Bornonit
| Bornotit | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Mineral |
| Formula | PbCuSbS3 |
| Kristalne sisteme | rombična |
| Identifikacija | |
| Prelom | s |
| Tvrdoća po Mosu | 2,5 - 3 |
| Sjajnost | metalična |
| Gustina | 5,7 - 5,9 g/cm3 |
Bornotit je sulfo so, odnosno sulfo antimonit olova i bakra hemijske formule PbCuSbS3. Kristališe rombično generalno u vidu pločastih kristala sa elementima pinkoida.
Ime je dobio po francuskom mineralogu, grofu Ž. L. de Bornonu (1751-1825), koji ga je prvi identifikovao kao poseban mineral. Burnonit je mineral koji se sastoji od 42% olova, 13% bakra, 25% antimona i 20% sumpora. Često sadrži i male količine srebra, cinka, gvožđa i arsena. To je primarni mineral, čijim menjanjem mogu nastati sekundarni minerali azurit, ceruzit i malahit. Sjajnost mu je metalična, a čak i najmanji komadić minerala burnonita je neprovidan. Ponekad se lomi prilično ravno, sa ivicama koje podsećaju na spljašnjost školjke, a prelom može i da bude dosta neravan. Burnonit je mek i težak mineral sa vrednošću od samo 2½-3 na Mosovoj skali. Prilikom zagrevanja lako se topi. Ima kratke, prizmične ili pločaste kristale.
Poreklo i rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Burnonita ima u geološkim strukturama zvanim hidrotermalne žile, koje su prvobitno formirane na temperaturama srednje visine. Burnonit se javlja u kombinaciji sa mineralima kao što su: galenit, kalcit, kvarc i samorodno srebro.
Nalazišta[uredi | uredi izvor]
Burnonit je veoma rasprostranjen. Njegova nalazišta su u: Engleskoj, SAD (Arizoni, Arkanzasu, Kaliforniji, Koloradu, Montani, Nevadi, Juti), Australiji, Boliviji, Kanadi, Čileu, Češkoj, Francuskoj, Srbiji i u mnogim drugim zemljama.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
