Veb

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Globalna mapa veb indeksa za zemlje 2014. godine
Računar NeXT Computer koji je koristio Tim Berners-Li. Pisani tekst kaže, "This machine is a server. DO NOT POWER IT DOWN!!" („Ova mašina je server. NE GASI JE!“)

Veb ili svetska mreža (engl. World Wide Web, W3, WWW) je sistem međusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu. Uz pomoć internet pregledača, korisnici mogu da gledaju veb stranice koje obično sadrže tekst, slike, zvučni i video-zapis.[1] Katkad se naziva jednostavno mreža. World Wide Web je imao središnju ulogu u razvoju informacijskog doba i primarni je alat koji milijarde ljudi upotrebljava za interakciju na internetu.[2][3][4][5] Veb su stvorili Englez Tim Berners-Li i Belgijanac Robert Kajo, 1990. godine, radeći u CERN-u u Ženevi.[6][7] Ovaj pojam se često pogrešno koristi kao sinonim za internet, a ustvari označava samo jednu od usluga koje omogućava internet.

Veb stranice su prvenstveno tekstuelni dokumenti formatirani i obeleženi jezikom za opis hiperteksta (HTML).[8] Osim formatiranog teksta, veb stranice mogu da sadrže slikovne, video, audio, i softvarske komponente koje se prikazuju u korisničkom veb pregledaču kao koherentne stranice multimedijskog kontenta.

Ugrađene hiperveze omogućavaju korisnicima navigaciju između veb stranica. Višestruke veb stranice sa zajedničkom temom, zajedničkim Internet domenom, ili oboje, sačinjavaju veb-sajt. Sadržaj veb-sajta može u najvećoj meri pružiti objavljivač, ili može biti formiran interaktivno pri čemu korisnici doniraju sadržaj, ili sadržaj zavisi od korisnika i njihovih akcija. Veb-sajtovi mogu da budu uglavnom informativni, prevashodno namenjeni zabavi, ili da služe uglavnom za komercijalne, vladine ili nevladine organizacione svrhe.

Sastavni delovi veba su server, klijent, HTML, URL i HTTP.

Osnovni podaci[uredi]

Veb je internacionalna mreža kompjuterskih baza podataka koje koriste internet i njegov poseban sistem za povezivanje informacija. Odmah po nastajanju, a danas više nego tada, svetska mreža bila je nepregledno more sa informacijama koje teku, koje se menjaju i po obliku i po sadržaju. Za svet medija svetska mreža (WWW) bila je pravo otkrivenje, nešto sasvim novo u kompjuterskom i medijskom svetu.[9]

Termin WWW potiče od reči World Wide Web što u prevodu na naš jezik znači svetska mreža. WWW je ogromna mreža linkova, tekstualnog sadržaja i multimedije koja predstavlja sadržaj web sajtova povezanih na internet.[10] WWW stranice su u stvari URL adrese pomoću kojih može na mreži da se pronađe željeni skup informacija prezentovan u audiovizuelnim formatima.

Veb se sastoji od tri formata: URL (Uniform Resource Locator) – putem kojeg se određuje svakoj stranici adresa na kojoj se nalazi, HTTP (Hypertext Transfer Protocol) – kojim se određuju načini na koje server i brauzer međusobno komuniciraju, HTML (Hypertext Markup Language) – pomoću kojeg se šifrira poruka tako da može da se prikaže na različitim medijima.[11]

Nastanak Svetske mreže[uredi]

Početkom 1988 godine je Tim Berners-Li odlučio na temelju razvoja programa ENQUIRE izraditi noviji kompjuterski sistem s daleko većim mogućnostima prenosa podataka preko 'mreže'.[12] Ideja za WWW nastala je 1989. godine u ženevskom CERN – u, Centru za atomska istraživanja. CERN je 1991. godine prvi put upotrebio softver uz pomoć kojeg su se mogle dobiti informacije memorisane na različitim mjestima. WWW je bila aplikacija koja je internetu pomogla da doživi ekspanziju i izvan nauke.[13]

