Bronzana noć

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bronzani vojnik Talina,na novoj lokaciji

Bronzana noć (est. pronksiöö), takođe poznata kao Aprilski nemiri (aprillirahutused) i Aprilski događaji (aprillisündmused), odnosi se na nemire u Estoniji oko kontroverznog premeštanja Bronzanog vojnika iz Talina, sovjetskog spomenika iz Drugog svetskog rata u Talinu, 2007. godine.[1]

Mnogi etnički Estonci smatrali su Bronzanog vojnika u centru grada simbolom sovjetske okupacije i represije.[2] Istovremeno, spomenik ima značajnu simboličku vrednost za veliku etničku rusku zajednicu u Estoniji, simbolizujući ne samo sovjetsku pobedu nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, već i njihovo pravo na jednaka prava u Estoniji.

Usred političkih kontroverzi, u aprilu 2007. Vlada Estonije je započela završne pripreme za premeštanje statue i ponovnu sahranu pripadajućih ostataka, u skladu sa mandatom dobijenom na izborima održanim u martu 2007.[3] Neslaganje oko prikladnosti akcije dovelo je do masovnih protesta i nereda (praćenih pljačkom), koji su trajali dve noći,[4][5] najgore u Estoniji od sovjetske reokupacije 1944. godine. Tokom nereda jedan ruski izgrednik je ubijen. U ranim jutarnjim satima 27. aprila 2007. godine, nakon nereda prve noći, Vlada Estonije je na hitnom sastanku odlučila da odmah premesti spomenik, pozivajući se na bezbednost. Do sledećeg popodneva i kamena konstrukcija je bila demontirana. Od popodneva 30. aprila, statua bez kamene konstrukcije bila je postavljena na groblju odbrambenih snaga u Talinu.[6] Ceremonija otvaranja izmeštene statue održana je 8. maja, na Dan pobede u Evropi.[7][8] (Veterani Sovjetske armije slave Dan pobede dan kasnije, 9. maja.) Tokom juna 2007. godine izvršena je obnova kamene konstrukcije. Rođaci su tražili tela četvorice poginulih u ratu. Nezatraženi ostaci su ponovo sahranjeni na vojnom groblju, pored izmeštenog spomenika, 3. jula 2007.[9][10][11][12]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Istorijska pozadina[uredi | uredi izvor]

Dana 3. jula 1933. godine agresija je definisana obavezujućim sporazumom koji su u sovjetskoj ambasadi u Londonu potpisali SSSR i Republika Estonija. Definisani su oblici agresije: „Pomorska blokada obala ili luka druge države; invazija oružanih snaga na teritoriju druge države i bez objave rata“.[13][14] 24. septembra 1939, ratni brodovi Crvene mornarice pojavili su se kod estonskih luka i sovjetski bombarderi su počeli da patroliraju nad Talinom i obližnjim selima.[15] Sovjetska Baltička flota je 12. juna 1940. godine dobila naređenje za potpunu vojnu blokadu Estonije.[16][17] 16. juna 1940. Sovjetski Savez je izvršio invaziju na Estoniju.[18] Sovjetski Savez je okupirao i naknadno anektirao Estoniju, Letoniju i Litvaniju kao sovjetske republike 1940.

Posle nemačke okupacije 1941–1944, sovjetske snage su ponovo osvojile Estoniju u jesen 1944, a Estonija je ostala deo SSSR-a do 1991. Tokom ove ere, sovjetske vlasti su uklonile i obrisale brojne istorijske spomenike Estonije. Groblja koja su vlasti uništile tokom sovjetske ere u Estoniji uključuju groblja baltičkih Nemaca na Kopli groblju osnovanom 1774, groblju Migu i najstarijem groblju u Talinu iz 16. veka, Kalamaja groblju.[19] Na vojnom groblju u Talinu (gde je bronzani vojnik premešten 2007.) Crvena armija je ponovo koristila grobove 240 estonskih vojnika iz rata za nezavisnost Estonije. Spomenik nezavisnosti Estonije uništile su sovjetske vlasti. Samo grobovi dvojice estonskih generala[20] i 15 britanskih vojnika iz tog doba spašeni su tako što su zemljište napravili područjem za održavanje.[21]

Tumačenje istorije[uredi | uredi izvor]

Godine 1989, tokom perestrojke, ere ponovne procene sovjetske istorije u SSSR-u, SSSR je osudio tajni protokol između nacističke Nemačke i Rusije iz 1939. koji je doveo do invazije i okupacije tri baltičke zemlje.[22] Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do obnove suvereniteta Republike Estonije. Masovne deportacije etničkih Estonaca tokom sovjetske ere zajedno sa migracijom u Estoniju iz drugih delova Sovjetskog Saveza dovele su do smanjenja udela etničkih Estonaca u zemlji sa 88% u 1934. na 62% u 1989.[23]

Ploča na zgradi Vlade Estonije, Tompea, u znak sećanja na članove vlade ubijene komunističkim terorom

Prema Vladi Estonije,[24] Evropskom sudu za ljudska prava,[25] EU,[26] i SAD,[27] Estonija je ostala pod okupacijom Sovjetskog Saveza do obnove svoje nezavisnosti 1991. godine; 48 godina sovjetske okupacije i aneksije zapadne demokratije nikada nisu priznale kao legalne.

Prema Evropskom sudu za ljudska prava, zakonita vlada Estonije je 1940. zbačena i sovjetska vlast je nametnuta silom. Vlada Sovjetskog Saveza sprovodila je velike i sistematske akcije protiv estonskog stanovništva.[28] Organizovani su izbori na kojima je bilo dozvoljeno da se kandiduju samo kandidati koje je podržavao Sovjetski Savez.[29][30]

Stav da je aneksija Estonije od strane SSSR-a bila legitimna potvrđuju zvanične izjave Ruske Federacije[31] u kojima se tvrdi da je prisustvo SSSR-a na Baltiku bilo legalno prema međunarodnom pravu i da Baltik nije mogao biti okupiran jer nije bilo objave rata.

