Серен Киркегор

Серен Киркегор
Недовршени цртеж Серена Киркегора (Нилс Кристијан Киркегор, 1840)
Пуно име	Серен Киркегор
Датум рођења	(1813-05-05)5. мај 1813.
Место рођења	Копенхаген Данска
Датум смрти	11. новембар 1855.(1855-11-11) (42 год.)
Место смрти	Копенхаген Данска
Школа	Универзитет у Копенхагену
Епоха	Филозофија XIX века
Регија	Западна филозофија
Школа филозофије	егзистенцијализам
Интересовања	естетика, епистемологија, етика и филозофија религије
Утицаји од Декарт Диогенес Хаман Хегел Хејберг Кант Лединг Лутер Мелер Плсен Платон Шелинг Шекспир Сократ Вулф
Утицао на Ками, Дерида, Рилке, Сартр
Потпис

Серен Киркегор (дан. Søren Kierkegaard; Копенхаген, 5. мај 1813 — Копенхаген, 11. новембар 1855) је био дански филозоф, теолог и пјесник. Његова филозофија се сматра првим обликом егзистенцијалистичке филозофије. Киркегор је жестоко критиковао хегелијанизам свога времена и оно што је он сматрао формалностима хришћанске цркве. Највећи део његовог дела, бави се религијским проблемима као што су природа вере, проблемима хришћанске Цркве као институције, хришћанском етиком и уопште теологијом, али и емоцијама и осећањима личности која се афирмише кроз различите одлуке у животу. Своје рано дело је писао под различитим псеудонимима кроз особене погледе и комплексну диспозицију дијалога.

Биографија

Серен Оби Киркегор родио се 5. маја 1813. године у Копенхагену. Његов лични живот обележили су догађаји које је данско друштво сматрало скандалознима, а ту спадају: породична митологија, раскид веридбе с Регином Олсен, напад сатиричног листа,, Гусар“ на Серена и иступи филозофа против Цркве.

Серенов отац, Микал, потицао је из сиромашне породице. У младости је у необично тешким условима чувао овце, и тако је проклео Бога због свога тешког живота. То је основ првог породичног мита. Тумачећи свој грех по Старом завету, отац је сматрао да ће Бог због његова преступа кажњавати целу породицу, те је децу васпитао у духу верског фанатизма. Послат у Копенхаген када му је било 12 година отац будућег филозофа се брзо осамосталио и обогатио. Млади Серен је, међутим, готово целокупну имовину коју је наследио од оца утрошио на штампање књига, а последњу пару наменио је за штампање антицрквених летака, који су излазили под заједничким називом „Тренутак“.

Основ другог породичног мита је то што је Серенова мајка била друга жена његовог оца. Венчали су се годину дана после смрти његове прве жене, а четири месеца касније се родило њихово прво дете. По религијском моралу - згрешили су. У другом браку отац је имао седморо деце, од којих је Серен био најмлађи. Мајка и петоро деце, од који четворо нису чак ни дочекали 33 године - Христов век, умрли су, из чега је Киркегоров отац закључио да је то божја казна због почињеног греха.

Суморна атмосфера у кући узрок је што Серен није у року завршио теолошке студије, које је започео 1830. године. Као двадесеттрогодишњак сели се из куће и води распусан живот, иако је отац више пута покушавао да га врати са грешног пута. Изненадна очева смрт 1838. године навела га је да заврши прекинуте студије. Завршне испите полаже 1840. године, а већ следеће године завршава дисертацију под насловом „О појму ироније“. Завршетак његових студија се временски поклапа са „Регининим случајем“. Септембра 1840. године Серен се верио с Регином Олсен, а после непуних годину дана раскида веридбу. Појединостима и узроцима раскида посветио је цело поглавље књиге „Стадијуми на животном путу“, под насловом „Крив? Некрив? Историја патње. Психолошки експеримент“.

