Pređi na sadržaj

Valter Benjamin

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Valter Benjamin
Valter Benjamin 1928. godine
Lični podaci
Puno imeValter Bendiks Šonflis Benjamin
Datum rođenja(1892-07-15)15. jul 1892.
Mesto rođenjaBerlin, Nemačka
Datum smrti27. septembar 1940.(1940-09-27) (48 god.)
Mesto smrtiPortbou, Španija
Filozofski rad
EpohaFilozofija 20. veka
RegijaZapadna filozofija
Škola filozofijeZapadni Marksizam, Frankfurtska škola
InteresovanjaTeorija književnosti, Estetika, Tehnologija, Epistemologija, Filozofija jezika, Filozofija istorije
IdejeAuratično opažanje,[1] estetizacija politike, dijalektička slika,[2] the flâneur
Uticaji odAdorno · Bahofen · Bodler · Breht · Kirkegor
Lukač · Mark · Niče · Prust · Šmit · Šolem · [[Ludwig Klages[Ludvig Klages]][3] · Erik Gatkajnd[4]

Valter Bendiks Šonflis Benjamin (nem. Walter Bendix Schönflies Benjamin; Berlin, 15. jul 1892Portbou, 27. septembar 1940) je bio nemački filozof, teoretičar kulture, sociolog, književni kritičar, prevodilac i esejista jevrejskog porekla[5] koji spada u grupu intelektualaca okupljenih oko Frankfurtske škole kritičke teorije. Njegovo najpoznatije delo je „Umetnost u doba tehničke reprodukcije“ (nem. Das Kunstwerk im Zeitalter seiner technischen Reproduzierbarkeit) objavljeno 1936. godine.[6][7]

Život i edukacija

[uredi | uredi izvor]

1902. godine, kada je napunio 10 godina upisao je Kaiser Fridrih ossnovnu školu, a srednju školu završio je sa 20 godina. Valter Benjamin bio je dečak krhkog zdravlja, roditelji su ga poslali u internat na dve godine. 1907. godine vratio se u Berlin i nastavio sa školovanjem. 1912. godine upisao se na Univerzitet u Frajburgu, ali nakon završetka letnjeg semestra, upisao se na Univerzitet u Berlinu, nastavljajući da studira psihologiju. 1914. godine pred početak Prvog svetskog rata, Benjamin je počeo da prevodi dela francuskog pesnika iz 19. veka Šarla Bodlera. Naredne godine preselio se u Minhen i nastavio studije na Univerzitetu u Minhenu gde je upoznao Rajnera M. Rilkea i Geršoma Šolema. 1917.godine se prebacio na Univerzitet u Bernu, gde je upoznao, tada buduću suprugu, Doru Sofiju Polak. Imali su sina Stefana Rafaela. Vratio se da živi sa roditeljima u Berlinu. 1932. godine, kada je Adolf Hitler preuzimao mesto kancelara Nemačke, Valter Benjamin preselio se na Ibicu, gde je živeo nekoliko meseci, a zatim u Nicu gde je okončao sam svoj život.

Dela Valtera Benjamina su: Kritika nasilja 1921.(Zur Kritik der Gewalt) Jednosmerna ulica 1928. (Einbahnstraße) Berlinsko detinjstvo 1950. (Berliner Kindheit um 1900) O fotografiji i umetnosti 1936.

Nasleđe

[uredi | uredi izvor]

Od objave Valterovih književnih dela, petnaest godina nakon njegove smrti, Valterovi radovi, posebno delo O fotografiji i umetnosti, dobili su značaj među akademcima humanističkih diciplina. Središte organizacije koja ga je sledila nalazilo se u Karsluu u Nemačkoj. Predsednik organizacije bio je Bernd Vite, svetski poznat učenik Benjamina i profesor Moderne nemačke literature u Diseldorfu. Članovi organizacije bili su iz devetnaest različitih zemalja iz i van Evrope.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Walter Benjamin, "L'œuvre d'art à l'époque de sa reproduction méchanisée", 1936: "The uniqueness of a work of art is inseparable from its being imbedded in the fabric of tradition. This tradition itself is thoroughly alive and extremely changeable. An ancient statue of Venus, for example, stood in a different traditional context with the Greeks, who made it an object of veneration, than with the clerics of the Middle Ages, who viewed it as an ominous idol. Both of them, however, were equally confronted with its uniqueness, that is, its aura." [Die Einzigkeit des Kunstwerks ist identisch mit seinem Eingebettetsein in den Zusammenhang der Tradition. Diese Tradition selber ist freilich etwas durchaus Lebendiges, etwas außerordentlich Wandelbares. Eine antike Venusstatue z. B. stand in einem anderen Traditionszusammenhange bei den Griechen, die sie zum Gegenstand des Kultus machten, als bei den mittelalterlichen Klerikern, die einen unheilvollen Abgott in ihr erblickten. Was aber beiden in gleicher Weise entgegentrat, war ihre Einzigkeit, mit einem anderen Wort: ihre Aura.]
  2. ^ "Walter Benjamin" at the Stanford Encyclopedia of Philosophy
  3. ^ Josephson-Storm, Jason (2017). The Myth of Disenchantment: Magic, Modernity, and the Birth of the Human Sciences. Chicago: University of Chicago Press. str. 227—8. ISBN 978-0-226-40336-6. 
  4. ^ Josephson-Storm, Jason (2017). The Myth of Disenchantment: Magic, Modernity, and the Birth of the Human Sciences. Chicago: University of Chicago Press. str. 230. ISBN 978-0-226-40336-6. 
  5. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 131. ISBN 86-331-2075-5. 
  6. ^ Duden Aussprachewörterbuch (6 izd.). Mannheim: Bibliographisches Institut & F.A. Brockhaus AG. 2006. 
  7. ^ Witte, Bernd (1991). Walter Benjamin: An Intellectual Biography (English translation). Detroit, MI: Wayne State University Press. str. 9. ISBN 978-0-8143-2018-1. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]