Veb je zvanično predstavljena 6. avgusta 1991. godine od strane njenog izumitelja, Tim Berners-Lija. Napravljena je da bude biblioteka ljudskog znanja, ljudske kulture, koja dozvoljava kreiranje individualnih sopstvenih veb sajtova preko kojih ljudi mogu razmenjivati ideje i sve ostalo putem ovog kanala.[10]

Funkcija[uredi]

Termini Internet i WWW se danas svakodnevno koriste u komunikaciji između ljudi. Međutim, iako ih mnogi poistovećuju, Internet i WWW nisu isto. Internet je globalni sistem povezanih kompjuterskih mreža. WWW je samo jedan od servisa koje Internet pruža. On je skup tekstualnih dokumenata i ostalih sadržaja do kojih se dolazi preko linkova i imena veb sajtova u čemu vam pomažu brauzeri i serveri.

Mnoga imena sajtova počinju sa WWW zbog dugogodišnjeg korišćenja od kada je WWW izmišljen. Međutim to već odavno nije potrebno pa danas sve više sajtova odlučuje da svoje ime predstavi bez prefiksa WWW. Zbog toga bi svaki sajt trebalo da ima redirekciju, preusmeravanje, da bi i oni koji ime sajta kucaju sa WWW došli na isti sajt kao i oni što kucaju ime sajta bez WWW.[10]

Bezbednost[uredi]

Veb je ubrzo posle svog nastanka postao zanimljiva meta sajber kriminalcima. Pod sajber kriminal spada krađa identiteta, prevare, špijuniranje kao i krađa novca sa bankovnih računa i raznih drugih poverljivih stvari. Borba protiv sajber kriminala se vodi u čitavom svetu a cena te borbe se meri milijardama dolara.[10]

Nijedan servis interneta nije uspeo da preuzme i u potpunosti odredi novi medij kao što je to uspelo mrežnom servisu interneta. Slobodna razmena ideja i informacija bila je osnovni postulat širenja mreže, ali i njegova podsticajna formula razvoja. Ova globalna mreža uslov je i okvir, ali i pokretač postojanja elektronskih, mrežnih publikacija.[14]

Standardi[uredi]

Mnogi formalni standardi i druge tehničke specifikacije i softver definišu operaciju različitih aspekata veba, Interneta, i računarske informacione razmene. Mnogi dokumenti su rad W3C konzorcijuma,[15][16][17] koji predvodi Berners-Li,[18] a deo standarda je proizvela i Internetska inženjerska operativna grupa (IETF)[19][20][21] i druge organizacije.

Obično, kad se veb standardi razmatraju, sledeće publikacije se smatraju osnivačkim:

Dodatne publikacije pružaju definicije drugih esencijalnih tehnologija za WWW, uključujući, mada ne ograničeno na sledeće:

  • Uniformni identifikator resursa (engl. Uniform Resource Identifier - URI) je univerzalni sistem za referenciranje resursa na Internetu, kao što su hipertekstni dokumenti i slike. URI adrese, koje se obično nazivaju URL, definisane su standardom IETF's RFC 3986 / STD 66: Uniformni identifikator resursa (URI): Generička sintaksa, kao i njegovim prethodnicima i brojnim URI shemama koje definišu razne RFC zahteve;
  • Protokol prenosa hipertekta engl. HyperText Transfer Protocol (HTTP) je definisan sa RFC 2616: HTTP/1.1 i RFC 2617: HTTP autentikacija, kojima se specificira kako se vrši autentikacija između pregledača i servera.