После боравка у Берлину, где је слушао предавања Шелинга, која су га брзо разочарала, почиње раздобље стваралачке еуфорије, које траје од 1843. до 1846, односно до године у којој је Киркегор очекивао своју смрт. Најпре је објавио књигу под антихегеловским насловом „Или-или“, која се појавила под псеудонимом Виктор Еремит. Књига приказује два типа живота: естетски, слободан од одговорности, и етички, у коме се човек подређује захтевима друштвеног живота. Завршни део књиге садржи и пропозицију религијског типа живота. Између тих типова живота нема компромиса. Постоји алтернатива: или, или.

Убрзо потом појавила се књига „Понављање“, издата под псеудонимом Константин Константинус. Истовремено појавила се књига „Страх и дрхтање“, коју је објавио под псеудонимом Јоханес де Силенцио. Обе књиге се допуњавају представљајући догађај у литератури и филозофији, а кроз обе књиге се такође провлачи и проблем Регине и оца.

Потом Киркегор пише „Филозофске мрвице“ и „Завршни ненаучни постскриптум уз филозофске мрвице“. У филозофском погледу то су његове најважније књиге. „Појам стрепње“, наредна књига, садржи психолошку интерпретацију беспредметне стрепње, као и њену конфронтацију са догмом првог греха.

Током девет година које су уследиле после датума очекиване смрти написао је једва три књиге. На самртној постељи је завршио писање „Дневника“, који је имао чак 2845 страна. Овај највећи дански филозоф последње дане провео је у болници у којој је умро 11. новембра 1855. године. На надгробном споменику уклесан је, у складу са филозофовом жељом, стих из Брорсонове црквене песме: „Det er en liden tid, saa har jeg vunden...“

Киркегоров значај за развитак европске филозофије уопште постао је видљив тек почетком прошлог века, а највећи је утицај имао на развитак егзистенцијалистичке мисли двадесетих и тридесетих година, који се одржао све до наших дана.

