Објава рата

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Објава рата (енгл. declaration of war) је једнострана изјава воље којом једна држава ставља до знања другој да се с њом налази у ратном стању.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Објава рата је једна од најстаријих институција ратног права. У античкој Грчкој и Риму рат није могао почети без претходне објаве, која је имала религиозно обележје, и морално оправдавала рат као допуштен и праведан. Римљани су објављивали рат бацањем копља на непријатељево земљиште, позивајући богове за сведоке. Средњи век, такође, познаје објаву рата, док се у новом веку то правило различито поштује (на пример, од 1700. до 1870. вођено је 107 ратова, а објављено свега десет; у Првом светском рату све зарађене стране објавиле су рат, а између Првог и Другог светског рата и за време Другог светског рата, ратови су почињали претежно без објаве рата).[1]

Трећа хашка конвенција из 1907. о објави рата регулише начин и услове објављивања рата. Конвенција познаје два начина објаве рата: безусловну и условну (ултимативну). Прва мора бити претходна, недвојбена и образложена, а ултимативна претходна и недвојбена. Конвенција не одређује никакав рок за претходну објаву рата, али из стилизације одредбе произилази да мора протећи макар минимални рок од објаве рата до почетка непријатељстава. Конвенцију је ратификовало свега 36 држава. У правној доктрини спорно је да ли су правила Конвенције прерасла у међународно обичајно право. Пошто у савременом рату огромну улогу игра фактор изненађења, мало је вероватно да би се поштовала правила међународног ратног права о објави рата. И формално-правни узроци могу утицати на необјављивање рата. Како повеља УН забрањује рат, вероватно би се агресори чували да објаве рат.[1]

Сродни појмови[уреди | уреди извор]

Агресија и објава рата различити су појмови: агресор се не може утврдити на основу формалног акта објаве рата, већ на основу чињенице ко је први започео непријатељства.[1]

Објава рата није идентична са ратним стањем: у смислу међународног права, у тренутку избијања рата започиње ратно стање између држава и ступају у дејство правила ратног права; у смислу државног права, проглашењем ратног стања престаје да важи мирнодопски правни, економски и управни систем државе и замењује се ратним.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 6). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 220. 

Литература[уреди | уреди извор]