Dostupnost[uredi]

Postoje metodi za pristupanje vebu u alternativnim medijumima i formatima da bi se omogućila upotreba osobama sa invalidnostima, koje mogu da budu vizualne, slušne, fizičke, vezane za govor, kognitivne, neurološke, ili neka kombinacija. Svojstva pristupačnosti takođe pomažu osobama sa privremenim invaliditetom, kao što je polomljena ruka, ili ostarelim korisnicima kako se njihove sposobnosti menjaju.[24] Veb prima informacije, i pruža informacije i interakcije sa društvom. World Wide Web konzorcijum navodi da je esencijalno da veb bude pristupačan, tako da se može pružiti jednak pristup i jednake mogućnosti ljudima sa invaliditetom.[25] Tim Berners-Li je jednom napomenuo, „Snaga veba je u univerzalnosti. Pristup svima bez obzira na invaliditet je suštinski aspekt.”[24] Mnoge zemlje regulišu pristupačnost vebu kao zahtev za veb-sajtove.[26] Internacionalna kooperacija u W3C inicijativi za pristupačnost vebu je dovela do jednostavnih smernica koje autori veb sadržaja, kao i programeri softvera mogu da koriste kako bi učinili veb dostupnim za osobe kojima je neophodne pomoćne tehnologije.[24][27]

Internacionalizacija[uredi]

Aktivnosti W3C internacionalizacije odiguravaju da se veb tehnologija može koristiti u svim jezicima, pismima, i kulturama.[28] Počevši od 2004 ili 2005, unikod se ustalio i konačno je u decembru 2007. prestigao ASCII i Zapadno evropski kao slovni set koji je najšire korišten na vebu.[29] Originalno je RFC 3986 dozvoljavao resursima da budu identifikovani pomoću URI sa podskupom US-ASCII. RFC 3987 dozvoljava upotrebu većeg broja znakova — svih znakovima u univerzalnom skupu znakova — i stoga sad resursi mogu da budu identifikovani pomoću IRI u svim jezicima.[30]

Statistike[uredi]

Između 2005 i 2010 se broj veb korisnika udvostručio, i očekivalo se da će prevazići milijardu 2010.[31] Rane studije sprovedene 1998. i 1999. koje su procenjivale veličinu veba koristeći metode hvatanja/povraćaja pokazale su da znatan deo veba nije bio indeksiran za pretraživačke mašine, i da je veb znatno veći nego što se očekivalo.[32][33] Prema jednoj studiji iz 2001, postojao je ogroman broj od preko 550 milijardi dokumenata na vebu, uglavnom na nevidljivom vebu, ili dubokoj mreži.[34] Jedan pregled seta od 2.024 miliona veb stranica iz 2002. godine[35] utvrdio je da je daleko najveći deo sadržaja bio na engleskom jeziku: 56,4%; tome su sledili nemački (7,7%), francuski (5,6%), i japanski (4,9%). Novija studija, koja je koristila veb pretraživanja na 75 različitih jezika za uzimanje uzorka Interneta, utvrdila je da je postojalo preko 11,5 milijardi veb stranica na javno indeksibilnom vebu na kraju januara 2005.[36] Prema podacima iz marta 2009, indeksabilni veb je sadržao bar 25,21 milijardi stranica.[37] Dana 25. jula 2008, guglovi softverski inženjeri Džesi Alpert i Nisan Hajaj su objavili da je Gugl pretraživač otkrio jedan bilion jedinstvenih URL lokacija.[38] Prema podacima iz maja 2009, preko 109,5 miliona domena je bilo operativno.[39] Među njima, 74% su bili komercijalni i drugi domeni koji su postojali u najvišem internetskom domenu com.[39] Statistike merenja popularnosti veb sajtova, kao što je Alexa Internet rangiranje, su obično bazirani na bilo broju pristupa stranicama ili na asociranim serverskim „pristupima” (zahtevima za fajlove) koji su primljeni.