Napori za integraciju u svakodnevni život Estonije uglavnom su se vrteli oko dva pitanja: državljanstva i jezika. Neka ruska udruženja, mediji, verske vođe i zvaničnici, kao i Amnesty International,[32] optužuju Estoniju za kršenje ljudskih prava.[33][34][35][36][37]

Konfrontacija[uredi | uredi izvor]

Nakon obnove nezavisnosti Estonije 1991. godine, oko spomenika je nastala javna polemika koja je prerasla u direktnu konfrontaciju oko 2006–2007. Večni plamen je ugašen ubrzo nakon estonske ponovne deklaracije nezavisnosti.[38] 1994. godine spomen obeležje je rekonstruisano. Nakon ponovnog otvaranja, uklonjeni su bronzani nadgrobni spomenici sa kamene podloge i zaštitna barijera koja okružuje spomen obeležje.[39]

Veterani Crvene armije Drugog svetskog rata i predstavnici ruskog govornog područja u Estoniji nastavili su da se okupljaju kod spomenika na određene datume, proslavljajući 9. maj (Dan pobede) i 22. septembar („Oslobođenje Talina“ 1944. godine). Isticanje sovjetskih zastava i drugih sovjetskih simbola na ovim skupovima vređalo je mnoge Estonce.[40]

Do nenasilnog obračuna na mestu spomenika došlo je 9. maja 2006, kada je grupa Estonaca prišla slavljenim veteranima Crvene armije. Da bi očuvala javni red i iz bezbednosnih razloga, policija je naterala grupu da napusti to područje, zajedno sa svojom estonskom zastavom, i pustila da se susret veterana sa sovjetskim simbolima nastavi.[41] Sledećeg dana, estonski nacionalista[42] Juri Lim rekao je da će dići spomenik u vazduh ako ga vlasti odmah ne uklone.[43] U istom mesecu, tenzije su ponovo porasle i policija je držala 24-časovnu stražu, izolujući područje do početka septembra 2006.[44]

Estonski novinar Pavo Kangur je u jednom tekstu sugerisao da su sukobi namerno izazvani da bi se povećala podrška konzervativne partije Union of Pro Patria and Res Publica i „simpatizera estonskih nacista“ kojima je manipulisala ruska služba Federalne službe bezbednosti.[45]

Mala grupa Estonaca ruskog govornog područja osnovala je sredinom 2006. organizaciju pod nazivom Nochnoy Dozor (Noćna straža), pozivajući na noćna bdenja kako bi se spomenik zaštitio od mogućih pokušaja uklanjanja.[46]

Dana 24. aprila 2007. godine, objašnjavajući neophodnost temeljnog istraživanja sahranjivanja, estonski premijer Andrus Ansip je izneo niz urbanih legendi (grobni ostaci pogubljenih pljačkaša ili pijanih vojnika Crvene armije koje je pregazio tenk Crvene armije). Ruska štampa je senzacionalizovala Ansipove komentare u svojim naslovima, predstavljajući Ansipa kao nekog ko omalovažava veterane Crvene armije.[47]

Zakonodavne pripreme[uredi | uredi izvor]

Zakon o zaštiti ratnih grobnica[uredi | uredi izvor]

Rigikogu (estonski parlament) je 10. januara 2007. usvojio Zakon o zaštiti ratnih grobnica, sa 66 glasova za i 6 protiv,[48] koji su pokrenule Estonska reformska partija, Socijaldemokratska partija, Res Publika Partija i Isamalit Partija. Preambula Zakona kaže:

Poštujući i priznajući obavezu Republike Estonije da garantuje zaštitu, poštovanje i dostojanstven tretman posmrtnih ostataka osoba koje su poginule u ratnim dejstvima na teritoriji Estonije; konstatujući da je sahranjivanje osoba poginulih u ratnim dejstvima na neprikladna mesta u suprotnosti sa evropskom kulturom i tradicijom odavanja počasti sećanju i posmrtnim ostacima preminulih; na osnovu člana 34. Dopunskog protokola Ženevskim konvencijama od 12. avgusta 1949. godine, a koji se odnosi na zaštitu žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol 1) usvojenog 8. juna 1977. godine, prema kojem je estonska država dužna da garantuje poštovanje posmrtnih ostataka i grobnica osoba poginulih zbog ratnih dejstava na teritoriji Estonije, i njihovo obeležavanje, a u skladu sa kojima estonska država ima pravo da ponovo sahrani posmrtne ostatke na osnovu javnosti interesa, Rigikogu donosi ovaj zakon.[49]

Zakon je stupio na snagu 20. januara 2007.[50]

Estonija ima uzajamne sporazume o zaštiti ratnih grobnica sa Finskom i Nemačkom, ali ne i sa Rusijom, koji obezbeđuju poseban status mnogim ratnim grobnicama u Estoniji, ali ne i onom na Tonismagiju. Glavni rezultat Zakona o zaštiti ratnih grobnica bio je kodifikovanje međunarodnih običaja i prakse u pogledu održavanja ratnih grobnica u propise koji nisu specifični za zemlju i proširivanje jednostrane zaštite na ratne grobnice koje nisu obuhvaćene ugovorima o međusobnoj međunarodnoj zaštiti. Većinu bitaka 20. veka na estonskom tlu vodile su sovjetske (uglavnom etnički ruske), nemačke, estonske armije i formacija finskih dobrovoljaca pod komandom Estonije; skoro svi ratni grobovi u Estoniji koji nisu obuhvaćeni međusobnim ugovorima ili ranijim domaćim zakonima su grobovi Crvene armije.

Drugi efekat zakona bio je da je stavio sve ratne grobnice pod nadležnost estonskog Ministarstva odbrane. Budući da je Tonismagi gradsko zemljište, opštinska saradnja bi bila neophodna za ekshumaciju i/ili uklanjanje spomenika bez takvog zakona.[51] Zakon je eliminisao potrebu za pregovorima sa opštinskom vladom o poslovima vezanim za ratne grobnice – konkretno, ekshumaciji zakopanih tela i, ako bi leševi bili pronađeni, izmeštanju spomenika koji bi se tada smatrao grobnim obeležjem. 