Литература

• Klempe, Sven Hroar (2017) [2014]. Kierkegaard and the Rise of Modern Psychology. Abingdon-on-Thames: Routledge. стр. 74. ISBN 978-1-351-51022-6. 
• Angier, Tom (2006). Either Kierkegaard/or Nietzsche: Moral Philosophy in a New Key. Farnham, Surrey: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5474-2. 
• Beck, M. (1928). Referat und Kritik von M.Heidegger: Sein und Zeit (на језику: немачки). Indiana: Philosophische Hefte 1 7. 
• Bergmann, Samuel Hugo (1991). Dialogical philosophy from Kierkegaard to Buber. New York: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-0623-6. 
• Bösl, Anton (1997). Unfreiheit und Selbstverfehlung. Søren Kierkegaards existenzdialektische Bestimmung von Schuld und Sühne (на језику: немачки). Basel, Wien: Herder: Freiburg. 
• Cappelorn, Niels J. (2003). Written Images. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-11555-9. 
• Caputo, John D. (2008). How to Read Kierkegaard. New York: W.W.Norton & Company. ISBN 978-0-393-33078-6. 
• Carlisle, Claire (2006). Kierkegaard: a guide for the perplexed. London: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-8611-0. 
• Connell, George B. 2016. Kierkegaard and the Paradox of Religious Diversity. Grand Rapids: Eerdmans.
• Conway, Daniel W.; Gover, K. E. (2002). Søren Kierkegaard: critical assessments of leading philosophers. London: Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-23587-7. 
• Dooley, Mark (2001). The Politics of Exodus: Kierkegaard’s Ethics of Responsibility. New York: Fordham University Press. 
• Dorrien, Gary (2012). Kantian Reason and Hegelian Spirit. The Idealistic Logic of Modern Theology (5th изд.). Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-67331-7. 
• Dreyfus, Hubert (1998). Being-in-the-World: A Commentary on Heidegger's Being and Time, Division I. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0-262-54056-8. 
• Dru, Alexander (1938). The Journals of Søren Kierkegaard. Oxford: Oxford University Press. 
• Duncan, Elmer (1976). Søren Kierkegaard: Maker of the Modern Theological Mind. Word Books. ISBN 978-0-87680-463-6. 
• Kalkar, Reverend Doctor (1. 8. 1858). „Denmark: Remarks on the State of the Danish National Church by The Rev. Dr. Kalkar, Copenhagen”. Ур.: Alliance, Evangelical. Evangelical Christendom. стр. 269—274. 
• Evans, C. Stephen (1996). „Introduction”. Fear and Trembling by Søren Kierkegaard, translated by C. Stephen Evans and Sylvia Walsh. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84810-7. 
• Gardiner, Patrick (1969). Nineteenth Century Philosophy. New York: The Free Press. ISBN 978-0-02-911220-5. 
• Gardiner, Patrick (1988). Kierkegaard. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-287642-3. 
• Garff, Joakim (2005). Søren Kierkegaard: A Biography, trans. by Bruce Kirmmse. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09165-5. 
• Hall, Sharon K (1983). Twentieth-Century Literary Criticism. Detroit: University of Michigan. ISBN 978-0-8103-0221-1. 
• Hannay, Alastair (2003). Kierkegaard: A Biography (new ed.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53181-8. 
• Hannay, Alastair; Marino, Gordon (1997). The Cambridge Companion to Kierkegaard. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47719-2. 
• Hegel, Georg Wilhelm Friedrich (1979). Phenomenology of Spirit. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-824597-1. 
• Hong, Howard V; Hong, Edna (2000). The Essential Kierkegaard. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03309-9. 
• Howland, Jacob (2006). Kierkegaard and Socrates: A Study in Philosophy and Faith. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86203-5. 
• Houe, Poul; Marino, Gordon D. (2003). Søren Kierkegaard and the words. Essays on hermeneutics and communication. Copenhagen: C.A. Reitzel. 
• Hubben, William (1962). Dostoevsky, Kierkegaard, Nietzsche, and Kafka: Four Prophets of Our Destiny. New York: Collier Books. 