Veb keširanje[uredi]

Veb-keš je serverski računar lociran bilo na javnom Internetu, ili unutar preduzeća, koji čuva veb stranice kojima je nedavno pristupljeno kako bi se poboljšalo vreme odgovora za korisničke zahteve kada se isti sadržaj traži u određenom vremenskom intervalu nakon prvobitnog zahteva. Većina veb pretraživača isto tako implementira pretraživačev keš za podatke kojima je nedavno pristuljeno, obično na lokalnom disku. HTTP zahtevi sa pretraživača mogu da traže samo podatke koji su se promenili od vremena zadnjeg pristupa. Veb stranice i resursi mogu da sadrže informacije o vremenu isteka trajanja da bi se kontrolisalo keširanje u smislu bezbednosti senzitivnih podataka, kao što je slučaj sa onlajn bankarstvom, ili da bi se omogućio nesmetan pristup sajtovima koji se često ažuriraju, kao što su novinarski mediji. Čak i sajtovi sa veoma dinamičkim sadržajem mogu da dozvole da se osnovni resursi osvežavaju samo povremeno. Dizajneri veb sajtova smatraju da je vredno grupisati resurse kao što su CSS podaci i JavaScript u nekoliko fajlova koje koristi celokupan sajt, tako da se oni mogu efikasno keširati. Komercijalni zaštitni zidovi često keširaju veb resurse koje je zatražio jednan korisnik u korist mnogih korisnika. Neki pretraživači veba skladištite keširani sadržaj često pristupanih veb lokacija.

Vidi još[uredi]

Референце[uredi]

