo izdaje stručni časopis Bibliotekar, koji izlazi dva puta godišnje.[19]

Društvo bibliotekara NR Srbije pokrenulo je svoj časopis Bibliotekar, odmah po osnivanju Društva, sa idejom da se bibliotekarstvo postavi na čvrste temelje i da mu se omogući dalji pravilan razvoj u skladu sa novim potrebama u zemlji.[3] Ideja časopisa je bila da obuhvati sve vrste biblioteka i da se na jednom mestu diskutuje o savremenim problemima bibliotekarstva.
Časopis je na neki način i hronika Društva, istorijska čitanka za teoriju i praksu bibliotekarstva u Srbiji, Jugoslaviji i svetu.[20]

Godišnja konferencija Društva[uredi | uredi izvor]

Društvo na godišnjem nivou organizuje međunarodne konferencije. Zbornici konferencija sa kompletnim radovima štampaju se uvek naredne godine.

  • Intelektualna sloboda i savremene biblioteke, 2004.[21]
  • Ekonomska uloga biblioteka u savremenom društvu, 2005.
  • Deca i biblioteke, 2006.
  • Liderstvo u bibliotekama : spona nauke, kulture i privrede, 2007.
  • Informaciona pismenost i doživotno učenje, 2008.
  • Elektronska biblioteka, 2009.
  • Temeljne vrednosti savremenog bibliotekarstva, 2010.
  • Standardizacija i kvalitet bibliotečkih usluga, 2011.
  • Horizonti svetskog/ evropskog bibliotekarstva u digitalnom dobu, 2012.
  • Otvoren pristup znanju u bibliotekama, 2013
  • Medijska i informaciona pismenost u društvu znanja i biblioteka, 2014.
  • Korisnici bibliotečkih usluga: istorijska perspektiva i savremene tendencije, 2016.
  • O čemu govorim kada govorim o bibliotekama: zagovaranje, promovisanje, lobiranje, 2017.
  • INOVACIJE I TRENDOVI U BIBLIOTEKARSTVU, 2018.
  • MALE BIBLIOTEKE U VELIKOM DIJALOGU ZA PROMENE, 2019.
  • Mobilno bibliotekarstvo: do udaljenih korisnika putem mobilnih aplikacija, usluga i ideja, 2020.
  • Posle 2020: Nove prilike i perspektive, 2021.
  • Udruživanje, povezivanje i umrežavanje bibliotekara, 2022.
  • Bibliotečki prostori u fizičkom i virtuelnom okruženju, 2023.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Statut Bibliotekarskog društva Srbije” (PDF). Bibliotekarsko društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 02. 2018. g. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  2. ^ Trifunović, Bogdan. „Osnivanje i prva godina rada Društva bibliotekara NR Srbije: 1947—1948. - U: Bibliotekar, god. 59, sv. 2, str: 9—50” (PDF). Bibliotekarsko društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 02. 2018. g. Pristupljeno 12. 2. 2018. 
  3. ^ a b v g d đ Prodanović, Milica (1948). „Pred novim zadacima”. Bibliotekar. God. 1, br. 1: 1—7. 
  4. ^ Crnogorac, Vesna (2007). „Bibliotekarsko društvo Srbije: Rad Društva u periodu 2004—2007”. Bibliotekar. God. 49, sv.1—2: 225—258. 
  5. ^ Pitović, Vladimir (1958). „Povodom desetogodišnjice "Bibliotekara"”. Bibliotekar. God. 10, br. 4: 225—232. 
  6. ^ Arhiva Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Dokumentacija Društva jugoslovenskih bibliotekara 1931–1940, Poziv.
  7. ^ Arhiva Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Dokumentacija Društva jugoslovenskih bibliotekara 1931–1940, Istorijat postanka Društva jugoslovenskih bibliotekara.
  8. ^ a b Stokić Simončić, Gordana. „Društvo jugoslovenskih bibliotekara i Bibliotekarsko društvo Srbije: kontinuitet profesionalnog udruživanja. - U: Čitalište (2017), god.31, str:56—61”. Čitalište, časopis. Arhivirano iz originala 18. 02. 2018. g. Pristupljeno 18. 2. 2018. 
  9. ^ Uprava Beogradske sekcije JDB. - U: Pravda, 24. decembar 1932, str. 5
  10. ^ „200 godina bibliotekarstva”. Narodna biblioteka Srbije. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  11. ^ a b v Društvo bibliotekara Srbije 1948—2004. - U: Bibliotekar (2007), god.49, sv.1—2, str:17—164
  12. ^ Crnogorac, Vesna (2007). „Bibliotekarsko Društvo Srbije: 1998—2004.”. Bibliotekar. God. 49, br. 1-2: 175—177. 
  13. ^ a b „IZVEŠTAJ O RADU BDS ZA 2011 GODINU” (PDF). Službena stranica. Bibliotekarsko društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 01. 2018. g. Pristupljeno 8. 1. 2018. 
  14. ^ a b „Uprava BDS”. Službena stranica. Bibliotekarsko društvo Srbije. Pristupljeno 8. 1. 2018. 
  15. ^ „Pravilnik o dodeli nagrade "Stojan Novaković"” (PDF). Bibliotekarsko Društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 02. 2018. g. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  16. ^ „Pravilnik o dodeli nagrade "Zapis"” (PDF). Bibliotekarsko društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 02. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2018. 
  17. ^ „Pravilnik o dodeli nagrade "Najbolji bibliotekar"” (PDF). Bibliotekarsko društvo Srbije. Arhivirano iz originala (PDF) 09. 01. 2018. g. Pristupljeno 25. 2. 2018. 
  18. ^ International Federation of Library Associations and Institutions (IFLA), Pristupljeno 5. 5. 2013.
  19. ^ Bibliotekar : organ Društva bibliotekara NR Srbije / odgovorni urednik Milica Prodanović. - God. 1, br. 1 (1948/1949)-god. 47, br. 1/2 (1997) ; God. 48, br. 1/4 (2006)- . - Beograd : Društvo bibliotečkih radnika Srbije, 1948-1997; 2006- .COBISS.SR 427270
  20. ^ Vraneš, Aleksandra (2007). „Reč o Društvu”. Bibliotekar. God. 49, sv. 1-2: 5—8. 
  21. ^ Intelektualna sloboda i savremene biblioteke : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Beogradu od 25. do 27. septembra 2003. godine. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta : Narodna biblioteka Srbije : Bibliotekarsko društvo Srbije. str. 398. COBISS.SR 117223692

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Библиотекарско_друштво_Србије&oldid=27246558”