Gopak
Gopak (ukr. гопа́к, IPA: [ɦoˈpɑk]) je ukrajinski narodni ples nastao kao muški ples među Zaporoškim kozacima, ali su ga kasnije plesali parovi, muški solisti i mešovite grupe igrača. Izvodi se najčešće kao samostalni koncertni ples amaterskih i profesionalnih ukrajinskih plesnih ansambala, kao i drugih izvođača narodnih igara.[1] Takođe je ugrađen u veće umetničke opuse kao što su opere, baleti i pozorište.
Gopak se često popularno naziva Nacionalni ples Ukrajine i postao je veoma popularan u Poljskoj. Postoje slične folklorne plesne melodije poznate kao Simpra na Lerosu, Grčka.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Naziv gopak je izveden od glagola gopati (ukr. гопати) što znači skakući, kao i odgovarajućeg uzvika hop! (ukr. гоп) koji se može izgovoriti tokom skoka kao izraz iznenađenja ili čuđenja.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Srednjovekovna istorija[uredi | uredi izvor]
Gopak se u početku razvio kao kozački društveni ples (ukr. побyтовi танці), a praktikovao se u zemljama današnje Ukrajine beginning počev od 16. veka. Dok se u militarističkom Zaporoškom Siču uglavnom nije gledalo na zabavu i odvraćanja od vojne obuke, takvi propisi su zanemarivani kada su se Kozaci vraćali kao pobednici posle bitke. Kobzari i drugi muzičari svirali bi svoje instrumente- violine, gajde, bandure, cimbale i sopilke - dok bi ostali učesnici plesali.
Slavljenički gopaki ples izvodili su samo muški učesnici, jer su se odvijali u isključivo muškoj sredini. Izvođači su bili mladi, bučni plaćenici, a ne profesionalni igrači; kao takvi, izvođeni plesni koraci su bili pretežno improvizacioni, odražavajući osećaj muškosti, herojstva, brzine i snage izvođača. Izvođeni koraci uključivali su mnoge akrobatske skokove (ukr. стрибки. Često bi se borbe sa bojnog polja ponovo prikazivale pantomimom, sa pravim mačevima, kopljima ili drugim oružjem, dok bi se izvođač obrušivao na nevidljive neprijatelje. Ovi plesovi nisu bili vezani za određene ritmove, a plesači su mogli da promene tempo u bilo kom trenutku.
Takvi praznični plesovi su se po karakteru umnogome razlikovali od starijih obrednih igara (ukr. oбpядовi танці), kao što je Horovod, koji je ranije bio dominantno koreografsko delo u Ruteniji. Primarna razlika je bio pol učesnika – svi su muškarci – za razliku od pretežno ženskih ritualnih plesova.
Sa podizanjem kozačkog statusa u regionu, gopaki je počeo da se pojavljuju u svim njihovim selima. Za razliku od muških plesova koji se sreću u Siču, ovi plesovi su bili mešoviti, a mladi momci i devojke su zajedno plesali slavljeničke pokrete. Dok su glavnu ulogu zadržali muški izvođači, počeli su da se dodaju strukturni elementi, kao što su kružne forme i parovi koji se kreću zajedno u formaciji; ovi razvoji su najverovatnije bili izvedeni iz koreografske istorije ritualnih igara u tom kraju.
Nijedan ples koji su kozaci izvodili u to vreme nikada nije zabeležen. Gijom Levaser d’ Boplan je zabeležio činjenicu da su kozaci plesali na takav način, a drugi istorijski izveštaji to potvrđuju. Kasnije su Ivan Kotljarevski i Taras Ševčenko u svojim delima opisivali gopaki i rasplesane kozake. Međutim, sa uništenjem Siča u 18. veku, ples je opstao samo u svom mešovitom seoskom formatu kao slavljenička igra.
Koncertni ples[uredi | uredi izvor]
Nakon što su u 18. veku u kmetskim i seljačkim pozorištima, počeli da se izvode plesovi nalik gopaku, profesionalne dramske grupe počele su da unose ovaj popularni ples u svoj repertoar. Ove predstave su samo ugradile Gopak u veći opus, kao što je opereta Natalka Poltavka. Upravo je pionirski rad izvođača u dramskom ansamblu, etnokoreologa Vasila Verhovinjeca, početkom 20. veka, omogućio da se igra razvije u sadašnji format. Početni rad Verhovinjeca podrazumevao je okupljanje autentičnih seoskih plesova širom centralne Ukrajine i izgradnju plesova koji su preciznije predstavljali ukrajinsku kulturnu tradiciju. Njegov proboj je, međutim, pokazao da scenski ukrajinski ples može postojati kao posebna scenska umetnost, u formi koncertnog plesa. On i njegov učenik Vasil Avramenko počeli su da priređuju predstave širom zapadne Ukrajine, formirajući grupe plesača u selima.
