Pređi na sadržaj

Viktor Ernest Šelford

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Viktor Ernest Šelford
Viktor Ernest Šelford
Lični podaci
Datum rođenja(1877-09-22)22. septembar 1877.
Mesto rođenjaŠemang, Njujork, SAD
Datum smrti27. decembar 1968.(1968-12-27) (91 god.)
Mesto smrtiUrbana, Ilinois, SAD
Naučni rad
Poljezoologija, ekologija

Viktor Ernest Šelford (engl. Victor Ernest Shelford, 22. septembar 1877 − 27. decembar 1968) bio je američki zoolog i ekolog životinja koji je pomogao da se ekologija uspostavi kao posebno polje proučavanja.[1] Bio je prvi predsednik Američkog ekološkog društva 1915. godine, a pomogao je u osnivanju Zaštite prirode u četrdesetim godinama prošlog veka. Viktor Ernest Šelfordove rane posete i proučavanje Prirodnog područja države Volo Bog-a u severnom Ilinoisu pomogle su da se utvrdi njegov ekološki značaj.[2] Volo Bog je postao prva kupovina Ilinois Zaštite Prirode.[2]

Pozadina i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Šelford je rođen u Šemang-u u državi Njujork, najstariji sin Aleksandra Hamiltona Šelforda i Sare Elen Remzi Šelford. Posle deset godina školovanja, predavao je u javnim školama u okrugu Šemang u Njujorku 1894. godine. Dve godine je pohađao Normalnu školu za školovanje u Cortland-u i dobio potvrdu o predavanju, i predavanju u javnim školama vratio se od 1897. do 1899. godine. Od 1899. do 1901. godine pohađao je Univerzitet Zapadna Virdžinija, gde je na njega uticao njegov stric William E. Rumsey, pomoćnik državnog entomologa. 1901. godine predsednik Univerziteta Zapadne Virdžinije, Jerome H. Raymond, prihvatio je profesorsko mesto na Univerzitetu u Čikagu, gde je obezbedio stipendiju za Šelforda, gde je ubrzo prebačen. Ovde je zauzeo mesto saradnika i instruktora zoologije od 1903. do 1914. godine. Na veći deo njegovog ranog rada veliki uticaj imao je Henry Chandler Cowles. Šelford je napisao svoju doktorsku tezu na temu „Tigrove bube na peščanim dinama“, koja je opisala odnos između populacija buba i vegetacione sukcesije, temu koja zanimala Cowlesa. Rad je završio 1907. godine i doktorirao 11. juna iste godine. Sledećeg dana oženio se sa Meri Mejbl Braun, sa kojom je imao dvoje dece.[3][4]

Rana karijera[uredi | uredi izvor]

Njegov rad pod tezom odveo ga je do još pet publikacija o „Ekološkoj sukcesiji“, koje su objavljene u Biološkom biltenu 1911. i 1912. godine. Do 1913. objavio je jedno od svojih velikih radova o ekologiji, Životinjske zajednice u umerenoj Americi. Zauzeo je mesto za Univerzitet u Ilinoisu, gde će na kraju provesti veći deo svoje karijere, 1914. godine kao asistent i vanredni profesor zoologije. Od tada će pomagati u organizaciji Ekološkog društva Amerike (ESA) i postao će njegov prvi predsednik 1916. Pomogao je u sastavljanju Prirodnjačkog vodiča za Ameriku, objavljenog 1926. godine, za ESA. To mu je pomoglo u njegovom kasnijem radu, Ekologija Severne Amerike (1963).

Do 1927. godine Šelford je postao redovni profesor na Univerzitetu u Ilinoisu. Takođe je bio zainteresovan za eksperimentalna istraživanja na terenu i u laboratoriji. Godine 1929. objavio je Laboratorijsku i terensku ekologiju, koja je poslužila kao knjiga metoda za istraživanje ekologije životinja. Poznato je da je Šelford svakog leta putovao na teren radi istraživanja. Inicirao je projekat „vekovni ciklus“ 1933. godine na Univerzitetu William Trelease Woods sa Univerziteta u Ilinoisu, koji je korišćen za proučavanje povezanosti populacije kičmenjaka i beskičmenjaka sa faktorima životne sredine. Prvih petnaest godina podataka prikupljenih iz ovog projekta objavljeno je 1951. u Ekološkim monografijama. Šelford je bio biolog zadužen za Illinois Natural History Survey u njihovim istraživačkim laboratorijama od 1914. do 1929. godine. Takođe je bio direktor morske ekologije na biološkoj stanici Zaliv Puget tokom naizmeničnih leta od 1914. do 1930. Neki od njegovih dela iz ovog doba objavljeni su 1935. godine u Ekološkim monografijama.[3]

Kasniji život i rad[uredi | uredi izvor]

Veliki deo Šelfordovog rada bio je na kopnenoj ekologiji, ali je takođe sprovodio mnogo vodenih istraživanja. Neke od njegovih publikacija u Ekologiji bile su studije sa lokacija kao što su vodotočne zajednice (1929), zajednice dna u zapadnom jezeru Erie (1942), analiza zajednica tundre (1935) i poplavnih područja Misisipija (1954). Objavio je rad 1939. godine u časopisu Bio-Ecology u saradnji sa Frederic E. Clements-om koji je pokušao da integriše životinjske, biljne i vodene ekologije kao deo idealne zajednice. Napustio je Univerzitet u Ilinoisu 1946, ali bi iste godine osnovao Sindikat ekologa, organizaciju koja je promovisala potrebu za očuvanjem čitavih ekoloških zajednica kao deo zaštite prirode. Unija je osnovana kao odgovor na odluku ESA-e da je neprimereno da naučno društvo zauzima politički stav.[4] Sindikat ekologa danas je poznat pod nazivom „Zaštita prirode“.

Šelfordov rad sa Clements-om pomogao je da se razvije ideja o biomima karakterišući ih kroz floru i faunu. Njegov sledeći rad će ovo odvesti dalje. Predstavljajući njegovo poslednje veliko delo, Ekologija Severne Amerike (1963) doveo je Šelforda širom Severne Amerike u svojim istraživanjima.[3][5] 1968. godine dobio je nagradu uglednog ekologa Američkog ekološkog društva za svoj celoživotni doprinos na polju ekologije.

Takođe je predsedavao brojnim odborima, uključujući Odbor za očuvanje prirodnih uslova Ekološkog društva od 1917. do 1938. godine, i Odbor Nacionalnog saveta za istraživanje travnjaka od 1932. do 1939. godine. Pored toga, osnovao je Grassland Research Foundation 1939. godine, kojom je predsedavao 1958. godine, i bio je predsednik njihovog naučnog savetodavnog odbora od 1959. do 1968. godine [3] Preminuo je u Urbani, Ilinois.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Smith, Charles H. „Chrono-Biographical Sketch: Victor E. Shelford”. Some Biogeographers, Evolutionists and Ecologists. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  2. ^ a b Smith, S. & Mark, S. (2009). The Historical Roots of the Nature Conservancy in the Northwest Indiana/Chicagoland Region: From Science to Preservation. The South Shore Journal, 3.
  3. ^ a b v g Mitman, Gregg (1997). „Shelford, (Ernest) Victor”. Ur.: Sterling, Keir B; et al. Biographical Dictionary of American and Canadian Naturalists and Environmentalists. Greenwood Publishing Group. str. 728—9. ISBN 0-313-23047-1. 
  4. ^ a b v American National Biography. Oxford University Press. 2004. 
  5. ^ "Shelford, Victor Ernest". Encyclopædia Britannica. 2006.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Виктор_Ернест_Шелфорд&oldid=26110063”