• Hutchens, Benjamin C (2004). Levinas: a guide for the perplexed?. London: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-7282-3. 
• Jaspers, Karl (1935). Vernunft und Existenz. Fünf Vorlesungen (на језику: немачки). Groningen. 
• Kierkegaard, Søren (1976). Journals and Papers, trans. by Howard and Edna Hong. Indiana. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-18239-5. 
• Kierkegaard, Søren (1978). Two Ages: The Age of Revolution and the Present Age, A Literary Review trans. by Howard and Edna Hong. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14076-6. 
• Kierkegaard, Søren (1985). Johannes Climacus, De Omnibus Dubitandum Est, trans. by Howard and Edna Hong. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02036-5. 
• Kierkegaard, Søren (1989). The Concept of Irony with Continual Reference to Socrates translated by Howard and Edna Hong. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07354-5. 
• Kierkegaard, Søren (1992). Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, trans. by Howard and Edna Hong. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02082-2. 
• Kierkegaard, Søren (1998a). The Point of View. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-05855-9. 
• Kierkegaard, Søren (1998b). The Moment and Late Writings, trans. by Howard and Edna Hong. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14081-0. 
• Kierkegaard, Søren (1999). Provocations edited by Charles Moore. Rifton, NY: Plough Publishing House. ISBN 978-0-87486-981-1. 
• Kierkegaard, Søren (2001). A Literary Review. London: Penguin Classics. ISBN 978-0-14-044801-6. 
• Kierkegaard, Søren (2009). Repetition and Philosophical Crumbs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921419-8. 
• Kosch, Michelle (1996). Freedom and reason in Kant, Schelling, and Kierkegaard. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-928911-0. 
• Lippitt, John (2003). Routledge Philosophy Guidebook to Kierkegaard and Fear and Trembling. London: Routledge. ISBN 978-0-415-18047-4. 
• Lowrie, Walter (1942). A Short Life of Kierkegaard. Princeton: Princeton University Press. 
• Lowrie, Walter (1968). Kierkegaard's Attack Upon Christendom. Princeton: Princeton University Press. 
• MacIntyre, Alasdair (2001). „Once More on Kierkegaard”. Kierkegaard after MacIntyre. Chicago: Open Court Publishing. ISBN 978-0-8126-9452-9. 
• Mackey, Louis (1971). Kierkegaard: A Kind of Poet. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-1042-2. 
• Mackey, Louis (1986). Points of View: Readings of Kierkegaard. Tallahassee: Florida State University Press. ISBN 978-0-8130-0824-0. 
• Malantschuk, Gregor; Hong, Howard; Hong, Edna (2003). Kierkegaard's concept of existence. Milwaukee: Marquette University Press. ISBN 978-0-87462-658-2. 
• Matustik, Martin Joseph; Westphal, Merold, ур. (1995). Kierkegaard in Post/Modernity. Bloomington, Indiana: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20967-2. 
• McGrath, Alister E (1993). The Blackwell Encyclopedia of Modern Christian Thought. Oxford: Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-19896-3. 
• Mooney, Edward F. (2007). On Søren Kierkegaard: dialogue, polemics, lost intimacy, and time?. Farnham, Surrey: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-5822-1. 
• Morgan, Marcia (септембар 2003). Adorno's Reception of Kierkegaard: 1929–1933 (PDF). University of Potsdam. Приступљено 19. 1. 2010. 
• Oden, Thomas C (2004). The Humor of Kierkegaard: An Anthology. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-02085-3. 
• Muggeridge, Malcolm (1983). A Third Testament. Little Brown and Company. ISBN 978-0-345-30516-9.  (Examines the lives of St. Augustine, Blaise Pascal, William Blake, Søren Kierkegaard, Fyodor Dostoevsky, Leo Tolstoy, and Dietrich Bonhoeffer.)
• Ostenfeld, Ib; McKinnon, Alastair (1972). Søren Kierkegaard's Psychology. Waterloo: Wilfrid Laurer University Press. ISBN 978-0-88920-068-5. 
• Pattison, George (2002). Kierkegaard's Upbuilding Discourses: Philosophy, theology, literature. London: Routledge. ISBN 978-0-415-28370-0. 