  1. ^ „What is the difference between the Web and the Internet?”. W3C Help and FAQ. W3C. 2009. Приступљено 16. 7. 2015. 
  2. ^ World Wide Web Timeline. Pews Research Center. 11. 3. 2014. Приступљено 1. 8. 2015. 
  3. ^ Dewey, Caitlin (12. 3. 2014). 36 Ways The Web Has Changed Us. The Washington Post. Приступљено 1. 8. 2015. 
  4. ^ Website Analytics Tool. Приступљено 1. 8. 2015. 
  5. ^ „Internet Live Stats”. Архивирано из оригинала на датум 2. 07. 2015. Приступљено 1. 08. 2015. 
  6. ^ Stephanie Sammartino McPherson (2009). Tim Berners-Lee: Inventor of the World Wide Web. Twenty-First Century Books. 
  7. ^ Quittner, Joshua (29. 5. 1999). „Tim Berners Lee – Time 100 People of the century”. Time Magazine. Приступљено 17. 5. 2010. 
  8. ^ Adamski, Joseph; Finnegan, Kathy (18. 09. 2007). New Perspectives on Microsoft Office Access 2007, Comprehensive (на језику: енглески). Cengage Learning. 142390589X. Архивирано из оригинала на датум 6. 12. 2017. 
  9. ^ Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 49.)
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 http://saznaj.in/, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:06
  11. ^ Hypertext Markup Language, pristupljeno dana 27. 1. 2018
  12. ^ http://free-po.htnet.hr/jasnav/hp/internet/www.html, pristupljeno dana 10.6.2012; 18:12
  13. ^ Kunczik, Zipfel, Uvod u znanost o medijima i komunikologiju, Zaklada Friedrich Ebert, Zagreb, 2006, (pp. 29)
  14. ^ Duronjić T, Kompjuterska kultura i moderni mediji, Filozofski fakultet, Banja Luka, 2008. (pp. 50, 51.)
  15. ^ „W3C Invites Chinese Web Developers, Industry, Academia to Assume Greater Role in Global Web Innovation”. W3.org. 20. 01. 2013. Pristupljeno 30. 11. 2013. 
  16. ^ „World Wide Web Consortium – current Members”. World Wide Web Consortium. 29. 03. 2012. Pristupljeno 24. 09. 2017. 
  17. ^ „World Wide Web Consortium | Development Process”. W3.org. 12. 04. 2005. Pristupljeno 3. 04. 2012. 
  18. ^ W3C (septembar 2009). „World Wide Web Consortium (W3C) About the Consortium”. Pristupljeno 8. 09. 2009. 
  19. ^ „Internet Engineering Task Force (IETF)”. RIPE NCC. 10. 08. 2012. Pristupljeno 13. 10. 2012. 
  20. ^ Jacobsen, O.; Lynch, D. (mart 1991). „A Glossary of Networking Terms”. RFC 1208Slobodan pristup. Pristupljeno 13. 10. 2012. 
  21. ^ „Register for the Next IETF Meeting”. IETF. Pristupljeno 21. 07. 2014. 
  22. ^ „Ecma By-laws”. ecma-international.org. 
  23. ^ „Document Object Model (DOM)”. http://www.w3.org/: W3C. Pristupljeno 12. 01. 2012. »The Document Object Model is a platform- and language-neutral interface that will allow programs and scripts to dynamically access and update the content, structure and style of documents.« 
  24. 24,0 24,1 24,2 „Web Accessibility Initiative (WAI)”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala na datum 2. 04. 2009. Pristupljeno 7. 04. 2009. 
  25. ^ „Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization: Overview”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala na datum 14. 04. 2009. Pristupljeno 7. 04. 2009. 
  26. ^ „Legal and Policy Factors in Developing a Web Accessibility Business Case for Your Organization”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala na datum 5. 04. 2009. Pristupljeno 7. 04. 2009. 
  27. ^ „Web Content Accessibility Guidelines (WCAG) Overview”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala na datum 1. 04. 2009. Pristupljeno 7. 04. 2009. 
  28. ^ „Internationalization (I18n) Activity”. World Wide Web Consortium. Arhivirano iz originala na datum 16. 04. 2009. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  29. ^ Davis, Mark (5. 04. 2008). „Moving to Unicode 5.1”. Google. Arhivirano iz originala na datum 21. 05. 2009. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  30. ^ „World Wide Web Consortium Supports the IETF URI Standard and IRI Proposed Standard” (Saopštenje). World Wide Web Consortium. 26. 01. 2005. Arhivirano iz originala na datum 7. 02. 2009. Pristupljeno 10. 04. 2009. 
  31. ^ Lynn, Jonathan (19. 10. 2010). „Internet users to exceed 2 billion ...”. Reuters. Arhivirano iz originala na datum 24. 02. 2011. Pristupljeno 9. 02. 2011. 
  32. ^ Lawrence, S.; Giles, C.L. (1998). „Searching the World Wide Web” (PDF). Science. 280 (5360): 98—100. Bibcode:1998Sci...280...98L. PMID 9525866. doi:10.1126/science.280.5360.98. 
  33. ^ Lawrence, S.; Giles, C.L. (1999). „Accessibility of Information on the Web”. Nature. 400 (6740): 107—109. Bibcode:1999Natur.400..107L. doi:10.1038/21987. 
  34. ^ „The 'Deep' Web: Surfacing Hidden Value”. Brightplanet.com. Arhivirano iz originala na datum 4. 04. 2008. Pristupljeno 27. 07. 2009. 
  35. ^ „Distribution of languages on the Internet”. Netz-tipp.de. Arhivirano iz originala na datum 24. 05. 2013. Pristupljeno 27. 07. 2009. 
  36. ^ Signorini, Alessio. „The Indexable Web is More than 11.5 Billion Pages” (PDF). citeseerx.ist.psu.edu. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 4. 02. 2015. Pristupljeno 4. 02. 2015. 
  37. ^ „The size of the World Wide Web”. Worldwidewebsize.com. Arhivirano iz originala na datum 24. 05. 2013. Pristupljeno 27. 07. 2009. 
  38. ^ Alpert, Jesse; Hajaj, Nissan (25. 07. 2008). „We knew the web was big...”. The Official Google Blog. Arhivirano iz originala na datum 24. 05. 2013. 
  39. 39,0 39,1 „Domain Counts & Internet Statistics”. Name Intelligence. Pristupljeno 17. 05. 2009. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]