Predlog zakona o zabranjenim objektima[uredi | uredi izvor]

Rigikogu je 15. februara 2007. usvojio Zakon o zabranjenim objektima sa 46 glasova za i 44 protiv. Time bi se zabranilo javno izlaganje spomenika koji veličaju Sovjetski Savez ili pedeset godina estonskog boljševizma. Posebno je pomenut i sam spomenik, koji će biti izmešten u roku od 30 dana od kada predsednik ovo potpiše. Međutim, predsednik Tomas Hendrik Ilves stavio je veto na zakon, tvrdeći da nije u skladu sa ustavom Estonije.[52] Nadglašavanje veta nikada nije pokušano i ovaj zakon nije zaživeo.[53][54]

Javna percepcija[uredi | uredi izvor]

Ideji o preseljenju se suprotstavio pluralitet među stanovnicima Estonije. Prema istraživanju javnog mnjenja koje su naručile novine Eesti Päevaleht i sprovela Turu-uuringute AS od 5. do 22. aprila 2007. godine, 37% ispitanika je podržalo izmeštanje spomenika, dok je 49% bilo protiv izmeštanja, a 14% nije formiralo nikakvo mišljenje o predmetu. Premeštanje spomenika imalo je nešto veću podršku govornika maternjeg estonskog — 49% je za premeštanje — dok je samo 9% govornika maternjeg ruskog podržalo preseljenje.[55] [56] [57]

Prema nenaučnoj anketi dnevnog lista Postimees od 25. aprila, kada su pripreme za preseljenje već počele, 85,12% onlajn čitalaca koji su učestvovali u anketi podržavalo je preseljenje, 12,98% se protivilo, a ostali su bili nesigurni.[58]

Prema članku u Eesti Päevaleht, u Rusiji su specijalne službe podsticale medije da često i na posebno emotivan način raspravljaju o Bronzanom vojniku, kao načinu uticaja na političko mišljenje. Između ostalih aktivnosti, ovo se pretvorilo u suprotstavljanje i osuđivanje ruskih političara na visokom nivou koji su podržavali civilizovano preseljenje Bronzanog vojnika.[59]

Događaji oko preseljenja[uredi | uredi izvor]

Policija je ogradila statuu 26. aprila 2007. Na natpisu piše "arheološka iskopavanja".

Estonska policija ogradila je trg i obližnje ulice u ranim jutarnjim satima 26. aprila 2007. godine, pripremajući se za arheološka iskopavanja u potrazi za ostacima i, ako budu pronađeni, njihovo premeštanje.[60]

Podignuta je šatorska konstrukcija da bi se iskopine zaštitile od vremenskih prilika i pogleda javnosti.[61] Tri člana protestne organizacije „Noćna straža“ (koja se ponekad prevodi i kao "Noćno bdenje") koji su pratili situaciju odbili su da napuste to područje i zaključali su se u automobilu. Policija je morala da razbije bočno staklo automobila da bi ih nasilno izvukla, pri čemu je jedan zadobio lake rane od krhotina.[62][63] Nakon toga, "Noćna straža" je proširila glasine da je postupak uklanjanja spomenika započeo.[64] Posle nekoliko sati, oko 1000 ljudi, uglavnom ruskog govornog područja, opkolilo je policijski kordon, a neki iz grupe pokušali su da ga probiju.[65] Održano je nekoliko skupova u znak protesta zbog uklanjanja. Oko sumraka, rulja je postajala sve nasilnija, počela je da gađa policiju kamenicama i praznim flašama.[66] Oko 21:15 aktivnost okupljenih se pretvorila u ono što je policija smatrala neredom prve noći.[67]

U rano jutro 27. aprila 2007. Vlada Estonije je održala hitan sastanak i u 3.40 po lokalnom vremenu, odlučila, na osnovu saveta estonskog Saveta bezbednosti, da odmah premesti spomenik. Tri sata kasnije, do 6:40 ujutro, spomenik je premešten na neotkrivenu privremenu lokaciju.[68][69][70][71]

Vlada je navela da će spomenik biti ponovo postavljen što je pre moguće na vojnom groblju koje održavaju estonske odbrambene snage.[72] Od popodneva 30. aprila, statua je — bez kamene konstrukcije — ponovo postavljena.[6] Ponovna montaža kamene konstrukcije je odložena pošto je težina kamene konstrukcije zahtevala da se novi temelj izgradi od betona. Ovaj posao je počeo 23. maja[73] i procenjeno je da će biti završen do kraja juna.[74] Za vreme izvođenja radova, statua je privremeno premeštena na obližnju lokaciju na groblju.

Ekumenska verska ceremonija (molitva za mrtve) održana je 28. aprila pre početka ekshumacije, od strane dva kapelana, luteranskog i pravoslavnog. Ruski ambasador je, pozvan da nadgleda ekshumaciju, ili da imenuje posmatrača, zvanično odbio poziv.[75][76]

Neredi i nasilje[uredi | uredi izvor]

Zapaljeni kiosk, 26. april 2007.

26–27. april.[uredi | uredi izvor]

Vlasti Estonije javljaju da je nasilje počelo oko 9.20 uveče, pošto su demonstranti počeli da jurišaju na policajce.[70][77] Interventna policija je odgovorila upotrebom vodenih topova i, prema BBC-ju, ispaljivanjem suzavca kako bi rasterala masu.[78] Međutim, gomila se nije razišla i počela je da vrši vandalske radnje i divlje pljačke[79][80] obližnjih prodavnica i zgrada. Do ponoći su se nemiri proširili po centru Talina, uz ogromnu štetu na imovini – ukupno 99 slučajeva vandalizma, uključujući automobile koji su bili okrenuti naopačke, razbijene i opljačkane izloge, opljačkane barove i kioske.[81][82]

Do 2 sata ujutro stvari su se malo smirile; uhapšeno je više od 100 ljudi.[83] Oko 2:30 ujutro, stizali su izveštaji da su masovni nemiri prestali i da policija sada samo traži begunce. Poslednje od nasilne demonstrante je odveo veliki putnički autobus.[84] Do jutra je uhapšeno 300 ljudi. Povređeno je 57 osobe, među kojima 14 policajaca. Dmitrij Ganjin (stalni stanovnik Estonije koji je imao rusko državljanstvo) preminuo je u bolnici od ubodne rane.[85] U septembru 2007. godine, estonska policija je uhapsila 13 osoba koje uglavnom govore estonski pod sumnjom da su premlatili, ali ne i uboli nožem[86] Dmitrija Ganjina; svi su naknadno pušteni do završetka istrage. Do 4. septembra 2007. godine nije podignuta optužnica.[87] Prema policijskim izveštajima, u džepovima gospodina Ganjina pronađena je roba ukradena iz nekih od vandalizovanih radnji.[88]

Gradsko veće Talina suspendovalo je sve dozvole za maloprodaju jakih alkoholnih pića unutar granica grada na nedelju dana.[89] Postojala je zabrinutost, uglavnom u stranim medijima, da je protest mogao da eskalira u etnički sukob između Estonaca i pripadnika etničke ruske manjine.