U proleće 1935. godine, Svesavezna organizacija za kulturne veze sa inostranstvom pristala je da pošalje delegaciju na predstojeći Prvi međunarodni festival narodne igre u Londonu. Verhovinjec je radio sa Leonidom Žukovom iz Kijevske opere i baleta T. Ševčenka i profesionalnim igračima iz kijevske i harkovske opere, na izgradnji svite koja predstavljala je Ukrajinske SSR-a. Sa svoje strane, Verhovinjec je koreografirao ono što je postalo poznato kao "Londonski Gopak" (ukr. лондонський гопак): ovo je bio trodelni ples, koji se sastojao od muškog plesa (slično originalnom kozačkom plesu), drugog sporijeg segmenta koji su plesale samo žene, i na kraju uzbudljivo zatvaranje sa muškim i ženskim plesačima koji dele scenu. Ovaj ples je, uz dodatak Žukova, tog leta osvojio prvu nagradu na festivalu. Trodelni Gopak je kasnije repriziran u septembru u Ukrajini kao deo opere "Zaporožec za Dunajem". Format trodelnog gopaka kasnije su usvojili mnogi profesionalni ansambli narodnih igara koji su godinama koreografisali sopstvene varijante gopaka.
U 1990. godine dvadesetak članova Državnog ansambla narodnih igara Ukrajinske SSR odvojilo se i osnovalo Gopak! Ukrajinsko plesno društvo, prvo nezavisno profesionalno plesno društvo u Ukrajini, pod upravom Sergeja Makarova.
Plesni koraci[uredi | uredi izvor]
Moderni gopak je koreografski ples napravljen da izgleda pun improvizacije. Većina naizgled improvizovanih delova uključuje solo plesače, obično muškarce, koji izvode vizuelno i tehnički neverovatne akrobatske poteze. To uključuje skokove i okrete i obično su vrhunac performansa.
Ostatak plesa uključuje mnoge pokrete koje izvode skladno, posebno plesačice, dok muški plesači obično izvode sekvence čučnjeva.
Zbog brzine i energije potrebne za izvođenje uspešnog gopaka, ovaj ples se obično izvodi na kraju programa. Kao iu mnogim ukrajinskim plesovima, igrači, posebno žene, ne prestaju da se kreću do kraja plesa.
Muzika[uredi | uredi izvor]
Muzika za Gopak nije standardizovana tempom ili melodijom, iako 2/4 vreme timepreovlađuje u većini aranžmana. Ples treba da izazove osećaj improvizacije, tako da se tempo muzike menja iz segmenta u segment, omogućavajući plesačima da se istaknu. Melodije pesama Gop, moji grečaniki (ukr. Гоп, мої гречаники) i Od Kijeva do Lubenja (ukr. Од Києва до Лубень) mogu se naći u mnogim aranžmanima Gopaka. Gopaki se obično završavaju brzim i žestokim tempom, sa nekim bučnim ukrajinskim marševima, kao što je Zasvitali kozačenjki (ukr. Засвистали козаченьки).
Brojni kompozitori su komponovali gopak kao deo opere ili baleta:
- Opere
- Modest Musorgski, Soročinski sajam
- Petar Čajkovski, Mazepa
- Nikolaj Rimski-Korsakov, Majske noći
- Semen Gulak-Artemovski, Zaporožec za Dunajem
- Baleti
- Aram Hačaturjan, Gajane
- Vasilij Solovjov-Sedoj, Taras Buljba
- Ćezare Puni, Mali grbavi konj
- Anatolij Svječnikov, Marusja Boguslavka
Na drugim poljima[uredi | uredi izvor]
Sovjetski lider Josif Staljin je jednom slavno prisilio svog mogućeg naslednika Nikitu Hruščova (koji je bio šef Komunističke partije u Ukrajini) da pleše Gopak.[2]
Gopak su izveli plesači u ukrajinskim narodnim nošnjama u okviru koreografske svite Prijateljstvo naroda tokom ceremonije otvaranja Letnjih olimpijskih igara 1980. Ovaj događaj se odigrao na terenu Centaralnog stadiona Lenjin, sa velikim delom tribine ispod kotla sa olimpijskim plamenom obojenim ukrajinskim narodnim šarama tokom predstave.[3]
Tokom 2000-ih, Hopak muziku su uveliko koristile Ukrajinke Ana Besonova i Natalija Godunko u svojim nastupima u ritmičkoj gimnastici.
U 2015, video igrica Team Fortress 2 dodala je gopak kao podrugljiv potez pod nazivom Kazocki Kik. Igrači mogu da nateraju svih 9 likova da igraju ples tokom igre.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Hopak | dance”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-08-04.
- ^ Brown, Archie (2009). The Rise and Fall of Communism
. New York City: Ecco. str. 229. ISBN 978-0-06-113879-9.
- ^ Documentary: "Olimpiada – Denь otkrыtiя". (trans. "Olympiad - Opening Day") USSR Central Television, 1980
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Ukrajinski narodni plesovi na Internet Enciklopediji Ukrajine