• Pattison, George (2005). The Philosophy of Kierkegaard. Montreal: McGill-Queen's Press. ISBN 978-0-7735-2987-8. 
• Podmore, Simon D. (Secretary of the Kierkegaard Society of the UK) Struggling with God: Kierkegaard and the Temptation of Spiritual Trial. James Clarke & Co.2013. ISBN 9780227173435..
• Popper, Sir Karl R (2002). The Open Society and Its Enemies Vol 2: Hegel and Marx. London: Routledge. ISBN 978-0-415-29063-0. 
• Pyle, Andrew (1999). Key philosophers in conversation: the Cogito interviews. London: Routledge. ISBN 978-0-415-18036-8. 
• Rorty, Richard (1989). Contingency, Irony, and Solidarity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-36781-3. 
• Sartre, Jean-Paul (1969). Being and nothingness: an essay on phenomenological ontology?. London: Routledge. ISBN 978-0-415-04029-7. 
• Skopetea, Sophia (1995). Kierkegaard og graeciteten, En Kamp med ironi. Copenhagen: C. A. Reitzel. ISBN 978-87-7421-963-7. 
• Staubrand, Jens (2012). KIERKEGAARD Breve og notater fra Berlin [KIERKEGAARD Letters and Notes from Berlin] (на језику: Danish). København. ISBN 978-87-92510-07-5. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Staubrand, Jens (2009). Jens Staubrand: Søren Kierkegaard's Illness and Death, Copenhagen. Søren Kierkegaard Kulturproduktion. ISBN 978-87-92259-92-9. 
• Staubrand, Jens (2009). Søren Kierkegaard: International Bibliography Music works & Plays, New edition, Copenhagen. Søren Kierkegaard Kulturproduktion. ISBN 978-87-92259-91-2. 
• Stern, Kenneth (1990). Kierkegaard on Theistic Proof. Religious studies. 26. Cambridge. стр. 219—226. 
• Stewart, Jon (2009). Kierkegaard's International Reception. 8. Farnham, Surrey: Ashgate Publishing. ISBN 978-0-7546-6496-3. 
• Updike, John (1997). „Foreword”. The Seducer's Diary by Søren Kierkegaard. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-01737-2. 
• Walsh, Sylvia (2009). Kierkegaard: Thinking Christianly in an Existential Mode?. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920836-4. 
• Watkin, Julia (2000). Kierkegaard. Londong: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-5086-9. 
• Westfall, Joseph (2007). The Kierkegaardian Author: Authorship and Performance in Kierkegaard's Literary and Dramatic Criticism. Berlin: Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-019302-2. 
• Weston, Michael (1994). Kierkegaard and Modern Continental Philosophy. London: Routledge. ISBN 978-0-415-10120-2. 
• Westphal, Merold (1996). Becoming a self: a reading of Kierkegaard's concluding unscientific postscript. West Lafayette, Indiana: Purdue Press. ISBN 978-1-55753-089-9. 
• Westphal, Merold (1997). „Kierkegaard and Hegel”. The Cambridge Companion to Kierkegaard. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-47719-2. 
• Wyschogrod, Michael (1954). Kierkegaard and Heidegger. The Ontology of Existence. London: Routledge. 
• „Society for Christian Psychology”. Christian Psychology. Архивирано из оригинала на датум 7. 4. 2006. Приступљено 19. 1. 2010. 
• Adorno, Theodor (1989). Kierkegaard: Construction of the Aesthetic. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-1186-7. 
• „Manuscripts from the Søren Kierkegaard Archive”. Royal Library of Denmark. Приступљено 1. 3. 2010. 
• The Western literary messenger, Sept 1849 Living Philosophers in Denmark, pp. 182–183. 1850. 
• Christendom, Evangelical, ур. (1856). „The Doctrines of Dr Kierkegaard,”. Приступљено 21. 8. 2010. 
• „Kierkegaard, Søren Aaby”. The Concise Dictionary of Religious Knowledge and Gazetteer 1889. стр. 473—475. Приступљено 21. 9. 2010. 
• „Søren Kierkegaard”. Encyclopaedia of religion and ethics. 7. 1908. стр. 696—699. Приступљено 21. 9. 2010. 
• Auden, WH (1952). „The Living Thoughts of Kierkegaard” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 5. 2013. Приступљено 1. 8. 2012. 
• Barth, Karl; Hoskyns, E. C. (1968). The Epistle to the Romans. ISBN 9780195002942. 
• The Book Lover, 1900 Friedrich Nietzsche and his Influence p. 144ff access date 3 July 2012