27. april[uredi | uredi izvor]

U noći 27. aprila ponovo je došlo do nasilja i nereda. Prijavljeni su i neredi i pljačke u nekoliko gradova severoistočne Estonije (uglavnom Jihvi) sa većinom Rusa.[4] Estonski izvori pripisali su nerede mladima koji su konzumirali ukradeni alkohol. Sve u svemu, oko 1000 ljudi je privedeno u dve noći nereda. Povređeno je 156, uključujući dvadesetak policajaca, a oštećene su brojne prodavnice, kancelarije i kuće.[90] Pošto je bilo previše hapšenja za normalne centre za pritvor, mnogi osumnjičeni su odvedeni u na brzinu postavljenu zonu zadržavanja na terminalu D morske luke u Talinu.[91]

28–29. april[uredi | uredi izvor]

Mir je ponovo uspostavljen tokom dana i noći 28. aprila bez daljih većih incidenata,[92] ali je policija pokrenula kampanju preuzimanja dobrovoljaca za „policijsku pomoć“, a do nedelje uveče se prijavilo više od 700 osoba koje su započele obuku.[93]

Dana 28. aprila, na internet forumima na ruskom jeziku počela je da kruži deklaracija samozvane Armije ruskog otpora Kolivan. Deklaracija je pozvala da „svi ruski muškarci koji žive u Estoniji“ uzmu oružje. Zahtevano je da se estonsko državljanstvo dodeli svim stanovnicima Estonije do 3. maja, preteći da će 9. maja početi oružani otpor.[94]

30. april[uredi | uredi izvor]

Nije bilo nikakvih većih incidenata, ali su neki vozači pokušali da blokiraju saobraćaj u centru Talina namerno vozeći malom brzinom i prekomerno koristeći svoje automobilske sirene.[95]

Unija naroda Estonije (Eestimaa Rahvuste Ühendus, udruženje manjinskih etničkih grupa koje žive u Estoniji) objavila je tog dana deklaraciju[96] u kojoj osuđuje vandalizam i pljačku.

Delegacija ruske Državne dume koju je predvodio bivši direktor FSB Nikolaj Kovaljov takođe je stigla u Estoniju, u, kako je opisano, „misiju utvrđivanja činjenica“.[97] Dok je još bio u Rusiji, predsedavajući delegacije je već dao deklaraciju tražeći od vlade Estonije (koju je predvodio Andrus Ansip) da podnese ostavku.[98] Sven Mikser, lider komisije za spoljne poslove Rigikogua, koji je bio jedan od estonskih političara koji su se sastali sa ruskom delegacijom, izrazio je žaljenje što su Rusi došli sa predrasudama i što su intervenisali u unutrašnje stvari Estonije (npr. pozivanje vlade da podnese ostavku).[99] Kasnije u toku dana, ponovno pojavljivanje Bronzanog vojnika izbacilo je misiju Dume za utvrđivanje činjenica sa kursa, a vođa delegacije Kovaljov je rekao da ga estonske vlasti nisu pozvale na ceremoniju na vojnom groblju.

Bilo je i glasova koji su pozivali na ostavku vlade i u estonskoj javnosti.[100] Najagresivnije kritike uputili su članovi Stranke centra, koji su bili izostavljeni iz koalicionih pregovora tokom nedavnih izbora.[101]

1. maj[uredi | uredi izvor]

Delegacija ruske Državne dume posetila je novu lokaciju statue, položila cveće i venac ispred Bronzanog vojnika. Članovi delegacije su takođe pažljivo pregledali figuru i tvrdili da je isečena na komade i ponovo sastavljena.[102] Ministarstvo odbrane je negiralo te tvrdnje. "Linije na statui su zbog tehnologije livenja bronze i od vremena kada je statua stvorena", rekao je predstavnik za štampu estonskog Ministarstva odbrane. Statue te vrste se prave u više delova, a kasnije se sklapaju u jedan.[103]

Ministar spoljnih poslova Estonije Urmas Paet rekao je da je Evropska unija obećala da će pomoći u okončanju opsade estonske ambasade u Moskvi. Devet dana su demonstranti u Moskvi remetili mir u ambasadi, sprečavali osoblje i posetioce da uđu ili izađu iz ambasade i fizički napali ambasadu i ambasadora.[104] Paet je razgovarao sa svojim nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom koji je „obećao brzu pomoć Evropske unije za normalizaciju situacije oko estonske ambasade u Moskvi“. Nemačka je tada bila rotirajući predsedavajući EU.[105]

Dvodnevna poseta ruske delegacije za utvrđivanje činjenica je navodno bila nameštena da bi se smirio diplomatski spor oko statue Bronzanog vojnika, ali se činilo da je samo eskalirala svađu. Nakon početnih dešavanja tokom posete delegacije, ministar inostranih poslova Urmas Paet otkazao je sastanak sa delegacijom, izdavši saopštenje u kome je rekao: „Neću se sastati sa delegacijom koja širi samo laži o događajima u Estoniji i čiji cilj nije tačan prikaz situacije, već izborna kampanja“.[106]

Epilog[uredi | uredi izvor]

Tonismagi, nekadašnje mesto spomenika, 27. maj 2007

Stav vlade je da je odgovornost opštinske vlasti u Talinu da odluči šta dalje sa brdom Tonismagi kao gradskim vlasništvom (nekadašnje mesto spomenika i sada prazna grobnica).[107] Dana 9. maja javljeno je da Ministarstvo odbrane, prema dogovoru sa kancelarijom Gradskog parka, na tom mestu sadi ogromnu cvetnu baštu, kao deo restauracije posle ekshumacije na osnovu Zakona o ratnim grobnicama.[108] Ministarstvo odbrane je 8. juna 2007. objavilo plan da se cvetna bašta zameni stalnim parkom sa malim drvećem.[109]

Tela predata rođacima[uredi | uredi izvor]

Dana 14. juna 2007. uspešno identifikovani ostaci kapetana Brjanceva predati su njegovim rođacima na ponovnu sahranu u Rostovskoj oblasti, u Rusiji.[110] Ovo je bilo prvo od dvanaest ekshumiranih tela vraćenih rođacima.

Od 3. jula 2007. godine, posmrtni ostaci tri tela su predata njihovim rođacima. Zahtevi u vezi sa četvrtim, glavnim narednikom Stepanom Hapikalom, čekaju dolazak njegovih rođaka, koji trenutno žive u Ukrajini, u Estoniju na analizu DNK. Tog dana je na novoj lokaciji spomenika ponovo sahranjeno osam do sada netraženih tela.[9][10][111][112]

Dana 4. jula 2007. posmrtni ostaci Jelene Varšavske ponovo su sahranjeni na Maslinskoj gori u Jerusalimu na najstarijem jevrejskom groblju na svetu. Ponovnu sahranu je izvršio glavni ruski rabin Berl Lazar.[traži se izvor]

Ponovna sahrana nepotraženih tela[uredi | uredi izvor]

Osam ekshumiranih posmrtnih ostataka — onih do sada nepotraženih — ponovo je sahranjeno na vojnom groblju, pored izmeštenog spomenika, 3. jula 2007. godine, u prisustvu estonskog ministra odbrane, drugih zvaničnika i desetine diplomata, kao i predstavnika štampe.[9][113][114][112] Vojni ataše ruske ambasade, Aleksandar Trojan, je navodno posmatrao događaj iz mase. Ruski ambasador u Estoniji Nikolaj Uspenski odbio je poziv da prisustvuje, kao izraz najvišeg ruskog neodobravanja "demontaže spomenika, ekshumacije i pratećih pokušaja da se istorija revidira u skladu sa političkom konjunkturom".[115] On je, međutim, prisustvovao verskom parastosu za poginule, koji je održao poglavar Estonske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije, tri sata nakon ponovne sahrane.[116]

Tužba kćeri Sisojeva[uredi | uredi izvor]

Ezmiralda Menšikova i Svetlana Gnevaševa, ćerke Ivana Sisojeva, partorga Crvene armije koji je poginuo u Talinu 1944. godine, podnele su tužbu protiv vlade tražeći da se Bronzani vojnik vrati na prvobitnu lokaciju u blizini Nacionalne biblioteke kao grobno obeležje. Međutim, i prvostepeni i apelacioni sud su utvrdili da, pošto nema dokaza da je Sisojev sahranjen na tom mestu, njegove ćerke nemaju pravni status da tuže po ovom pitanju, te su stoga odbacili zahteve. Dana 20. januara 2009. godine, Vrhovni sud Estonije je odbio certiorari u ovom slučaju, ostavljajući presude nižih sudova važećim i okončavajući odbacivanje tužbe.[117]

Suđenje navodnim organizatorima[uredi | uredi izvor]

Za organizovanje nereda optuženi su D. Linter, D. Klenski, M. Sirok i M. Reva. Međunarodna nevladina organizacija za slobodu izražavanja Article 19 pozvala je da budu oslobođeni optužbi.[118]

Dana 11. decembra 2008. godine okončano je suđenje muškarcima optuženima za organizovanje nereda; najveći deo poslednjeg dana potrošeno je na izricanje dugačke presude.[119]

Okružni sud Harju je 5. januara 2009. proglasio nevinim četvoricu muškaraca optuženih za organizovanje nereda tokom Bronzane noći.[120][121]

Tužilac se žalio na odluku.[122] Oslobađajuća presuda je, međutim, potvrđena.[123]

Pitanja ljudskih prava u vezi hapšenja i upotrebe sile od strane policije[uredi | uredi izvor]

U novembru 2007. godine, Komitet UN protiv torture je razmotrio izveštaj Estonije i izrazio zabrinutost zbog „navoda o brutalnosti i prekomernoj upotrebi sile od strane osoblja za sprovođenje zakona, posebno u vezi sa neredima koji su se dogodili u Talinu u aprilu 2007. godine, što je dobro dokumentovano od strane detaljnog sastavljanje pritužbi“.[124] Isti komitet je 2013. godine primetio da je „zabrinut informacijama da nije došlo do krivičnog gonjenja na osnovu zvaničnih prijava kancelaru pravde ili javnom tužilaštvu u vezi sa navodima o brutalnosti i prekomernoj upotrebi sile od strane osoblja za sprovođenje zakona tokom događaja koji su održano u Talinu u aprilu 2007.“ (Par. 11).[125]

U martu 2013. godine Evropski sud za ljudska prava odlučio je da su estonske vlasti prekršile član 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima (zabrana mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja) u odnosu na četiri osobe pritvorene tokom događaja.[126]