• Brandes, Georg (1899). „Henrik Ibsen: Critical Studies”. Приступљено 18. 2. 2012. 
• Brandes, Georg (1906). Main Currents in Nineteenth Century Literature. 2. Приступљено 24. 9. 2010. 
• Brandes, Georg. „Reminiscences of my Childhood and Youth, pp. 98–108,”. Приступљено 21. 8. 2010. 
• Cappelørn, Niels Jørgen; Leksikon, Gyldendal (2008). „The Official Website of Denmark”. Søren Kierkegaard. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2011. Приступљено 26. 9. 2010. 
• Creegan, Charles (1989). „Wittgenstein and Kierkegaard”. Routledge. Архивирано из оригинала на датум 22. 8. 2010. Приступљено 1. 3. 2010. 
• Drucker, Peter F. (1933). „The Unfashionable Kierkegaard,”. Приступљено 10. 2. 2012. 
• Friedmann, Rudolph (1949). „Kierkegaard”. Приступљено 6. 11. 2012. 
• Gates, John A. (1960). „The Life And Thought Of Kierkegaard For Everyman,”. Приступљено 22. 12. 2010. 
• Gottsched, Hermann (1905). „Buch des Richters: Seine Tagebücher 1833–1855”. Приступљено 26. 9. 2010. 
• Hampson, Daphne (2001). Christian Contradictions: The Structures of Lutheran and Catholic Thought. Cambridge. ISBN 9780521604352. 
• Høffding, Harald (1900). „A brief history of modern philosophy”. стр. 283—289. Приступљено 21. 8. 2010. 
• Hunt, George Laird (1958). „Ten makers of modern Protestant thought Schweitzer, Rauschenbusch, Temple, Kierkegaard, Barth, Brunner, Niebuhr, Tillich, Bultmann, Buber,”. Приступљено 1. 10. 2010. 
• Kangas, David (1998). „Kierkegaard, the Apophatic Theologian, David Kangas, Yale University” (PDF). Enrahonar No. 29, Departament de Filosofia, Universitat Autònoma de Barcelona. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 18. 7. 2011. Приступљено 1. 3. 2010. 
• Kirmmse, Bruce (2000). „Review of Habib Malik, Receiving Søren Kierkegaard”. Stolaf. Архивирано из оригинала на датум 20. 5. 2008. Приступљено 19. 1. 2010. 
• Lippitt, John; Hutto, Daniel (1998). „Making Sense of Nonsense: Kierkegaard and Wittgenstein, 1998” (PDF). University of Hertfordshire. Приступљено 1. 3. 2010. 
• MacDonald, William (1995). „Søren Kierkegaard”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• Martensen, Hans Lassen (1871). „Christian ethics : (General part), S68-70, 99”. Приступљено 21. 8. 2010. 
• Kofoed-Hansen, Hans Peter (1856). „Dr. S. Kierkegaard mod Dr. H. Martensen: et indlaeg (Danish translation (Dr. S. Kierkegaard against Dr. H. Martensen: an argument)”. Приступљено 12. 9. 2010. 
• The Søren Kierkegaard Research Centre. „Søren Kierkegaard Forskningscenteret”. University of Copenhagen. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2006. Приступљено 26. 4. 2013. 
• McGee, Kyle. „Fear and Trembling in the Penal Colony”. Kafka Project. Приступљено 26. 4. 2013. 
• Masugata, Kinya (9. 7. 1999). „Kierkegaard's Reception in Japan,”. Kinya Masugata. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2007. Приступљено 19. 1. 2010. 
• Neuhaus, Richard J. (2004). Kierkegaard for Grownups. Приступљено 7. 2. 2012. 
• Pfleiderer, Otto (1887). „The Philosophy of Religion: On the Basis of Its History, pp. 209–213, 307ff”. Приступљено 21. 8. 2010. 
• Sartre, Jean-Paul (1946). „Existentialism is a Humanism”. World Publishing Company. Приступљено 14. 4. 2007. 
• Shestov, Lev (1935). „Kierkegaard & the Existential Philosophy”. 
• Swenson, David F. (1916). „The Anti-Intellectualism of Kierkegaard”. The Philosophical Review. Приступљено 17. 12. 2011. 
• Swenson, David F. (1921). „Søren Kierkegaard”. Scandinavian Studies and Notes. Приступљено 6. 8. 2010. 

Спољашње везе

• (језик: хрватски) Серен Киркегор (filozofija.org)
• (језик: енглески) Серен Киркегор
• Søren Kierkegaard на сајту DMOZ (језик: енглески)
• Manuscripts in the Søren Kierkegaard Archive in the Royal Library
• Серен Киркегор на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• Серен Киркегор на сајту LibriVox (језик: енглески)
• Kierkegaard", BBC Radio 4 discussion with Jonathan Rée, Clare Carlisle & John Lippitt (In Our Time, Mar. 20, 2008)