Komitet za prevenciju torture (Savet Evrope) je 2011. godine objavio svoj izveštaj o svojoj poseti Estoniji 2007. godine, navodeći da mnogim osobama koje je policija pritvorila u vezi sa događajima u Talinu u aprilu 2007. godine nisu odobrene sve osnovne zaštitne mere (pravo onih koji su u pitanju da informišu bliskog rođaka ili drugu treću stranu o svojoj situaciji, pravo na pristup advokatu i pravo na pristup lekaru) od početka svog pritvora, jedan broj pritvorenih lica je tvrdio da su im zahtevi da se obrate lekaru dok su bili u policijskom pritvoru odbijeni, čak i kada su pokazivali vidljive povrede.[127]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The "Bronze Night" cost Estonia over 4mn euro”. Regnum news agency. 2007-07-27. Arhivirano iz originala 29. 8. 2008. g. Pristupljeno 2007-10-09. 
  2. ^ Johnston, Anthony. „The Memory Remains”. russiaprofile.org. Arhivirano iz originala 12. 8. 2010. g. Pristupljeno 24. 1. 2009. 
  3. ^ „The parliamentary elections in Estonia, March 2007”. Electoral Studies Volume 27, Issue 3. ScienceDirect. septembar 2008. Pristupljeno 2009-03-10. „The new government faced its first test a month after the elections when, on 26 April, Ansip carried out his promise to have the Bronze Soldier removed” 
  4. ^ a b „Tallinn tense after deadly riots”. BBC News. 2007-04-28. Pristupljeno 2007-07-24. 
  5. ^ Aug, Tuuli; Kadri Masing; Aivar Pau (2007-04-27). „Olukord tänavatel on rahulik” (na jeziku: estonski). Eesti Päevaleht. Arhivirano iz originala 29. 4. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  6. ^ a b „Pronkssõdur avati taas rahvale vaatamiseks”. Postimees (na jeziku: estonski). 2007-04-30. Arhivirano iz originala 2. 5. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  7. ^ Björklund, Marianne (2007-05-08). „Oron lurar bakom lugn statyinvigning” (na jeziku: švedski). Dagens Nyheter. Arhivirano iz originala 19. 5. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  8. ^ {{Cite news|url=http://www.epl.ee/artikkel/385005%7Ctitle=Valitsus asetas vaikuses pronksõdurile pärja|last=Masing|first=Kadri|date=2007-05-08|access-date=2007-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20070926221907/http://www.epl.ee/artikkel/385005%7Carchive-date=September 26, 2007|publisher=Eesti Päevaleht|
  9. ^ a b v „Reburial service set for 3rd July”. Estonian Ministry of Defence. 2007-06-29. Arhivirano iz originala 28. 5. 2008. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  10. ^ a b „Tõnismäelt välja kaevatud punaväelased maeti kaitseväe kalmistule”. Postimees (na jeziku: estonski). 2007-07-03. Arhivirano iz originala 5. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  11. ^ TT-AFP (2007-07-03). „Estland begravde sovjetsoldater på nytt” (na jeziku: švedski). Dagens Nyheter. Arhivirano iz originala 12. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-21. 
  12. ^ {{Cite news|url=http://www.sloleht.ee/index.aspx?id=236633%7Ctitle=Sõjamehed[mrtva veza] maeti kaitseväe kalmistule|last=Koppel|first=Nataly|date=2007-07-03|access-date=2007-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20070713104016/http://www.sloleht.ee/index.aspx?id=236633%7Carchive-date%3DJuly 13, 2007|publisher=SL Õhtuleht|
  13. ^ "Aggression Defined". Time.
  14. ^ League of Nations Treaty Series, 1934, No. 3391.
  15. ^ "Moscow's Week". Time. (October 9, 1939).
  16. ^ Pavel Petrov Arhivirano avgust 21, 2009 na sajtu Wayback Machine at Finnish Defence Forces home page
  17. ^ documents published Arhivirano februar 5, 2008 na sajtu Wayback Machine from the State Archive of the Russian Navy
  18. ^ "Five Years of Dates". Time. June 24, 1940.
  19. ^ The destruction of cemeteries by Robert Nerman
  20. ^ the destruction of Tallinn Military Cemetery by Pekka Erelt Arhivirano novembar 29, 2007 na sajtu Wayback Machine
  21. ^ „Defence Forces Cemetery, Tallinn, Estonia - SpottingHistory.com”. www.spottinghistory.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-11-20. 
  22. ^ The Forty-Third Session of the UN Sub-Commission at Google Scholar
  23. ^ Background Note: Estonia AT U.S Department of State
  24. ^ Estonia says Soviet occupation justifies it staying away from Moscow celebrations – Pravda.Ru
  25. ^ European Court of Human Rights cases on Occupation of Baltic States
  26. ^ Motion for a resolution on the Situation in Estonia by EU
  27. ^ U.S.-Baltic Relations: Celebrating 85 Years of Friendship at state.gov
  28. ^ „Text of Penart ruling on the site of the ECHR”. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  29. ^ Minahan, James (2000). A Historical Dictionary of European National Groups. str. 238. ISBN 0-313-30984-1. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  30. ^ "Justice in The Baltic". Time. August 19, 1940.
  31. ^ Kommentariй Departamenta informacii i pečati MID Rossii v svяzi s vыskazыvaniяmi rяda evropeйskih politikov otnositelьno "okkupacii" stran Baltii Sovetskim Soюzom i neobhodimosti osuždeniя эtogo so storonы Rossii Arhivirano decembar 13, 2007 na sajtu Wayback Machine
  32. ^ „Amnesty International Report 2009”. Amnesty International. 2009. Pristupljeno 2009-06-05. 
  33. ^ „Interfax-Religion”. Interfax-Religion. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  34. ^ „Interfax-Religion”. Interfax-Religion. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  35. ^ „Estonia is Encouraging a Resurgence of Nazism in Europe”. Voice of Russia. 2006-11-10. Arhivirano iz originala 27. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-25. 
  36. ^ „Europe must assess neo-Nazism in Estonia – Kokoshin”. Interfax. 2006-11-13. Arhivirano iz originala 2007-09-30. g. Pristupljeno 2007-07-25. 
  37. ^ „State Duma condemns Estonia's 'glorification' of fascism, wants world to 'adequately' assess it”. Interfax. 2006-11-15. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-25. 
  38. ^ Denь Pobedы bez pobeditelя: Tallin brosil vыzov istorii, RIA Novosti, April 27, 2007
  39. ^ Ekaterina Zorina, "Sveči sovesti" dlя эstonskih vlasteй, Vesti, December 20, 2006.
  40. ^ „Estonia split over WWII memorial”. BBC News. 2007-02-15. Pristupljeno 2007-07-24. 
  41. ^ Raun, Alo; Kuimet, Peeter (2006-05-09). „Politsei hoidis pronkssõduri juures ära kähmluse”. Postimees (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 16. 4. 2009. g. Pristupljeno 2007-07-22. 
  42. ^ BNS (2007-03-26). „Jüri Liim: 9. mail ei ole pronkssõduri juures punalippe” (na jeziku: estonski). Liiklus.ee. Arhivirano iz originala 28. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  43. ^ Tooming, Rando (2006-05-10). „Jüri Liim lubab Pronkssõduri õhku lasta”. Postimees (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 16. 4. 2009. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  44. ^ Alas, Joel (10. 5. 2006). „May 9 protesters call for removing Bronze Soldier statue”. The Baltic Times. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  45. ^ Kangur, Paavo (2007-09-26). „Paavo Kangur: eskiis gaasikambri joonisega on valmimas”. Postimees (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 17. 4. 2009. g. Pristupljeno 2007-09-28.  Russian translation „Postimees: Dlя čego politiki razыgrыvaюt nacionalističeskuю kartu”. Arhivirano iz originala 22. 12. 2007. g. Pristupljeno 2007-10-09. , Arhivirano februar 13, 2013 na sajtu Archive.today.
  46. ^ Nochnoy Dozor (2006-05-24). „Petition”. Arhivirano iz originala 1. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  47. ^ „Estonian prime minister: Drunken looters are buried under the Bronze Soldier Monument”. Regnum.ru. Arhivirano iz originala 24. 2. 2012. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  48. ^ „The Riigikogu passed the War Graves Protection Act”. Weekly Record, January 8–11, 2007. Riigikogu. 2007-01-10. Pristupljeno 2007-07-24. 
  49. ^ „Protection of War Graves Act”. Estonian Ministry of Justice. januar 2007. Arhivirano iz originala 16. 3. 2021. g. Pristupljeno 2007-07-24.  (Official translation of the legal text)
  50. ^ „Sõjahaudade kaitse seadus”. Elektrooniline Riigi Teataja (na jeziku: estonski). 2007-01-20. Pristupljeno 2007-07-24. 
  51. ^ "Ansip ei välista pronkssõduri saatuse otsustamist riigikogus". Postimees. Arhivirano septembar 19, 2007 na sajtu Wayback Machine
  52. ^ {{Cite news|url=http://www.epl.ee/artikkel/374457%7Ctitle=Ilves ei kuuluta keelatud rajatise seadust välja|last=Pau|first=Aivar|date=2007-02-15|access-date=2007-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20070926235445/http://www.epl.ee/artikkel/374457%7Carchive-date=September 26, 2007|publisher=Eesti Päevaleht|
  53. ^ Masing, Kadri (2007-02-22). „President jättis keelatud rajatise kõrvaldamise seaduse välja kuulutamata” (na jeziku: estonski). Eesti Päevaleht. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  54. ^ Ravil Khair Al-Din (2007-02-22). Prezident ne provozglasil zakon (na jeziku: ruski). Eesti Päevaleht. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  55. ^ Kook, Urmet (2007-04-25). „Eestlased teisaldaks pronkssõduri, venelased mitte” (na jeziku: estonski). Eesti Päevaleht. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  56. ^ Ravil Khair Al-Din (2007-04-25). Эstoncы perenesli bы pamяtnik, a russkie net (na jeziku: ruski). Eesti Päevaleht. Arhivirano iz originala 26. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  57. ^ Mõttus, Kristiina (2007-04-25). „Eestlased teisaldaks pronkssõduri, venelased mitte”. Postimees (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 19. 8. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  58. ^ Link to daily polls by Postimees Arhivirano jun 15, 2006 na sajtu Wayback Machine; the specific poll in question ("Kas pronkssõdur tuleks Tõnismäelt ära viia?") can be found by browsing to 25.04.2007
  59. ^ Eesti Päevaleht June 20, 2008: Kaitsepolitsei aastaraamat: Vene luure tegi mullu Eestis usinalt tööd Arhivirano jun 30, 2008 na sajtu Wayback Machine by Kärt Anvelt
  60. ^ Tear Gas Scatters Protesters in Estonia — Associated Press
  61. ^ Kommersant: Estonia Buries Relations with Russia Arhivirano septembar 30, 2007 na sajtu Wayback Machine
  62. ^ DELFI. „Eesti Päevaleht: Politsei pidi Tõnismäel jõudu kasutama”. Epl.ee. Arhivirano iz originala 26. 5. 2011. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  63. ^ HULIQ (26. 4. 2007). „Estonian Authorities Start Removal of Major Soviet Monument”. Huliq.com. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  64. ^ HULIQ.com 2007-04-26: Estonian Authorities Start Removal of Major Soviet Monument
  65. ^ Photos of protests Arhivirano februar 14, 2012 na sajtu Wayback Machine
  66. ^ Video of the protests and unrest
  67. ^ "Märuli käigus sai üks inimene surma". Postimees Arhivirano april 29, 2007 na sajtu Wayback Machine
  68. ^ Pronkssõdur on Tallinna kesklinnast ära viidud Arhivirano oktobar 9, 2007 na sajtu Wayback Machine
  69. ^ Estonia removes Soviet memorial, BBC, Friday, April 27, 2007, 06:31 GMT 07:31 UK
  70. ^ a b Pronkssõdur viidi minema Arhivirano septembar 26, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  71. ^ DELFI. „Delfi: märatsemine mõnitab sõdurivaprust”. Delfi.ee. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  72. ^ „Government Communication Office Briefing Room – The war grave in central Tallinn”. Valitsus.ee. Arhivirano iz originala 9. 5. 2009. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  73. ^ Pronkssõduri juures algas müüriehitus Arhivirano maj 25, 2007 na sajtu Wayback Machine
  74. ^ „Pronkssõdur on uues kohas!”. Postimees (na jeziku: estonski). 2007-04-30. Arhivirano iz originala 2. 5. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-26. 
  75. ^ AFP: Estonia to re-house Soviet war statue by May 8 Arhivirano septembar 27, 2007 na sajtu Wayback Machine
  76. ^ „Ireland.com: Estonia to relocate Red Army statue”. The Irish Times. 4. 4. 2007. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  77. ^ — photos of protests and riots. The site asks people to identify any participants in riots and the looting that ensued.[mrtva veza]
  78. ^ Estonia seals off Soviet memorial — BBC.
  79. ^ Photos of vandalised Pärnu road Arhivirano jul 14, 2007 na sajtu Wayback Machine .
  80. ^ Photos of looting of a kiosk Arhivirano oktobar 21, 2007 na sajtu Wayback Machine .
  81. ^ Video from the site .
  82. ^ another video (mpg) from the site[mrtva veza].
  83. ^ Pihl: arreteeritud on üle 100 inimese Arhivirano oktobar 21, 2007 na sajtu Wayback Machine .
  84. ^ Politsei viib meeleavaldajaid bussidega minema Arhivirano septembar 26, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  85. ^ Öine märul: üks surnu, 44 vigastatut, 99 lõhkumisjuhtu ja 300 kinnipeetut Arhivirano septembar 5, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  86. ^ Kõik Ganini peksmises kahtlustatavad vabanesid Arhivirano avgust 26, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  87. ^ Moskva obespokoena otsutstviem rezulьtatov po delu Ganina.
  88. ^ Rahutustes pussitatud Dmitri rüüstas poode Arhivirano septembar 26, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  89. ^ Tallinna linnavalitsus keelas rahutuste tõttu alkoholi müügi Arhivirano oktobar 15, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  90. ^ More than 200 detained in Estonia Arhivirano jul 5, 2007 na sajtu Wayback Machine Itar TASS, April 29, 2007. Retrieved: 2007-04-29
  91. ^ Maxim Kiselev Excesses of Estonian Special Police Vesti April 28, 2007
  92. ^ Reuters: Estonia calm after Red Army site riots.
  93. ^ More than 200 detained in Estonia Arhivirano jul 5, 2007 na sajtu Wayback Machine Itar TASS, April 29, 2007. Retrieved: 2007-04-29.
  94. ^ Zaяvlenie otrяda Armii Russkogo Soprotivleniя "Kolыvanь" (Эstoniя) Arhivirano jul 2, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  95. ^ www.postimees.ee Arhivirano maj 2, 2007 na sajtu Wayback Machine
  96. ^ „Vähemusrahvaste esindus mõistab vandaalitsemise hukka - Eesti Päevaleht Online”. 2007-09-26. Arhivirano iz originala 2007-09-26. g. Pristupljeno 2019-11-20. 
  97. ^ Rossiйskie parlamentarii prizvali эstonskiй parlament datь ocenku deяtelьnosti pravitelьstva respubliki Arhivirano septembar 30, 2007 na sajtu Wayback Machine Interfax, April 30, 2007. Retrieved: 2007-04-30
  98. ^ „Postimees: Riigiduuma delegatsiooni juht nõuab Eesti valitsuse lahkumist” (na jeziku: estonski). Arhivirano iz originala 2. 5. 2007. g. Pristupljeno 2007-10-09. 
  99. ^ „Postimees: Glava delegacii Gosdumы prizыvaet pravitelьstvo ЭR uйti v otstavku” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 17. 9. 2007. g. Pristupljeno 2007-10-09. 
  100. ^ e.g. Juhan Kivirähk Arhivirano septembar 26, 2007 na sajtu Wayback Machine
  101. ^ Savisaar: vastuolud lähevad põranda alla Arhivirano oktobar 8, 2007 na sajtu Wayback Machine
  102. ^ Riigiduuma esindajate hinnangul on pronkssõdurit tükkideks lõigatud Arhivirano septembar 7, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  103. ^ Kaitseministeerium: pronkssõdurit pole tükeldatud ega vigastatud Arhivirano septembar 16, 2007 na sajtu Wayback Machine.
  104. ^ „Juridica International”. Juridicainternational.eu. Arhivirano iz originala 22. 09. 2020. g. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  105. ^ EU promises to help end siege at Estonian mission in Moscow Arhivirano septembar 30, 2007 na sajtu Wayback Machine AFP, May 1, 2007. Retrieved: 2007-05-01.
  106. ^ Estonia Cancels Russia Talks Over Statue, by Jari Tanner, Associated Press, May 2, 2007. Retrieved: 2007-05-02.
  107. ^ Government Briefing Room – April 26 Press Meeting Transcript Arhivirano septembar 27, 2007 na sajtu Wayback Machine
  108. ^ "Esinduspeenar neelab miljoni". Postimees. Arhivirano septembar 18, 2007 na sajtu Wayback Machine
  109. ^ "Äsjasele pronkssõduri platsile tuleb lilleväljaku asemel püsiv haljasala". Postimees. Arhivirano maj 27, 2012 na sajtu Archive.today
  110. ^ "Esimene Tõnismäelt leitud põrm anti omastele". Postimees (June 14, 2007). Arhivirano septembar 16, 2007 na sajtu Wayback Machine
  111. ^ TT-AFP (2007-07-03). „Estland begravde sovjetsoldater på nytt” (na jeziku: švedski). Dagens Nyheter. Arhivirano iz originala 12. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-21. 
  112. ^ a b Koppel, Nataly (2007-07-03). „Sõjamehed maeti kaitseväe kalmistule” (na jeziku: estonski). SL Õhtuleht. Arhivirano iz originala 13. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  113. ^ „Tõnismäelt välja kaevatud punaväelased maeti kaitseväe kalmistule”. Postimees (na jeziku: estonski). 2007-07-03. Arhivirano iz originala 5. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-24. 
  114. ^ TT-AFP (2007-07-03). „Estland begravde sovjetsoldater på nytt” (na jeziku: švedski). Dagens Nyheter. Arhivirano iz originala 12. 7. 2007. g. Pristupljeno 2007-07-21. 
  115. ^ "Ümbermatmisel osales Vene sõjaväeatašee". Postimees. (July 3, 2007). Arhivirano avgust 19, 2007 na sajtu Wayback Machine
  116. ^ Video: Vene saadik kalmistul pärga asetamas Arhivirano septembar 11, 2007 na sajtu Wayback Machine Postimees July 3, 2007
  117. ^ Tallinna Postimees/BNS January 20, 2009: Pronkssõduri tagasitoomise taotlus jäi lõplikult rahuldamata
  118. ^ Statement to the Harju Criminal Court on the criminal prosecution of Dmitry Linter, Dmitry Klenski, Maksim Reva and Mark Siryik January 15, 2008
  119. ^ Põld, Tiiu (December 12, 2008). "Pronksöö ninamehed lasid Harju maakohtus auru välja". Postimees.
  120. ^ Postimees January 5, 2009: Pronksöö korraldamises süüdistatavad mõisteti õigeks by Tiiu Põld and Martin Kass
  121. ^ Poleshchuk, Vadim, ur. (2009). Chance to Survive: Minority Rights in Estonia and Latvia (PDF). Aleksei Semjonov. Estonia, Moscow, Paris: Institute of Democracy and Cooperation, Foundation for Historical Outlook and Legal Information Centre for Human Rights. str. 65. ISBN 978-9949-18-818-5. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 3. 2011. g. Pristupljeno 18. 4. 2010. 
  122. ^ Postimees January 5, 2009 14:51: Riigiprokuratuur: aprillirahutuste süüasja uurimine oli kvaliteetne
  123. ^ V. Pettai M. Molder Estonia p. 207// Nations in Transit. Freedom House 2010
  124. ^ „Conclusions and recommendations of the Committee against Torture CAT/C/EST/CO/4 — See para. 23”. Pristupljeno 26. 4. 2012. 
  125. ^ „Concluding observations on the fifth periodic report of Estonia, adopted by the Committee at its fiftieth session (6–31 May 2013)”. UN OHCHR. Pristupljeno 11. 6. 2013. 
  126. ^ „ECtHR Chamber judgment on application Korobov and Others v. Estonia (no. 10195/08)”. Cmiskp.echr.coe.int. Pristupljeno 28. 3. 2013. 
  127. ^ „Report to the Estonian Government on the visit to Estonia carried out by the European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or Degrading Treatment or Punishment (CPT) from 9 to 18 May 2007 CPT/Inf (2011) 15 — § 18, 31”. Cpt.coe.int. Pristupljeno 26. 4. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fotografije i video snimci
Protivnici preseljenja
Ruski državni mediji
Ruska vlada
Pristalice preseljenja
Estonska vlada
Analiza
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бронзана_ноћ&oldid=27689489”